Za šta se Hadžić tereti

Haški tribunal podigao je protiv Gorana Hadžića 21. maja 2004. godine optužnicu koja je otpečaćena 16. jula. Tri dana ranije službeno je dostavljena zvaničnom Beogradu.

Jedan telefonski poziv, upućen Goranu Hadžiću samo nekoliko sati nakon što je optužnica Haškomg tribunala protiv njega bila podignuta, bio je dovoljan da on pre dolaska policije napusti porodičnu kuću u Novom Sadu.

Zarobljavanje, mučenje i ubijanje civila, progoni i deportacije, deo su optužbi koje se Hadžiću kao saučesniku stavljaju na teret. Osim njega, ostali učesnici u zločinačkom poduhvatu stvaranja nacionalno homogene srpske države su i Slobodan Milošević, Jovica Stanišić, Frenki Simatović kao i Milan Martić, Vojislav Šešelj, ali i Radovan Stojičić Badža i Željko Ražnatoviž Arkan.

Zajedno sa Arkanom, Goran Hadžić lično je odgovoran za zatvaranje više desetina civila u Dalju septembra 1991. godine i ubistvo 11 zatočenika čija su tela zakopana u masovnu grobnicu u Ćelijama.

Prema optužnici ličnu odgovornost snosi i za zatvaranje, mučenje i ubistvo najmanje 35 likvidiranih zarobljenika.

U optužnici se navodi i da je svrha ovog udruženog zločinačkog poduhvata bila da se većina Hrvata i drugog nesrpskog stanovništva silom trajno ukloni sa pretežno trećine teritorije Republike Hrvatske sa ciljem da ta teritorija postane deo nove države pod srpskom dominacijom.

Goran Hadžić optužen je i za istrebljenje ili ubistvo više stotina hrvatskih i nesrpskih civila, uključujući žene i starije osobe, u Dalju, Erdutu, Klisi, Lovasu, Grabovcu, za dugotrajno i rutinsko zatvaranje i zatočavanje više stotina civila u zatočeničkim objektima u Hrvatskoj i van nje, uspostavljanje i održavanje nehumanih životnih uslova za hrvatske i druge nesrpske civile, mučenje, batinanje kao i ubijanje zatočenih civila.

Haški tribunal tereti nekadašnjeg predsednika Republike Srpske Krajine za premlaćivanje i pljačkanje hrvatskih i drugih nesrpskih civila.

Hadžić je okrivljen i za deportaciju ili prisilno premeštanje desetina hiljada hrvatskih i drugih nesrpskih civila, uključujući deportaciju najmanje pet hiljada stanovnika Iloka i 20 000 stanovnika Vukovara u Srbiju i prisilno premeštanje najmanje dve i po hiljade stanovnika Erduta.

Od maja 2004. godine niko ga nije video. Više puta građani su ga navodno viđali od Brčkog do Kenije. Naime, u martu 2009. godine u Keniji je uhapšen čovek za koga se prvobitno verovalo da je Goran Hadžić. Međutim, kenijski zvaničnici objasnili su da je uhapšeni strani državljanin investitor zainteresovan za hotelsku industriju i da se ne radi o Goranu Hadžiću. Goran Hadžić je uhapšen rano jutros u blizini Krušedola. Predsednik Boris Tadić potvrdio je da je uhapšen nekadašnji predsednik Republike Srpske Krajine. Među prvima koji su pozdravili hapšenje Hadžića je i nekadašnja glavna tužiteljka haškog suda Karla del Ponte, a stižu brojne reakcije i domaće javnosti i analitičara, dok svetski mediji izveštavaju o hapšenju poslednjeg haškog begunca. Bivši predsednik Republike Srpske Krajine se pred Haškim tribunalom u 14 tačaka tereti za zločine protiv čovečnosti i kršenje zakona i običaja ratovanja. Hadžić je deveti haški begunac kojeg je Srbija uhapsila u poslednjih osam godina.