Osudiće ga za genocid, ali ko će potpisati?

To pitanje se postavilo nakon što je Međunaridni krivični sud u Hagu podigao optužnicu protiv predsednika Rusije zbog deportacija i preseljenja stanovništva, tačnije dece, iako je od početka rata u Ukrajini počinjeno mnogo zločina.

Nevenka Tromp, koja je bila istražiteljka haškog tužilaštva u procesima koji su vođeni zbog rata u bivšim jugoslovneskim republikama, smatra da je razlog podizanja baš takve optužnice taj što na ovoj vrsti zločina postoje jasne indicije da se Putin odmah može optužiti za zločin genocida.

“Uzmete li u obzir njegovu definiciju u konvenciji, tačnije njen članak broj dva, videćete da se tamo izrekom navodi premeštanje jedne grupe stanovništva u drugu”, objasnila je ona.

Tromp zatim dodaje da je evidentno da Putin i ljudi koji ga okružuju svojim postupcima čine sve da unište u potpunosti ili delimično određenu etničku grupu njenim premeštanjem u drugu. “Možda i grešim, ali puno toga govori da će optužnica protiv Vladimira Putina ići u smeru genocida”, istakla je ona.

“Mislim da ovde neće biti problem s obzirom na javno priznanje o odvođenju dece iz sirotišta i porodica, davanje novih identiteta. Sve se to događa u regionu Donbas i tokom okupacije, nedvosmisleno je namera da se uništi delimično ili potpuno jedna etnička grupa koja tamo živi”, kaže Tromp za Slobodnu Dalmaciju.

Ona se složila s ocenom da je optužnica politički motivisana, rekavši da “kada su u pitanju ratovi, politika je sveprisutna”, koliko god se to nekima ne sviđalo da priznaju.

“Puno je veći izazov, rekla bih, da se razluči politički narativ i ciljevi, i one pravni. Mora biti jasno šta u pravnim smislu znači biti zločinac. To znači da mora da postoji presuda jednog od prihvaćenih sudova i da je izvan svake sumnje dokazano da je optuženi činio zločine koji mu su navode u optužnici. To su dva sasvim drugačija narativa”, ističe Tromp.

Kako dalje kaže, nije isključeno da u Putinovom slučaju postoji I tajna optužnica, kao I da je neizbežno poređenje sa Slobodanom Miloševićem.

Ona, međutim, upozorava da Putin još uvek ima ogromnu moć i da vlada površinski posmatrano najvećom državom u svetu, koja je duplo veća od prve sledeće, odnpsno Kanade, pa kada se kvalifikuje kao zločinac i kada mu se stavi etiketa, onda se na neki način, po njoj, dovodi u pitanje i kraj rata.

Tu je takođe neizbežna komparacija s onim što se događalo na Balkanu ‘90-ih godina.

“Kada su Radovan Karadžić i Ratko Mladić u leto 1995. godine optuženi za ratne zločine, znači puno pre nego genocid, oni nisu smeli da idu na pregovore u Dejton jer bi bili uhiapšeni. Ovako se smanjuje Putinov prostor za politički manevar i mogućnost da stavi svoj potpis na nekakav mirovni sporazum koji bi ovaj rat okončao”, objasnila je Tromp.