Preti im balkanizacija – svi im predviđaju raspad

Sada njegova zemlja tone u rat i haos koji može da poremeti ceo region, komentariše urednik redakcije DW na amharskom Ludger Šadomski.

Poseta američkog izaslanika Džefrija Feltmana u četvrtak bila je poslednji očajnički pokušaj da se stabilizuje div na afričkom rogu.

Amerikanac je u Adis Abebi pokušao da ubedi šefa vlade Abija Ahmeda da zaključi prekid vatre i počne mirovne pregovore. Jedino tako bi se mogao zaustaviti rat koji već godinu dana besni između zvaničnih snaga reda i Narodnog oslobodilačkog fronta Tigraja, pre nego što borbe stignu i do glavnog grada.

Rat se odavno prelio iz regiona Tigraj na severu zemlje i hara u pola Etiopije. U sukobe su umešani susedni Sudan i Eritreja, a petljaju se i zemlje poput Irana, Turske, Ujedinjenih Emirata, Rusije i Kine.

Rat može da destabilizuje strateški osetljivu oblast afričkog roga na istoku kontinenta za decenije koje dolaze. Međunarodna zajednica je i ovde podeljena, a Peking i Moskva nastavljaju s politikom veta u Savetu bezbednosti UN. U gorke lekcije o zastrašujuće naivnoj spoljnoj i bezbednosnoj politici Zapada spada to što im je premijer Ahmed okrenuo leđa, iako su ga isprva euforično podržavali.

Tanjug/AP Photo/Maya Alleruzzo

Krvavi svršetak „etiopskog proleća“ tragičan je na mnogo načina, pre svega za 110 miliona Etiopljana koji su se, nakon mirnih promena 2018. godine, nadali boljim danima. Tragično je što ekonomija, ionako unakažena galopirajućom inflacijom i pandemijom, sada trpi i zbog rata. Nastavlja se vrzino kolo bede i gladi.

Tragično je i to što su etiopijski partneri i zagovornici reformi sa Zapada opet strašno omanuli, samo par meseci nakon fijaska u Avganistanu. Bilo je groteskno naivno što je tobožnji reformista Ahmed dobio Nobelovu nagradu sa političkom potkom.

Nagrađen je zbog sklapanja mira sa susednom Eritrejom, a onda je laureat, samo dve godine kasnije, pozvao eritrejsku vojsku da interveniše u Tigraju, gde su usledili najcrnji ratni zločini.

Zapadnjaci su bili zaslepljeni reformskim žarom. Pali su na holivudsku priču o mladom harizmatičnom lideru koji bi umirio drugu najmnogoljudniju afričku zemlju i ceo region. Ali žestoko su potcenili etničku dinamiku u ovoj multietničkoj državi.

Letimični pogled na istoriju Etiopije bio bi dovoljan da se vidi kako se duboko rivalstvo naroda Oroma, Amhara i Tigrejaca ne može počistiti pod tepih lepim gestovima i simbolima.

Bilo bi previše jednostavno svu krivicu pripisati međunarodnoj zajednici. Kultura nepoverenja duboko je usađena u etiopsko tkivo, a uparena je sa nesposobnom i etnocentričnom kastom političara. To guši svaki pokušaj demokratije. Biće potrebne generacije da se nauči kultura kompromisa. Civilno društvo u Etiopiji je preslabo da bi prohodalo u doba nakon autoritarizma.

Sve to zajedno olakšava posao saboterima da potpale bure bareta u kojem živi više od 80 etničkih grupa. Međusobna mržnja izliva se i na društvenim mrežama kao nikad pre.

Koalicija Tigrejaca i Oroma, nastala iz čiste računice, maršira ka Adis Abebi, ali bi bilo previše proročki predviđati ko će ubuduće vladati zemljom. Izvesno je međutim da se balkanizacija Etiopije ne može zaustaviti bez ozbiljnog nacionalnog dijaloga, koji uključuje sve relevantne snage, važne verske vođe, tradicionalne autoritete, uhapšene opozicionare i snage civilnog društva.

Abij Ahmed, koji se pojavio kao dinamični reformista i šarmantni pomiritelj, ostaće upamćen kao jedna od najvećih grešaka Nobelovog komiteta, čija lista grešaka nije kratka. Danas Ahmed u militarističkom tonu poziva građane da se spreme za konačni okršaj.

Na vlast bi opet nekadašnja klika iz Narodnooslobodilačkog fronta Tigraja, koja je duže od četvrt veka kontrolisala politiku, ekonomiju i vojsku. To raduje nostalgičare sa Zapada, koji hvale red i disciplinu bivših gerilaca. No Tigrejci čine šest odsto stanovništva Etiopije, pa preostalih 94 odsto ljudi novu situaciju dočekuje sa skepsom i pomešanim osećanjima.

Državna agencija za turizam reklamira Etopiju kao zemlju sa trinaest sunčanih meseci. Sunčana politika Abija Ahmeda odavno je prekrivena tmurnom senkom. Kada će sledeće političko proleće? Niko ozbiljan to ne bi da pogađa. Sada se radi samo o tome da se spreči još krvoprolića i pad Adis Abebe.