Ekonomisti: Koristan aranžman s MMF

Ekonomista Ljubomir Madžar kaže da taj aranžman o predostrožnosti smanjuje neizvesnost koja nas očekuje u budućnosti, s obzirom da se Srbija može na njega osloniti ukoliko dođe do neke krizne situacije u globalnoj ekonomiji.

Ocenivši dogovor Vlade Srbije sa MMF-om kao dobar i koristan za našu zemlju, Madžar je kazao da će se na taj način povećati ili bar sprečiti smanjenje kredibiliteta Srbije kod stranih finansijera i investitora. "Ti aražmani uvek zemlju predstavljaju u nešto povoljnijem svetlu u međunarodnoj finansijskoj zajednici, pa je to jedna od koristi koja proističe iz tih dogovora, a neke štete i troškove u vezi sa tim ne bih mogao da primetim", dodao je Madžar.

Realo je i to što je MMF snizio projekciju privrednog rasta Srbije sa tri na dva odsto u ovoj godini, naglasio je on i dodao da je to odraz privrednih kretanja u prvoj polovini 2011. jer se uspostavilo da "privreda ne grabi onim tempom kakav se očekivao".

"To naravno neće kod stranih investitora poboljšati, nego donekle, pogoršati naše šanse, ali kada se sve sabere i oduzme, efekat ostaje pozitivan", ocenio je Madžar.

On je kao pozitivno ocenio što je uslov da MMF odobri aranžman usvajanje zakona o restituciji, jer država, kako je rekao, nije donela mnoge zakone i "potrebno je što brže popuniti te pravne praznine ili vakume".

Dobro je što je sklopljen dogovor sa MMF-om, zato što je ovo predizborna godina i što "vlada namerava da troši više nego što se to svidja MMF-u, pa će taj aranžman biti u funkciji smanivanja troškova države i ukupne javne potrošnje“, izjavio je ekonomista Ljubodrag Savić.

Novi aranžman iz predostrožnosti sa MMF koji će, ukoliko zatreba, Srbiji omogućiti pristup sredstvima od milijardu evra, nije doneo ništa novo što nismo očekivali, istakao je Savić i ocenio da je MMF u izvesnom smislu popustio pred zahtevima Vlade Srbije.

On je kao težak ocenio uslov o usvajanju zakona o restituciji koji Vlada treba da donese do kraja septembra, jer će to podrazumevati izdvajanje značajnih sredstava za tu namenu.

Savić je kazao da nije nikakvo iznenađenje smanjenje projekcija privrednog rasta Srbije u ovoj godini sa tri na dva odsto, istakavši da je ta ocena MMF-a sasvim realna i da će biti dobro ako se ostvare ta predvidjanja.

"Mislim da je projektovani privredni rast od tri odsto bio preveliki optimizam, čak i da nije došlo do novog talasa ekonomske krize. U poslednje dve, tri godine nismo ništa bitno uradili da možemo očekivati ozbiljniji privredni rast", dodao je Savić.

Stamenković: Moraće da se 'štipka' na mnogo mesta

Ekonomista Stojan Stamenković smatra da su "odobravanje sporazuma i revizija signal investitorima i stranim kreditorima da se ovde vodi održiva i racionalna ekonomska politika".

Stamenković je izrazio nadu da će Vlada Srbije nastojati ga poštuje sporazum sa MMF, ali sumnja da će u tome uspeti zato što, kako je rekao, mora da se obuzda pre svega državna potrošnja.

"Moraće da se 'štipka' na mnogo mesta, na materijalnim rashodima, pa čak i verovatno ove godine nešto i na zaradama u javnom sektoru. Pitanje je hoće li vlada to uspeti da uradi kad počnu štrajkovi i nezadovoljstva, kao prošle godine", rekao je on.

Navodeći da je budžetski deficit u procentima povećan za 0,4 odsto i da je BDP smanjen za jedan odsto, on je rekao da bi taj manjak umesto 13 milijardi trebalo da se poveća za 25 do 30 milijardi dinara, da bi se "održali oni odnosi i ispunile sve obaveze pri ovom BDP".

Bugarin: Aranžman za bolju finansijsku disciplinu

Novi aranžman sa MMF-om jako je dobar za makroekonomsku stabilnost naše zemlje i omogućiće kvalitetniju finansijsku disciplinu, jer ulazimo u predizbornu godinu, smatra i predsednik Privredne komora Srbije (PKS) Miloš Bugarin. On je naglasio i da će postizanje dogovora Vlade Srbije i misije MMF-a o sklapanju aranžmana iz predostrožnosti sigurno biti i dobra poruka za strane investitore, jer će značiti bolju predvidljivost poslovnog ambijenta.

Bugarin je kazao da je sklapanje dogovora o aranžmanu bilo očekivano, uz ocenu da je povećanje budžetskog deficita sa 4,1 na 4,5 odsto "na neki način iznuđena priča, jer nije moglo da se nađe drugo rešenje".

"Problem koji nismo uspeli da rešimo u našoj zemlji jeste smanjenje javne potrošnje, što smo bili u obavezi i problem slabijeg punjenja budžeta po osnovu direktnih, odnosno indirektnih fiskalnih zahvatanja, što ukazuje na smanjen obim privredne aktivnost, bez obzira na to što su letnji meseci", rekao je Bugarin.

On je dodao i da se plaši "neke druge stvari", a to je smanjenje broja zaposlenih i povećanje broja izdržavanih lica, odnosno penzionera.

"Mi sa krizom koja traje gotovo tri godine, imamo smanjenje broja zaposlenih lica za 239.000 i povećanje broja izdržavanih lica, penzionera. Na 1,7 miliona zaposlenih dolazi više od 1,6 miliona penizionera", naveo je Bugarin, uz napomenu da takav trend ima zabrinjavajući karakter.