Kosovo: Čekanje i dve mogućnosti

Usvajanje rezolucije o statusu Kosova u ovom trenutku je na čekanju, odnosno nezvanične najave govore da će sve morati da sačeka sastanak predsednika SAD i Rusije Džordža Buša i Vladimira Putina, početkom jula. U međuvremenu, nagoveštava se mogućnost usvajanja dve rezolucije, jedne koja rešava status misije EU na Kosovu, i druge koja bi se odnosila na status Kosova.

Dok se čeka na sastanak Buš-Putin, i jedna i druga strana ponavljaju već poznate stavove, odnosno SAD tvrde da će Kosovo biti nezavisno, a Rusija da neće pristati na rešenje koje nije rezultat dogovora Beograda i Prištine. Zbog toga, prema mišljenju Tima Džude, ne treba očekivati mnogo od sastanka u Mejnu, početkom jula. Tim Džuda smatra da zapadne diplomate u ovom trenutku razmatraju nove mogućnosti rešenja za Kosovo.

Britanski analitičar i stručnjak za Balkan, ipak, navodi da o njima za sada ne postoji konsenzus među članicama Evropske unije. U autorskom tekstu za prištinski Ekspres Džuda je podsetio da je tokom proteklih nekoliko nedelja postalo jasno da bi Rusija stavila veto na rezoluciju UN koja bi vodila nezavisnosti Kosova.

Džuda, takođe, smatra da je Vašington odustao od pretnje bilateralnim priznanjem nezavisnosti Kosova bez čekanja na rezoluciju SB UN, zbog insistiranja diplomata EU da misija Unije ne može da zameni UNMIK bez rezolucije UN.

Sada se u EU javlja niz novih pitanja o tome kojim putem treba ići, a kao jedna od mogućnosti razmatra se da li bi EU  trebalo da podrži strategiju donošenja rezolucije u dve faze, piše britanski analitičar.

Prema njegovim saznanjima, u prvoj fazi misija UN rezolucijom bi bila zamenjena misijom EU i međunarodnom civilnom kancelarijom, a kroz godinu dana bila bi obavljena revizija, uz procenu da bi, kako se nadaju, Rusija tada pristala na suverenitet Kosova.

Džuda kaže da su mišljenja o ovakvoj strategi u Briselu podeljena. Dok jedni misle da je to prilika da se kod kosovskih Albanaca ostavi utisak napretka u procesu određivanja statusa Kosova, drugi ocenjuju da ovakav pristup podrazumeva ozbiljne teškoće.

Prema njima, ako bi  EU došla na Kosovo da podrži ono što bi, u stvari, bio nastavak stanja status kvo, misija bi rizikovala da doživi neuspeh jer bi delovala u okruženju nezadovoljstva i neprijateljske atmosfere.

To su samo neke među različitim idejama koje se trenutno razmatraju, ističe Džuda dodajući da je jedan evropski diplomata nedavno rekao da bi "bio srećan kada bi među 27 članica postojale samo dve ideje".

U tom smislu u tekstu se prenosi i izjava Boruta Grgića, savetnika premijera Kosova Agima Čekua, da na Kosovu "nije problem strpljenje Albanaca, već raspad zapadnog konsenzusa". "Više se ne vidi jasno svetlo na kraju tunela. Nadam se da će Evropljani i Amerikanci ostati čvrsti kao što su to Rusi. Imali smo Ahtisarija, ali sada mi se čini da smo se vratili na početak sa 27 različitih glasova", rekao je Grgić.

"Stvar kompromisa"

Direktor Foruma za etničke odnose Dušan Janjić ima drugačija očekivanja. "Kada se slože interesi na toj široj slici, gde će se sigurno napraviti dogovor o partnerstvu, možemo očekivati partnerstvo SAD i Rusije u energiji i borbi protiv terorizma. To znači da će se, ubeđen sam, dogovoriti da traže kompromisno rešenje, verovatno prepuštajući inicijativu EU, a to znači da će EU dobiti priliku da bude malo fleksibilnija, da ne bude pritisnuta kratkim rokovima SAD ili vetom Rusije", kaže Janjić.

Baton Hadžiju, novinar iz Prištine, smatra da je status Kosova sada, u stvari, problem međunarodnog kompromisa. "Ne bi trebalo da se mi pogađamo datumima, kad će to i kakva će biti druga rezolucija. Mislim da je vreme da shvatimo da politika nije za ljude na Kosovu i nije međunarodna politika, nego lokalna politika i u toj lokalnoj politici mi treba da gradimo budućnost", kaže on.

Analitičari se slažu da je u najtežem položaju EU, koja treba da preuzme nadležnosti od UNMIK-a. Janjić objašnjava da EU pokušava da nađe kompromis koji bi rešio zajednički stav EU da će preuzeti Misiju samo ako bude rezolucije i da ta rezolucija ne ide u detalje, odnosno da ne definiše nezavisnost Kosova kao jedino rešenje.

"Sa tog stanovišta je uvek bila prisutna ideja da kao deo kopromisa može da postoji rezolucija u dva koraka. To znači da bi se relativno brzo završile konsultacije o Ahtisariju, da bi bila usvojena rezolucija koja kaže da je Ahtisarijev plan dobro polazište i onda se poziva na ostvarivanje tih aneksa i kaže se da UNMIK zatvara vrata, umesto njega nastupa EU. Možda na jesen ili pred kraj godine, drugi korak bi bio da se vidi šta uraditi sa onim što se zove međunarodno-pravni status Kosova", kaže Janjić.

Stratfor: Malo verovatno skoro rešenje

Pitanje Kosova biće glavna tema predstojećeg američko-ruskog samita u Mejnu, ali nema nade da će uskoro biti rešeno jer Džordža Buša nije mnogo briga za Kosovo ili Srbiju, Evropljani strahuju da bi mogli da izgube ruski gas, a Rusija samo želi da se osveti SAD za prošla poniženja, navodi Stratfor u najnovijoj analizi.

Iako Buš želi da se pitanje Kosova reši, on će ipak pokušati da rešenje odloži otvaranjem pregovora Srba i Albanaca na Kosovu koji bi mogli da potraju. Vladimir Putin bi najverovatnije mogao da pristane na to sve dok Rusija ima dominantu ulogu u tim pregovorima i dok odluka bude viđena kao javni ustupak Putinu, navodi Stratfor.

"To je asimetrična situacija. Buša zapravo nije briga za Kosovo ili Srbiju. Evropljani se ne bi odrekli nijednog dana snabdevanja prirodnim gasom zarad albanskih prava na Kosovu. Ni samu Rusiju nije mnogo briga za Kosovo, ali jeste za uspostavljanje međunarodne moći", piše u analizi.

Stratfor podseća da se po obustavljanju bombardovanja Jugoslavije 1999. Rusija osetila prevarenom jer joj nije omogućeno da učestvuje u mirovnim misijama Kfora i NATO-a, iako je upravo ona privolela Srbiju da se povuče sa Kosova. Putin sada želi da pokaže Evropi i SAD da ne mogu da ignorišu dogovore postignute s Rusijom. Rusija se jasno usprotivila nezavisnosti Kosova pre osam godina, i to je i sad jasno pokazala, navodi Stratfor.

Rusi takođe žele da pokažu da savezništvo s njima ima težinu jer nameravaju da prošire sferu uticaja, a naročito na Balkan kao oblast istorijskog interesa za Ruse, dodaje se u analizi.

Evropljani samo žele da se pitanje Kosova skloni sa dnevnog reda, navodi Stratfor i podseća da Evropi ne odgovara širenje muslimanskog uticaja na Balkanu i da je zabrinuta zbog promene granica na osnovu etničkog sastava jer Baskija godinama pokušava da se odvoji od Španije, a oblasti naseljenje Mađarima postoje i u Slovačkoj i Rumuniji.

"Evropljani i Amerikanci žele da što pre reše pitanje Kosova. Za Buša koji je predstavljen kao antiislamista, činjenica da negde u svetu vodi promuslimansku politiku je očigledna prednost. Albanija, kako je pokazala tokom nedavne posete Buša, je jedno mesto gde je dobio simpatije muslimana i očigledno neće odustati od toga. Što se Evropljana tiče, oni žele da se reše 'vrućeg krompira'", navodi Stratfor.

"Činjenica da se Buš javno obavezao Kosovu čini stvar još slađom za Putina. On želi da primora Buša da odustane od pitanja u vezi s kojima se javno obavezao. To će Putinovim interesima služiti mnogo više nego pobeda po nekom marginalnom pitanju", navodi se u analizi.

Stratfor u analizi navodi da Rusi jedva čekaju priliku da se sukobe sa Zapadom i pobede, a kada je reč o Kosovu imaju diplomatske, ekonomske i vojne opcije da primoraju Zapad da se povuče.

Ako Putin pobedi u vezi sa Kosovom, čitav niz pretpostavki zemalja centralne i istočne Evrope o ograničenjima Rusije, kao i francuskih i nemačkih pretpostavki o budućnosti Evrope biće promenjen.