“Građani žele drugačiju Srbiju“

Svilanović smatra da je Vlada Srbije napravila ogroman iskorak onog trenutka kad su se pred njom kao izazov postavile obaveze u procesu pridruživanja, ali da je najvažniji posao tek čeka, s obzirom da Srbiji u pristupnim pregovorima sleduje značajna promena.

"Ta promena Srbije važnija je od članstva u Uniji. I u stvari, ako bih sebi dozvolio da sudim, rekao bih da ono što građani očekuju od ove vlade, kao što su očekivali i od prethodnih, nije neophodno ubrzano članstvo u EU, koliko je to vapaj da Srbija izgleda drugačije", rekao je Svilanović u intervjuu Tanjugu.

To "drugačije" znači da bude posla za sve, da se zaustavi korupcija, da se u zemlji poštuje red, efikasan rad policije i sudstva, da se poštuje znanje i obrazovanje, da ljudi mogu da planiraju svoj život i živote svoje dece, dodao je on.

"Od onog trenutka kada pregovori počnu, EU prestaje da bude politička parola i postaje svakodnevica državne administracije. Proces pridruživanja EU postaje proces reformisanja zemlje", rekao je Svilanović.

Za pregovore se sada valja spremiti, istakao je Svilanović i izrazio nadu da bi taj proces mogao da bude okončan u naredna dva izborna ciklusa.

Podsetivši da na početku pregovora Srbija otvara poglavlja 23 i 24, koja se odnose na funkcionisanje pravne države i borbu protiv korupcije, Svilanović kaže da će EU tog trenutka postati "najbolji saveznik građanima".

U kontekstu evropskih integracija odnosi Srbije sa susedima, kao i sa Briselom i drugim evropskim zemljama, od izuzetnoga su značaja ne samo za Srbiju nego i celi region, ističe Silanović.

"Bez stabilne i prosperitetne Srbije, teško je zamisliti stabilan i prosperitetan region. Jasna EU perspektiva regionu donosi stabilnost. Ona otvara veći prostor regionalnoj saradnji na konkretnim temama, od ekonomije, infrastrukture i pravosuđa, do obrazovanja i kulturne saradnje", ističe Svilanović.

Napredak ka EU dovešće Srbiju, smatra Svilanović, u priliku i da jača savezništva na širem evropskom prostoru i omogućiti da zbog svog geostrateškog položaja ostane bitna karika između severa i juga Evrope, evropskog zapada i evropskog istoka.

Briselski sporazum, kao i svaki drugi dogovor, mora biti održiv, smatra Svilanović, i procenjuje da će najteže biti uspostaviti veće poverenje među ljudima "sa obe strane mosta".

"Dogovori moraju da budu održivi da bi ljudi mogli da žive sa njima čak iako se s njima ne slažu do kraja", kaže Svilanović i ocenjuje da je nepoverenje veoma duboko zbog čega će, kako kaže, obe vlade morati mnogo da se potrude da objasne ljudima šta je dogovoreno i da li će i koliko to menjati uslove života i Srba i Albanaca, sa obe strane Ibra.

Ova vlada uložila veliki napor upravo da postigne makar taj nivo razumevanja, uveren je Svilanović i nada se da će i ubuduće biti tako i da će svi, i Beograd i Priština i Brisel, doći korak bliže saglasnosti oko toga sta je podnošljivo, šta je održivo rešenje.

"Lako bi bilo reći da Srbi na severu Kosova ne mogu da spreče primenu dogovora. Međutim, to nije sasvim tačno. Na kraju krajeva, svaki se taj dogovor i pravi da bi ljudi mogli da žive u što regularnijim uslovima. Svrha svih dogovora je da život bude jednostavniji, lakši, a ne da se otežaju uslovi u kojima žive Srbi i Albanci", ukazao je Silanović.

On smatra da Vlada Srbije zaslužuje posebno priznanje zbog toga što je u aprilu bila veoma uzdržana i što su se veoma trudili da pokažu poštovanje prema predsednicima opština na severu i onima koji su ih izabrali, čak i kada su se suštinski razlikovali.

Dodaje da zato slada treba da nastavi da svakodnevno bude prisutna na severu Kosova, da objašnjava, da poziva na dogovor, bude otvorena i iskrena u vezi sa svim elementima dogovora.

"Onda će Srbi na severu i Srbi u ostalim delovima Kosova, imati više razumevanja za promene do kojih će doći u njihovim životima u primeni svih dogovora", rekao je on.

Svilanović smatra i da je region spreman da napravi otklon od događaja iz prošlosti i usredsredi se na zajedničke interese i ciljeve i dodaje da se to već i vidi.

"Uprkos različitom razumevanju ključnih političkih događaja s kraja 20. veka, poslednjih petnaestak godina videli smo važne korake napravljene u međusobnom povezivanju ekonomija iz regiona, stalno povećanje kulturne razmene, saradnje u obrazovanju, nauci, zdravstvu", ukazao je Silanović.

U tom kontekstu i RCC je prethodnih godina imao važnu ulogu u ovom procesu, a Svilanović dodaje da će se potruditi da napravi ambijent koji će takve trendove i dalje podsticati.

"Možda baš u situaciji u kojoj je zbog nekog nerešenog problema teže sarađivati bilateralno, učešće trećeg i četvrtog, učešće celog regiona, omogući da krizu i nepoverenje prevaziđemo", smatra on.