Insajder o ekstraprofitu

Između ostalog biće govora i o tome da li je oporezivanje bio način da se nekima oproste krivična dela i da li je država ipak uspela da deo sredstava vrati u budžet. Kada je 2001. usvojen zakon o ekstraprofitu, građanima Srbije objašenjeno je da će to biti način da se u državnu kasu vrati bar deo novca koji su firme i pojedinci zaradili zahvaljujući privilegijama i bliskosti sa režimom Slobodana Miloševića.

Od obećanih milijardu nemačkih maraka naplaćeno je tek nešto više od sto miliona. Najveći porez naplaćen je Bogoljubu Kariću, a svi koji su prve milione zaradili tokom devedesetih, postali su još bogatiji.

Da li su neki kršili zakone dok su se bogatili, nikada niko nije ispitivao. Krivični postupak mogao je biti osnov da se nekima od njih oduzme imovina, kaže Josip Bogić, bivši načelnik finansijskog odeljenja UBPOK-a.

"U poslednjih petnaestak godina, da se ne vraćamo dalje u istoriju, faktički borba protiv kriminala se svodila na to da neko završi u zatvoru, da mu se izrekne zatvorska kazna, a sa imovinom, bože moj! Ostaje imovina. To uopšte nije bila, da se imovina od svih tih izvršilaca krivičnih dela oduzme", kaže Bogić.

On dodaje da su postojale mogućnosti za oduzimanje imovine, ali u krivičnom postupku. "Znači, ako je pokrenuta istraga ili je podignuta optužnica, postojala je takva mogućnost", kaže Bogić.

Bivši ministar finansija Božidar Đelić, koji je sprovodio Zakon o ekstraprofitu, kaže da je srpske bogataše zaobišilo krivično prispitivanje porekla  imovine, ali i dodaje da kabinet Zorana Đinđića nije kriv za to.

"O tim ciframa o kojima govorite, hajde da okrenem malo. Ko je drugi nešto uradio? Dajte mi jedan primer nešto da je urađeno. Prema onome što su bili raspoloživi podaci, to je što je bilo. Tačka", kaže Đelić.

"Kad primenjujete zakon, primenjujete zakon, ne primenjujete vaš hir. Ne idete time kao što je ona Francuska revolucija, hajde sve da vas pobijemo, izvolte, pa da vam uzmemo zamkove. Jednostavno, to nije bio pristup koji je bio usvojen", navodi on.

"Svi dobro znate da je Zoran Đinđić hteo da se desi takav 6. oktobar, da se kaže: Ovo je de facto revolucija, da se tada usvoji novi ustav, da se stave u zatvor raznorazni ljudi, da se rasformiraju službe, naročito tajna, i nije dobio podršku za to", kaže on.