Bunda od 120 života

Ovog puta "Orki" će u kampanji protiv krzna pomoći i dve činčile, koje su dobile naziv Bundica i Šubarko. One su imale sreću da izbegnu sudbinu koju će doživeti ostale činčile koje se gaje na našim farmama, jer njihovo krzno neće biti deo nečije bunde, kaže koordinator akcije "Orke", "Da ih ne okrznu", Simona Čupić. "Naše činčilice Bundica i Šubarko su još male, ali i kada porastu neće biti mnogo veće, tako da je potrebno preko sto ovakvih malih i slatkih bića da se napravi jedna bunda. Čini nam se da nije opravdanje da, samo zato što vam je hladno, ili zato što želite da budete lepši, one nastradaju", kaže Simona Čupić.

Činčila je među najugroženijim krznašicama, jer ima najfinije krzno. Iz jedne njene pore izlazi 60 dlaka, a krzno se skida, odnosno dere, kad ta životinja napuni 9 meseci. U Srbiji raste broj farmi koje se bave uzgojem činčila i trenutno ih ima oko 160. Predsednik "Orke" Elvir Burazerović, kaže da, međutim, broj farmi u nekim evropskim zemljama opada i da Holandija i Nemačka ozbiljno razmišljaju o tome da ukinu tu industriju koja nije neophodna: "Rezolucija Saveta Evrope, koja je doneta na osnovu konvencije o gajenju domaćih životinja, a odnosi se na gajenje krznašica, propisuje vrlo stroge uslove za gajenje i ubijanje ovih životinja i indirektno, na taj način, utiče na smanjenje broja farmi sa krznašicama. Ubijanje ovih životinja vrši se na različite načine, najčešće je to strujom, kroz vaginalni ili analni otvor, iščašenjem vratnog pršljenja i raznim drugim, slobodno mogu da kažem, perverznim metodama koje je čovek izmislio kako bi krzno ostalo neoštećeno. Sada je veoma važno da odbacimo krzno, svi koji smatramo da ove životinje imaju pravo na život i da nema potrebe ubiti da bi se zakitili."

Dve sugrađanke sa kojima smo razgovarali, kažu da krzno dobro štiti od beogradske košave, a da su bunde nasledile od svojih majki i baka. Jedna od njih, međutim, kaže da voli da nosi krzno jer je ono štiti od hladnoće, ali  misli da bunda, koju je imala na sebi, nije napravljena od neke egzotične životinje, već je, kako kaže, najverovatnije napravljena od onih životinja koje se zbog bundi i gaje na farmama.

Uzgojem činčila kod nas se bave ljudi koji su izgubili posao ili žele da ostvare dodatnu zaradu, jer godišnji prihod od prodaje tih životinjica iznosi oko 4, 5 hiljade evra. I dokle god postoji potražnja, nailazićemo na oglase u kojima se nude "duga bunda od nožica nerca, kragna od bele lisice - idealna preko venčanice", ili "astragan, nerc i nutrija, hitno, povoljno".

Na kraju, da li pored velikog izbora veštačkog krzna, zbog jedne bunde treba da strada 120 činčila ili 60 lasica ili 40 rakuna.