Izvozimo najkvalitetniji, a uvozimo falsifikovani med

Međutim, kako kaže, uvezla je 600 tona meda znatno slabijeg kvaliteta.

"Prošle godine po prvi put je uvezena tako velika količina meda, a uvoznici to pravdaju nedostatkom domaćeg meda, ali ako je tako, pitam se koji to med mi izvezosmo i to na najprobirljivija tržišta? Naravno, radi se o želji za velikom zaradom i to se vidi u velikoj razlici u cenama meda koji se uvozi i onog koga Srbija izvozi", rekao je Živadinović.

On je dodao da je tržište slobodno i da je uvoz tog meda potpunio legalan, ali da su potrošači ti koji treba dobro da se informišu o tome kakav med kupuju, pogotovo o zemlji njegovog porekla.

Potrošači treba da se zapitaju zbog čega kupci našeg meda iz Evrope plaćaju 7,4 evra za kilogram a naši uvoznici kupuju med za 1,7 evra, istakao je Živadinović. Predsednik SPOS je poručio da je proizvodnja falsifikovanog meda eskalirala u čitavom svetu i da postoje zemlje čija je državna strategija proizvodnja takvog meda. Naveo je primer "jedne od najvećih država u svetu" kod koje kupci imaju mogućnost da naruče med koji žele u količinama koje žele i da će im odmah biti isporučen. Samo treba da u porudžbini napišu koju količinu žele, koliko i koje vrste polena žele u njemu, kao i koje ostale parametre med treba da zadovolji, objasnio je Živadinović.

On je napomenuo da taj proizvod zadovoljava osnovne standarde kvaliteta, ali da sofisticiranije analize pokazuju da to ipak nije prirodan med. Kako je naveo, na tržištu Srbije ima mnogo meda "koji uopšte nije video pčele" i da u godinama kada su prinosi slabi rasprostranjenost falsifikata dobija neverovatne razmere.

"Pravi med se ili izveze ili ga jednostavno nema dovoljno na tržištu, pa falsifikatori koriste priliku i zarađuju enormne sume novca", rekao je Živadinović.

Srbija ima 1,3 miliona registrovanih košnica i oko 12.000 pčelara, prinosi meda nisu veliki i variraju između šest i 12.000 tona meda godišnje.