Jedina država koja ima sklonište od nuklearnog napada za ceo narod; Svake srede vežbaju

Godine 1963. godine neutralna Švajcarska je preuzela obavezu da obezbedi sklonište za svakog građanina u kojem će se sakriti u slučaju nuklearnog napada.

To je pravo čak sadržano u Ustavu zemlje. U praksi, kada se grade nove kuće i stanovi bez skloništa, vlasnici moraju da uplate porez svojoj opštini kako bi osigurali mesto u skloništu civilne obrane.

Švajcarska je jedinstvena po tome što ima dovoljno skloništa od nuklearnih napada za smeštaj cjelokupnog stanovništva, ako ikada zatreba, prenio je Jutarnji pisanje portala swissinfo.ch.

Stranci se čude ojačanim čeličnim vratima u podrumima kuća u Švicarskoj. Naime, u kućama u Švajcarskoj, kako se navodi, sobe mogu biti pune boca vina, starih knjiga, bele tehnike ili nepotrebne odeće, ali podrum sigurno ne. Podrum u Šviajcarskoj je sklonište od nuklearnih napada. Zahvaljujući debelim blindiranim vratima i ventilacijskom sastavu s protivplinskim filterom, ako dođe do najgoreg, 25-ak stanara zgrade moglo bi da prežive i nuklearni udar.

Švajcarci, iako to izgleda pomalo kao paranoja i opsednutost sigurnošću, troše više od gotovo bilo koje druge nacije, odnosno više od 20 posto svojih prihoda, kako bi se osigurali od svega i svačega. No, za to postoji jednostavan razlog - to nalaže zakon.

Ima mesta za celokupno stanovništvo

"Svaki stanovnik mora da osigura zaštićeno mesto do koje se može brzo stići iz mesta prebivališta" te "vlasnici stambenih blokova dužni su da izgrade i opreme skloništa u svim novim zgradama", prema člancima 45. i 46. švajvarskog saveznog zakona o Civilnoj zaštiti.

Zbog toga većina zgrada izgrađenih od 60-ih godina prošlog veka - prvi propisi o toj temi doneseni su 4. septembra 1963. - uključuje sklonište od nuklearnih udara.

Godine 2006. u švajcarskim stanovima, ustanovama i bolnicama bilo je 300.000 skloništa, kao i 5.100 javnih skloništa, koja pružaju zaštitu za ukupno 8,6 miliona osoba - radi se o pokrivenosti od čak 114 posto.

Švajcarci su nedvosmisleno svetski prvaci u izgradnji skloništa. Jedno brzo međunarodno istraživanje dovoljno je da pokaže kako joj nijedna druga zemlja ne može da parira.

Svetski prvaci

EPA/EFE/ JIM LO SCALZO

Najbliže su joj Švedska i Finska, ali sa samo 7,2 odnosno 3,4 miliona sigurnih mesta - što predstavlja približno 81 posto i 70 posto pokrivenosti - još uvek su daleko iza. Situacija u drugim evropskim zemljama ni nije za poređenje.

U Austriji je, na primer, pokrivenost 30 posto, ali većina skloništa nema ventilaciju. U Nemačkoj pokrivenosti iznosi svega tri posto.

Van Evrope, skloništa od nuklearnog napada je uobičajena su u Kini, Južnoj Koreji, Singapuru, Indiji i još nekim zemljama, ali pokrivenost nigde ne prelazi 50 posto. U Izraelu skloništa su dovoljna za zaštitu dve trećine stanovništva, ali u mnogim slučajevima te su građevine jednostavne betonske 'školjke' s otvorima, stoga i nisu sasvim sigurne od udara.

Kada je u Švajcarskoj u drugoj polovici 60-ih počela gradnja skloništa za udare, to je bio odraz raširenog straha od nuklearnog udara i bauk sovjetske invazije. "Neutralnost nije garancija protiv radioaktivnosti", bio je jedan od slogana tog vremena.

"Zlatno doba skloništa"

Izgradnja skloništa svoj je vrhunac dostigla sredinom 70-ih godina, a svake je godine osigurano između 300.000 i 400.000 mesta. Godišnja brojka krajem 2000-ih kretala se oko 50.000.

Švajcarska se nekoliko godina mogla hvaliti najvećim projektom civilne obrane na svetu - do 20.000 ljudi moglo bi se skloniti samo u tunel Sonenberg u Luzernu. Na sedam spratova iznad ovog tunela, otvorenog 1976. godine, nalazila se bolnica, operaciona sala, radiotelevizijski studio, kontrolni centar... Ipak, infrastruktura, demontirana 2006. godine, bila je manjkava u nekoliko aspekata - vrata, na primer, debela 1,5 metar i teška 350.000 kilograma, nisu se dobro zatvarala.

A građevinsi su prevideli nekoliko važnih detalja - logističke i psihološke probleme kojima bi bila sklona tako velika koncentracija ljudi na malom prostoru.

Završetkom Hladnog rata i novim sigurnosnim okruženjem, mnoge su zemlje uvele radikalne promene u politici.

U Norveškoj su, na primer, 1998. godine vlasti ukinule propise o osiguranju skloništa.

Bez promene politike

EPA/EFE/ JIM LO SCALZO

Ipak, u Švajcarskoj nije bilo takvog promišljanja. Godine 2005. godine parlamentarni zastupnikPjer Kohler podneo je parlamentarnu inicijativu kojom bi se uklonila obveza pružanja skloništa u privatnim stanovima. Istaao je da je besmislenost tih "relikvija prošlosti", koji su neizbežno povećavali troškove izgradnje stambenog smeštaja. No, nakon analize sveukupne situacije, Vlada je došla do zaključka kako je to ipak korisno, ne samo u slučaju oružanog sukoba, već i u svetlu mogućih terorističkih napada "prljavim oružjem", hemijskih nesreća i prirodnih katastrofa. Sve u svemu, budućnost je za švajcarska skloništa od nuklearnog rata još uvijek svetla. Ipak, bez obzira na sve to, pitanje je koliko je sveukupno dobro Švajcarska danas pripremljena za slučaj nuklearne katastrofe. Na pitanje što bi građani željeli znati o Švajcarskoj, jedan je čitalac pre nekoliko godina poslao redakciji portala swissinfo.ch upit postoje li predložene izmene zakona o skloništima s obzirom na pretnje poput onih koje je u to vreme upućivala Severna Koreja, dok danas sjet strahuje od nuklearnog sukoba zbog ruske invazije na Ukrajinu. Kad bi Švajcarska primila direktan udarac nuklearnom bombom, kako je naveo swissinfo.ch u svojoj analizi, sigurno bi došlo do općeg razaranja, a stručnjaci se slažu da se na takav udar nemoguće pripremiti, već se jednostavno mora trenutno reagovati.

Vežbe za nuklearnu katarsofu

No, drugo je pitanje što bi bilo kada bi nuklearna bomba bila aktivirana negde drugde u svetu, a radioaktivni oblak se nadvio i nad Švajcarsku.

Čini se, kako se navodi, da je ta mala, bogata alpska država, spremna za takav scenario, kao i za nesreću na jednoj od njenih tadašnjih još pet preostalih nuklearnih elektrana.

Paskal Aebišer iz Federalnog odseka za civilnu zaštitu rekao je tada za švajcarski portal kako ne postoji uočena akutna pretnja nuklearnim ratom koji bi mogao pogoditi Švajcarsku i s obzirom na to "u području civilne zaštite ne razmatraju se nikakve posebne mere". Rekao je da su mere civilne zaštite više usmerene na "katastrofe i hitne situacije".

Taj odsek obuhvata i savezni centar za istraživanja u vanrednim incidentima pod imenom Nacionalni centar za hitne operacije i laboratorija u Spejzu s radnom grupom za nadzor i hitne slučajeve koja bi se bavila velikim nuklearnim ili radiološkim događajem u Švajcarskoj.

Vežba opšte hitne situacije izvodi se svake dve godine u blizini jedne od četiri nuklearne elektrane. Uključuje niz saveznih tela zaduženih za hitne slučajeve, uključujući Federalni odsek za meteorologiju i klimatologiju, MeteoSwiss i laboratoriju u Spejzu. Godine 2017. vežba je održana u blizini nuklearne elektrane Muleberg u kantonu Bern.

Nacionalna mreža skloništa

EPA/EFE/ JIM LO SCALZO

Švajcarska ima više od 7000 sirena za upozorenje stanovništva u širokom rasponu mogućih hitnih slučajeva, uključujući nuklearnu nesreću. Testiraju se svake godine prve srede u februaru. Signal 'opšte uzbune' se oglašava kada postoji moguća pretnja stanovništvu, a građanima signalizira da trebaju da uključe radio uređaj i slede uputstva nadležnih službi. Žan Mark Felaj iz lokalne organizacije za planiranje u hitnim slučajevima za devet sela u zapadnoj Švicarskoj, rekao je za pomenuti portal šta bi se dogodilo nakon što se oglasi uzbuna. "Zavisno od vrste incidenta, ljudima bi bilo rečeno da ostanu kod kuće i zatvore vrata i prozore ili bi im rekli da idu pravo u sklonište". Takođe im može biti rečeno da uzmu tabletu kalijevog joda. One se svakih deset godina podele ljudima koji žive u blizini nuklearnih elektrana, kao mera opreza u slučaju nuklearne nesreće. Ako se uzmu na vreme i u odgovarajućoj dozi, pilule blokiraju unos radioaktivnog joda u štitnu žlezu. Istovremeno, pretpostavlja se da će, ako dođe do nuklearnog incidenta koji zahteva korištenje skloništa, biti vremena da ih opštine, kantoni i organizacije civilne zaštite snabde hranom i vodom. U međuvremenu, građanima se savetuje da osiguraju vlastite zalihe za hitne slučajeve.

Šta nakon evakuacije?

"Kad bi nuklearni oblak prošao iznad nas, tlo bi bilo kontaminirano", objasnio je Felaj.

"Ideja je da se u skloništu ostane do pet dana, a onda se opet izađe, kada bude sigurno".

Ali, drugo pitanje je šta bi se dogodilo ako bi i nakon pet dana tlo još uvijek kontaminirano. "Mislim da je jedini odgovor - otići. Idite na mesto koje nije kontaminirano”, rekao je Felaj.

Ipak, i susedne zemlje takođr bi mogle biti pogođene nuklearnim oblakom, poput onoga koji je prešao preko središnje Evrope nakon nuklearne nesreće u Černobilju u Ukrajini 1986. godine.

Dvadeset godina nakon te nesreće, Švajcarska je i dalje beležila nivo radioaktivnosti veće od normalne sa do 200 smrtnih slučajeva od raka koje je direktno povetano sa tim slučajem.

"Nikada nismo morali da sprovodimo evakuaciju u velikim razmerima, ali, nažalost, to je nešto o čemu morate da razmišljate", zaključio je on.