Masovni protesti se nastavljaju – situacija eskalirala; šta žele demonstranti?

Ko su ljudi koji protestuju, šta ih povezuje i šta im je zajedničko? I zašto ti protesti neće stati?

Evropa beleži veliki broj novozaraženih koronom. Više država povuklo je "kočnicu" i uvelo dodatne mere u borbi protiv pandemije – od obaveze nošenja maski i za decu, delimičnih zabrana okupljanja, pa do obavezne vakcinacije, naročito za pojedina zanimanja.

Ali, kako pandemija traje, tako je i bes kod mnogih ljudi sve veći. Na desetine hiljada njih u čitavoj Evropi već nedeljama izlazi na proteste. Šta ih tera na ulicu? I u kojim zemljama ima naročito mnogo protivnika mera protiv pandemije?

Protesta, nezadovoljnih i nepoverljivih ima svuda, pa tako i u centralnoj Evropi. U glavnom gradu Austrije policija je nedavno opet imala posla s oko 40.000 onih koji su demonstrirali protiv najavljene obavezne vakcinacije, a na protestu je bilo i nasilnih incidenta.

I u Briselu je proteklog vikenda demonstriralo oko 8.000 ljudi. Oni su krenuli prema sedištu Evropske unije, gde su se neki upustili i u okršaje s policijom.

U Luksemburgu su se demonstranti okomili na žičane ograde oko božićnih vašara, jer na njih inače smeju da dolaze samo vakcinisani, izlečeni ili oni koji imaju negativan test na koronu.

Tanjug/AP Photo/Geert Vanden Wijngaert

I u Holandiji je situacija uzavrela. Pre par nedelja u Hagu stotine ljudi svoj bes je usmerilo na bicikle ostavljene na ulici, a i na policiju su bacali kamenje i druge predmete. Protesta u toj zemlji ima i u poslednjih nekoliko dana, ali ipak prolaze bez incidenata.

Kuva se i u Nemačkoj: u više gradova su održani mitinzi, a u pokrajini Saksoniji, u kojoj su zbog korone okupljanja zabranjena, ljudi se pozivaju na takozvane javne šetnje. Tužni vrhunac tih protesta bio je mimohod s bakljama pred privatnom kućom pokrajinske ministarke zdravlja Petre Keping u mestu Grima.

Šareno društvo

Još od početka pandemije napravljeno je mnoštvo "grešaka u komunikaciji", već i zbog toga što se mnogo toga nije znalo o koronavirusu. Zbog strahovito velikog broja preminulih u Italiji ili Španiji na početku pandemije, i procene smrtnosti od virusa bile su čas ovakve, čas onakve. Čak se i o efikasnosti zaštitnih maski dugo raspravljalo. Jedni stručnjaci (i političari) su govorili jedno, drugi nešto sasvim drugo.

Zato su neki već tad počeli da sumnjaju – da li "oni tamo gore" zaista slučajno menjaju mišljenje ili ne žele da kažu šta se zaista događa? Mediji su tu dobrim delom samo dosipali ulje na vatru pišući kako su protiv mera pre svega "negatori korone", huligani, neonacisti...

Profesor političkih nauka Mark Hodž, sa katoličkog univerziteta u belgijskom Luvenu, ocenjuje da su demonstranti "kombinacija veoma različitih socijalnih grupa, od kojih svaka ima svoj motiv". On ljude koji protestuju u njegovoj zemlji poredi sa protestima "žutih prsluka" u Francuskoj na kojima su, naročito u početku, zajedno bili pripadnici najrazličitijih socijalnih slojeva.

Slično je i u Nemačkoj. "Ono što im je zajedničko jeste frustracija – i to ne samo zbog politike protiv korone, već i zbog demokratije i uloge političkih institucija. A to onda seže sve do antropozofa i njihove nepoverljivosti prema modernom dobu", objašnjava sociolog Johanes Kiz sa univerziteta u nemačkom Zigenu. "Ono što smo svuda mogli da vidimo jeste da se akteri s desnog političkog spektra stavljaju na čelo protesta, da ih oni organizuju i mobilišu ljude."

To se već mesecima nije promenilo: "Ta priča kako je ’desnica preotela pokret’ je glupost. Oni su učestvovali od samog početka. I od početka nikome nisu bili problem", ukazuje profesor Kiz.

I na demonstracijama u Beču, kako prenosi austrijski javni serviz ORF, članovi ekstremno desnog Identitetskog pokreta okupljeni oko Martina Zelnera bili su važna pokretačka snaga. Desno orijentisana stranka FPO i dalje poziva na proteste, a na njihovoj internet-stranici nalazi se svojevrsni "kalendar demonstracija" koji se, kako navode, "stalno dopunjava". Dodatna podrška stiže im iz konzervativnih katoličkih krugova – to je njihov portparol Aleksander Čugel, koji je odranije poznat po protivljenju brakovima homoseksualaca, i koji izražava sumnje u smisao zaštite klime.

Ilustracija: EPA-EFE/SARAH SILBIGER

Ipak, demonstrante nije tako lako "strpati u jednu fioku", kaže Kiz. "Uvek sve zavisi od konteksta i političke kulture u određenoj zemlji". Tako u Holandiji u istim redovima stupaju i pripadnici evangelističkog spektra, ali i fudbalski huligani. "Tako nečeg nema u drugim zemljama u tom obliku", kaže Kiz.

I unutar jedne države mogu se uočiti ogromne razlike. Prema istraživanju koje je univerzitet u Bazelu sproveo po nalogu fondacije "Hajnrih Bel", bliske nemačkim Zelenima, a koje je sprovedeno krajem novembra, ljudi koji protestuju na jugozapadu Nemačke dobrim delom vuku korene iz "alternativnih pokreta", protivnika "zvanične" medicine, kao i politički više levo nastrojenih grupa. S druge strane, na istoku Nemačke udeo desničarske Alternative za Nemačku (AfD) mnogo je veći.

Šta žele – i ne žele demonstranti?

"U načelu se može reći da se tu uvek radi o mnogo, mnogo više, a nego samo o koroni", kaže prof. Kiz. Tako su u Francuskoj protesti na prvi pogled bili usmereni protiv mera zaštite, "ali u stvari, uvek se tu radi o predsedniku Makronu i njegovom načinu vođenja politike."

U Holandiji su protesti tesno povezani sa socijalnom politikom i sve većim jazom u društvu između onih koji imaju i onih koji su ostavljeni po strani: "Ne smete da potcenjujete opasnost od tog bureta baruta. Ono lako da se može zapali, na primer zbog mera protiv korone."

I u nemačkoj pokrajini Saksoniji se pre svega radi o osećaju da demokratija ima nedostatke i o nezadovoljstvu politikom: "Tamo praktično nema nikakvog poverenja u ’zvaničnu’ politiku", kaže Aksel Zalhajzer, koji je jedan od autora redovnog ispitivanja javnog mnjenja "Tirinški monitor". On ocenjuje da je korona samo povod za mobilizaciju: "Ekstremna desnica iskoristila je ovu priliku kako bi širila svoje teze o propustima kompletnog (političkog) sistema."

Da li će biti još većih nemira?

Stručnjaci nisu optimistični: "Stanje se zaoštrava i to već mesecima", kaže Kiz. I ministri unutrašnjih poslova nemačkih pokrajina pretpostavljaju da će protesti biti sve radikalniji, a i Služba za zaštitu ustavnog poretka upozorava da će se posebno zaoštriti ako se uvede obavezna vakcinacija. Sociolog Kiz takođe očekuje da će biti još više nasilja i ukazuje da je "trebalo još ranije i još žešće sprečiti ilegalne proteste tako što bi se, na primer, novčane kazne doslednije pisale i da su se okupljanja raspuštala. Dugo se svemu tome popuštalo, pre svega u Nemačkoj."

Ali za mnoge su "mostovi srušeni" i teško će opet poverovati "onima gore", šta god da budu rekli, pa čak i kad korone više ne bude bilo.