Nikolas Lapenti

Počeo je profesionalno da se bavi tenisom 1995. godine i već na prvom ATP turniru osvojio je titulu. Bilo je to u Bogoti (šljaka, 303.000 dolara), kada je savladao u četvrtfinalu Marsela Riosa sa 6:3, 6:4, a u finalu Miguela Tobona sa 2:6, 6:1, 6:4. Vrlo brzo je ušao u 100 najboljih tenisera sveta, to se zbilo već početkom 1996. godine. U naredne dve sezone Lapenti je beležio solidne rezultate, stigao je do finala u Bogoti i polufinala u Meksiko Sitiju i Pragu. U 1998. je prvi put eliminisao Top 10 igrača, u Kicbilu je dobio Jevgenija Kafeljnikova sa 6:4, 6:1.

Godina 1999. bila je najuspešnija u Lapentijevoj karijeri. Napredovao je čak 84 mesta na listi i okončao sezonu kao 8. igrač na ATP listi. Postao je prvi Ekvadorac u Top 10 još od Andresa Gomesa, koji mu je blizak rođak Nikolas je igrao spektakularno u Melburnu, gde je zabeležio četiri pobede u pet setova. Tri 'žrtve' bili su Šveđani – Tomas Johanson, Magnus Norman i Mikael Tilstrom, zatim je izbacio Endrua Ilijea i Karola Kučeru, ali mu je snage ponestalo u polufinalu protiv Tomasa Enkvista – 6:3, 7:5, 6:1. U Ki Biskejnu je dobio Tomija Hasa, a zatim je postala uobičajena pojava da Lapenti pobeđuje tenisere iz Top 30 – Rosea, Arazija, Rusedskog, Kifera, Mantilju, Hrbatija... Igrao je polufinala u Hamburgu, Amsterdamu i Parziu, finale u Gštadu, a pobedio je u Indijanapolisu (bolji od Spejdije) i Lionu (dobio Hjuita). Posle takmičenja u Parizu prvi put je ušao u najboljih 10, a tokom sezone je samo jednom ispao u prvom kolu.

U 2000. je došao do četvrtfinala i dalje na 12 turnira, a kao najveći uspeh izdvaja se polufinale u Indijan Velsu, kada je eliminisao Eskidea i Arazija, a onda ispao od Aleksa Koreče. Uprkos solidnim rezultatima, Lapenti je ispao iz prvih 10, naprosto je branio previše poena da bi opstao u užem vrhu. Novu titulu osvojio je 2001. u Kicbilu, savladao je Huana Karlosa Ferera, tada 4. igrača sveta, i u finalu Alberta Kostu. U 2002. je bio najbolji u Sent Peltenu, a svestranost je dokazao plasmanom u četvrtfinale Vimbldona, u kojem je bolji bio David Nalbandijan. Rang mu je varirao između 20. i 30. mesta, a od tada počinje lagani pad Lapentija niz lestvicu.

Sledeće godine je brzo ispao iz Top 50, a na Rolan Garosu je ispustio vođstvo od 2:0 protiv branioca titule Alberta Koste. Došao je do finala u Bastadu, kada je u četvrtfinalu spasao pet meč lopti protiv Rafaela Nadala. Ostali rezultati nisu bili na nivou vrhinskog igrača, pošto na Gren slemovima nije išao dalje od treće runde.

U avgustu 2004. je, posle tromesečne pauze zbog povrede, ispao iz prvih 100, a potom se prebacio na 'čelindžere', pokušavajući da se vrati u vrh. U 2005. je igrao finale 'čelindžera' u Braunšvajgu, a polufinale u Hjustonu bio mu je najboji rezultat još od Bastada. Imao je skor 6-7 na šljaci i 4-9 na betonskim podlogama. Naredne sezone je došao do finala u Palermu, gde je bolji bio domaći takmičar Filipo Volandri sa 5:7, 6:1, 6:3. Nedelju dana pre toga savladao je Bogdana Uliraha u finalu 'čelindžera' u Šćećinu, čime je izborio povratak u prvih 100. Oslilatorno kretanje na listi nastavljeno je i u 2007, pošto je Lapenti ponovo ispao iz najboljih 100. Jedini iole zapaženiji rezultat upisao je u Kicbilu (četvrtfinale), a trijumfovao je na dva 'čelindžera' u finišu sezone.

Lapenti i Tipsarević su jedini međusobni okršaj imali u Monte karlu ove godine, a slavio je naš teniser posle velike borbe – 5:7, 7:6, 6:4. Biće interesantno videti meč ove dvojice igrača na Gren slem turinru, zbog toga što su obojica specijalisti za maratonske okršaje Lapenti je u karijeri čak 38 puta igrao meč u pet setova, a trijumfovao je na 26 (68,42% uspešnosti). Tipsarevićev skor u duelima sa maksimalnim brojem setova je 10-5. Prvi na večnoj listi 'maratonaca' je Bjern Borg sa 26 pobede iz 32 meča.