Američke vojne snage: Otpor Iračana jači od očekivanog

Posle devet dana rata u Iraku visoki predstavnici američke vojske prvi put su priznali da je otpor Iračana jači nego što se očekivalo da će biti, i da će vojna akcija trajati duže nego što je planirano. Oni tvrde da, pored neočekivano jakog otpora, napredovanje koalicionih snaga usporava i dugačka linija snabdevanja koja je stalno izložena bočnim napadima iračkih gerilaca. Najavljeno je i da će u narednih nedelju dana Amerika poslati još 120 hiljada vojnika u Irak kako bi borba protiv Sadamove vojske bila efikasnija. Visoki američki oficir Vilijam Volas rekao je "Vašington poustu" da neprijatelj na kog su naišli na terenu nije isti kao onaj protiv kog su se borili u kompjuterski simuliranom ratu.

I načelnik generalštaba britanske vojske, general Majkl Džekson, u petak se trudio da ublaži očekivanja javnosti i rekao da on svakako neće predviđati koliko će rat trajati.

S druge strane, vlasti u Bagdadu upozorile su koalicione snage da će morati da se bore za svaku ulicu na putu do iračke prestonice. "Neprijatelj mora da uđe u Bagdad i tu će biti njihov grob", rekao je irački ministar odbrane Sultan Hašim Ahmed.

Tokom noći i uz petak nastavljeno je bombardovanje Bagdada, a prvi put su upotrebljene specijalne, tonu i po teške bombe za uništavanje bunkera. Krstareće rakete i bombe gađale su ključne komandne i komunikacione instalacije, a na kratko su u prekidu bile i telefonske veze. Iračani tvrde i da su iznad zapadnog predgrađa Bagdada oborili jednu američku bespilotna letelicu.

Prema računici agencije Asošiejted pres, od početka ratnih sukoba u Iraku ubijeno je najmanje 28 američkih i 22 britanska vojnika, dok se 16 američkih vojnika vodi kao nestalo. Prema američkim izvorima zarobljeno je više od 3.500 iračkih vojnika, dok vlasti u Bagdadu saopštavaju da je poginulo preko 350, a ranjeno više od 4 hiljade iračkih civila.

U petak je konačno stigla i prva humanitarna pomoć za stanovništvo Iraka. U luku Um Kasr pristao je brod Ser Galahad iz kog je istovareno 200 tona hrane, vode, lekova i ćebadi.U celom svetu i dalje se organizuju demonstracije protiv rata. Tokom protesta u Teheranu, oko hiljadu Iranaca kamenjem je razbilo prozore na zgradi britanske ambasade, a iz protesta protiv rata u Iraku, jedan lekar u Nemačkoj odlučio je da ubuduće ne leči Amerikance, Britance i one koji odobravaju rat. On je na vrata svoje ordinacije okačio plakat na kome piše: "Zabranjujem građanima iz Sjedinjenih Američkih Država i Velike Britanije, kao i ostalim zagovornicima rata, pristup u moju ordinaciju".