Reakcije na "novu zapadnu strategiju" za Kosovo: Džozefov predlog uvredljiv i nepošten

Predsednik Centra za proučavanje globalizacije Dejan Miletić i diplomata Zoran Milivojević komentarisali su autorski tekst američkog profesora Edvarda Džozefa.

Izvor: Tanjug
Podeli
Foto: Depositphotos/borkus
Foto: Depositphotos/borkus

Autorski tekst američkog profesora Edvarda P. Džozefa, kao predlog "nove zapadne strategije" za Kosovo po principu "štapa i šargarepe", predsednik Centra za proučavanje globalizacije Dejan Miletić vidi kao uvredljiv i nepošten.

To što Džozef predlaže relikt je prošlih vremena, jer se Srbija ne može disciplinovati, pogotovo ne na taj način, istakao je Miletić u komentaru za Tanjug.

Džozef u tekstu tvrdi da je Srbiji za priznanje nezavisnosti Kosova umesto "kompenzacije" potrebno ponuditi "afirmaciju", odnosno značajne ustupke i finansijsku i vojnu pomoć SAD, a u slučaju da srpski predsednik Aleksandar Vučić odbije ili sabotira novi pristup - "neprijatnu alternativu", odnosno "kaznu" u vidu jače podrške kosovskoj vojsci, angažmana na priznavanju nezavisnosti i uskraćivanja Srbiji razvojne pomoći iz EU.

Miletić ističe da je Džozefova "nagrada" u stvari kazna za Srbiju, jer nema nagrade koju bilo ko može da ponudi, a koja bi podrazumevala odricanje Srbije od KiM i priznavanje Kosova kao nezavisne države.

Srbija, dodaje on, može da učini ustupke za koje smatra da su od strateškog interesa za region i građane, ali ne može da dozvoli da je neko silom disciplinuje.

"Da je to funkcionisalo, ne bi BiH danas bila nefunkcionalna država", ističe Miletić i dodaje da, zahvaljujući takvom pristupu, kakav ima Džozef, jedna banda i može da bude legitiman predstavnik određenog naroda i da se sreće sa najvišim državnicima u svetu.

"To je sramota međunarodnog poretka i SAD-a u vreme Klintonove administracije", rekao je Miletić.

Podvlači da, ako neko želi mir i stabilnost u regionu, onda mora da uvaži i srpski nacionalni interes.

Tekst američkog profesora vidi i kao ilustraciju toga kako zapadni centri moći vide rešenje pitanja KiM, kao i bahatosti “velikih” prema Srbiji.

Zato smatra da je ono što Džozef govori treba shvatiti vrlo ozbiljno i trebalo bi da bude predmet analize, jer on predstavlja deo pređašnje američke administracije - deo koji je i dalje uticajan u SAD.

Miletić kaže da takav Džozefov stav govori da i dalje stoji na poziciji da SAD treba da demonstriraju silu i vrše pritisak na Srbiju da bi se postigli rezultati, ali, ističe, za to nema mesta u 21. veku.

"Ako neko razmišlja da će Srbiju na taj način disciplinovati, to se neće desiti. Ovo nije 20. vek. Svet se promenio, Srbija se promenila i gleda razvoj i napredak. Srbija želi mir, ali neće dozvoliti nikakvim pritiscima da određuju njenu i sudbinu našeg naroda", rekao je Miletić za Tanjug.

Dodaje da je Srbija pružila ruku partnerstva SAD i želi zajednički da gradi mirnu budućnost regiona i pravi kompromis, ali ne po svaku cenu i ne na način na koji to vidi američki profesor.

Govoreći o osnovi za razgovore u Parizu, početkom jula, budući da je za Džozefa osnova za nastavak dijaloga po pitanju KiM nejasna, Miletić kaže da osnova za razgovor mogu da budu, pre svega, takse koje nisu ukinte i Briselski sporazum, koji Albanci nisu sproveli.

Kada bi se te dve stvari na neki način dogovorile, moglo bi da se priča o tome kako bi trebalo da izgleda kompromis, koji bi Srbija mogla da prihvati i koji bi bio realan, kaže Miletić.

Navodi i da su su mir i stabilnost u regionu značajniji od partikularnih interesa, ali da to nikako ne znači priznavanje kvazidržave ili svega što se dešava na KiM kao legitimnog, jer Srbija to ne može.

Miletić dodaje i da Džozef vidi samo ono što želi i mašta o onome kako on vidi rešenja, uvek okrivljujući Srbe i razmišljajući da na Srbima izvrši pritisak.

"Nijednom u tekstu ne spominje nepoštovanje međunarodnih dogovora albanske strane. I posle četiri meseca od Trampovog obraćanja albanskom rukovodstvu na KiM i nagoveštaja da će biti sankcija ako ne povuku takse, toga nema. Mi sve imamo poništeno, a Džozef se setio kako Srbiju pritisnuti da prihvati neprihvatljivo. To se neće desiti”, zaključio je Miletić.

"Džozefov tekst deo nastavka pritisaka"

Diplomata Zoran Milivojević smatra da autorski tekst američkog profesora Edvarda Džozefa, kao predlog "nove zapadne strategije" za KiM, treba posmatrati iz ugla nastavka pritisaka na Srbiju i ukazuje da taj predlog zapravo predstavljaj izraz želje SAD da bude glavni arbitar i da problem reši u korist Prištine.

Milivojević u izjavi za Tanjug ocenjuje da stav profesora Džozefa, objavljen na sajtu časopisa "Forin polisi", ima uporište u stavovima američkih institucija poput Stejt departmenta i da ga iz tog razloga ne treba posmatrati kao izlovan tekst jednog profesora.

"Tekst treba posmatrati kao nešto što se poklapa sa stavovima američke administracije, ali iz ugla pritisaka kojim je Srbija izložena, uključujući i poslednje preporuke Kvinte, povodom izbora na severu KiM", rekao je Milivojević i ocenio da ni naslov Džozefovog teksta nije slučajan.

Milivojević je dodao da u tom tekstu ipak nema ničeg novog, jer pretnje Srbiji da prihvati "realnost" odavno postoje.

"Nudi joj se nešto na ekonomskom i političkom planu, nešto što je na dugom štapu", primećuje Milivojević i dodaje da "'šargarepa' ne može biti NATO, jer Srbija to ne želi, a pristupanje EU je neizvesno", ukazuje Milivojević Iz ugla profesora Univerziteta Džons Hopkins, kako diplomata dodaje, Srbija može da dobije pristup nekim investicijama, neko bolje razumevanje ili bolje odnose sa Zapadom.

Iz tog ugla važno je da se SAD uključe direktno u rešavanje pitanja KiM, da Vašington prezume sve u svoje ruke i problem reši na poznat način primenjen tokom ratnih sukoba na Balkanu, kaže on.

"Namera je da SAD bude glavni arbitar i da reši problem u korist KiM. To je glavna poruka. Ona ne predviđa kompromis i ustupke srpskoj strani", smatra Milivojević i dodaje da je Srbija navikla na pretnje i priče o štapu i šargarepi.

"Ali, ako pogledate ceo tekst, u onome što se vidi, nema šargarepe, suština je u štapu", rekao je Milivojević.

Za razliku od Džozefa, koji smatra da je osnov za razgovore u Parizu zakazane za jul i dalje nejasan, Milivojević smatra da on ne postoji ako međunarodna zajednica ne promeni stav prema Prištini i ne ostvari minimum za nastavak dijaloga koji se tiče se ukidanja takse i platforme koja podrazumeva isključivo razgovore o nezavisnosti.

Maksimalistička pozicija Prištine ne ostavlja mogućnost za konstruktivnost, kaže diplomata i dodaje da ostaje da se vidi da li će kancelarka Angela Merkel na susretu u Berlinu uspeti da izvrši pritisak na Prištinu i Ramuša Haradinaja da se takse povuku.

"Ako toga ne bude, teško da možemo ocekivati nešto. I bilo šta novo u odnosu na aprilski Berlin jer je Srbija dovdena do granica izdrživosti i nema popuštanja", kazao je Milivojević i dodao da se "ne može ići ispod toga".

Kosovo

strana 1 od 115 idi na stranu