Pripitomio mladunče slepog miša

Pre 13 dana slepi miš uleteo je u sobu porodice sa Zvezdare. Isto veče, pristao je da se mazi.

Nekoliko dana ljubaznosti, tepanja i hranjenja bilo je dovoljno ovom mladunčetu, gladnom ljubavi i pažnje, da stekne poverenje, sleti na lice domaćinu i jede mu iz ruke.

"Primetili smo da nešto leti po sobi i odmah prepoznali da je slepi miš. Ubrzo je sleteo na zavesu i kad sam prišao, video sam da je mladunče i pošto znam da sve životinje do puberteta jako lako mogu da se pripitome, priđoh mu i vdeo sam da mogu da ga pomazim i da on neće da se buni”, ispričao je Miloš Bogdanović.

“Znači, mladunče to se vidi izbliza i on vidi u meni verovatno mamu ili roditelja”, navodi on.

A majčinsku toplinu i nežnost sugeriše mu i plišani majmun, uz kojeg se sklupča i padne u san, svojevrsno stanje hibernacije.

“Neko vremo znamo da je bio na zavesi, a neko vreme ga nismo viđali. Tako, par dana pauze, pa ga onda mi nahranimo, pomazimo”, kaže Miloš Bogdanović.

“On voli da se ugreje, njemu se smanji cirkulacija kada spava da ne bi trošio energiju, i onda mi ga ugrejemo rukom. To njemu mnogo znači i onda negde ode posle”, navodi on.

Aleksandar i Petar nudili su mu brašnene crve, ali draži su mu sušeni račići sa jogurtom i grožđe koje ga s podseća na majčino mleko.

“Mi ga se ne bojimo. Mi se igramo tako što ga pustimo jednostavno da leti, on nas juri, a mi bežimo od njega”, kažu oni.

Iako su u Miloševom domu prozori ili vrata uvek otvoreni, ovom mladunčetu šišmiša dopada se prijateljska klima u domu Bogdanovića.

Oni se se nadaju da će kod njih ostati dok ne poraste, dobro se nahrani i nakupi zalihe masti za period zimske hibernacije.

Onda će ga pustiti da nađe mesto za zimski san.

A, to kažu, ne bi smelo biti u njihovom stanu, jer bi se zbog suvoće vazduha tokom zime osušio i uginuo.