Putin spreman: Sledi dedolarizacija

A jedna od najvažnijih akcija u tom pravcu treba da bude dedolarizacija ekonomije, objavljeno je u Moskvi.

Putinov savetnik za ekonomska pitanja, ruski akademik Sergej Glazjev, već je predočio radikalni plan za borbu protiv inostranih sankcija.

Reč je o 15 praktičnih mera koje bi trebalo u doglednoj budućnosti domaću privredu da oslobode zavisnosti od Zapada.

Glazjev je osim dedolarizacije predložio da se izvrše bitne promene u ruskom finansijskom sistemu tako što bi ta reforma obuhvatila ne samo državni sektor privrede, već i operacije koje obavljaju privatna preduzeća i građani.

Država bi, kako navodi u svom predlogu Glazjev, trebalo da se pripremi za predstojeće, vrlo verovatno, zamrzavanje valutnih računa Rusije u inostranstvu. Zbog toga ekspert smatra da se hitno moraju transferisati sredstva izražena u dolarima i evrima iz zemalja-članica NATO u neutralne države. Istovremeno treba obaviti i prodaju vrednosnih papira SAD i drugih članica NATO, a koji su sada u posedu Rusije, jer bi mogla da usledi i blokada tih sredstava. Ruske državne kompanije i banke trebalo bi da dobiju mogućnost uzimanja kredita u rubljama, umesto dosadašnjih zajmova koje su uglavnom koristili iz zapadnih banaka zbog nižih kamatnih stopa na međunarodnom finansijskom tržištu.

Rusija je u martu i početkom ovog meseca već obavila veliki transfer svojih sredstava izraženih u dolarima i vrednosnim paprima američkog ministarstva finansija, u vrednosti koja se meri desetinama milijardi dolara, u bezbednije međunarodne finansijske instrumente.

Finansiranje domaće privrede i banaka obavljaće se, prema planu Glazjeva, uz pomoć emisije Centralne banke Rusije (CBR), dok bi operaciju neposrednog odobravanja neophodnih zajmova vršila moskovska Vnješekonombanka.

Sledeća mera bi se odnosila na ograničavanje valutnih pozicija domaćih komercijalnih banaka, u cilju onemogućavanja spekulativnih operacija sa rubljom i bekstva kapitala. Prema podacima za prvi kvartal, koje je ranije saopštio prvi zamenik ruskog ministra ekonomije Andrej Klepač, iz Rusije je u tom periodu zabeležen odliv kapitala u vrednosti 65 do 70 milijardi dolara, što je više nego u toku cele 2013.

Protekle godine odliv kapitala iz Rusije je, na osnovu podataka CBR, uvećan u odnosu na 2012. godinu za 15 odsto, na 62,7 milijardi dolara, a vladini funkcioneri su ovog meseca upozorili da će "ogromna finansijska sredstva nastaviti i do kraja 2014. još više da 'klize' iz Rusije ako se sadašnja nepovoljna kretanja nastave".

Kao vrlo bitnu meru u svom programu efikasnog otpora zapadnim ekonomskim sankcijama, Glazjev je naveo i stvaranje stoprocentnih rezervi po dužničkim obavezama nerezidenata, što zahteva i stalno obučavanje stanovništva da se okane paničnog beksta iz rubaljskih u sredstva izražena u drugim, uglavnom zapadnim valutama.

Program Glazjeva obuhvata i zamrzavanje valutnih obaveza komercijalnih banaka, s tim da se ta mera primeni tek nakon uvođenja novih, oštrijih zapadnih sankcija.

Rusija bi u trgovini sa zemljama Carinskog saveza i drugim "nedolarskim i partnerima van EU" trebalo obavezno da pređe na obračun u nacionalnim valutama, smatra Glazjev koji je takav zahtev stalno upućivao ruskom rukovodstvu još od početka protekle decenije, tvrdeći da je kurs na masovnu dolarizaciju zemlje "ekonomski poguban":

Glazjev je, inače, u pismu koje je ranije ovog meseca uputio ruskom ministarstvu finansija, predložio da se njegovi navedeni i neki drugi predlozi za prevazilaženje posledica zapadnih sankcija razmotre na Nacionalnom finansijskom savetu.

Ruski ministar finansija, Anton Siluanov, zatražio je od najbližih saradnika da svoje primedbe i predloge, a povodom navedenog plana Glazjeva, dostave do 23. aprila, ali, kako navodi moskovski poslovni dnevnik "Vedomosti", to za sada nije učinjeno.

Agencija RIA Novosti ističe, pozivajući se na mišljenje neimenovanih vladinih funkcionera, da su neki predlozi Glazjeva, kao na primer snižavanje ruskih valutnih aktiva u suverenim fondovima, teško sprovodivi, ali u isto vreme ukazuje da u sklopu tih mera postoje i "sasvim razumna i prihvatljiva rešenja".

Sagovornici "Vedomosti" u Kremlju smatraju da, ipak, ne treba preceniti uticaj Glazjeva na novu ekonomsku politiku ruske vlade. Ali, oni priznaju da se Putin u razgovorima sa članovima vlade u nekim prilikama poziva i na podatke svog glavnog ekonomskog savetnika