Žil Simon

Prve četiri sezone na profesionalnom nivou 23-godišnji Simon je proveo igrajući ’fjučerse’ i ’čelindžere’. U 2003. godini je trijumfovao u Lisabonu (10.000 dolara), a u finalu je nadvladao Marsela Feldera sa 6:1, 6:4. Do kraja sezone je osvojio ’fjučers’ na Jamajci i godinu završio u prvih 300.

Prvi deo naredne godine igrao je ’fjučerse’ i pobedio na četiri nadmetanja, a zatim je prešao na stepenicu više i došao do finala ’čelindžera’ u Firtu, gde je izgubio od Jirija Vaneka sa 7:5, 6:2. Prethodno je dobio Pečnera, Mela, Berenda i Delfina. U Gracu je ponovo bio vicešampion – izbacio je Karanušića i Bogdanovića, a u finalu je bolji bio Jan Minar.

Početkom 2005. godine bio je prvak u Numeji, a u bici za titulu deklasirao je Bjorna Faua sa 6:3, 6:0. Nedugo zatim ostvario je prvu ATP pobedu – u prvoj rundi Marselja savladao je tada 27. igrača sveta Tomasa Johansona. U Kazablanci je savladao Akasusa i Vaneka, ali ga je Huan Monako eliminisao u četvrtfinalu sa 4:6, 6:2, 7:5.

U 2006. godini je dobio rekordna 24 meča, a na Australijen openu je izbacio Masua i Berdiha, a onda ga je u trećoj rundi pobedio Tomas Johanson. Dobro izdanje u Melburnu donelo mu je mesto u prvih 100, koje je učvrstio igrajući finale ’čelindžera’ u Andrezijou. U Valensiji je došao do prvog ATP finala i izgubio od Nikolasa Almagra sa 6:2, 6:3. Uspeo je da veže dve pobede u Rimu i Hamburgu i da do kraja sezone dođe u Top 50.

Simon je u Marselju uz veliku podršku navijača došao do prvog trofeja u karijeri. Pobedio je Hjuita, Bjorkmana, Soderlinga i u finalu Bagdatisa sa 6:4, 7:6. Time je nadomestiio slab početak 2007. (skor 1-4), a sa nekoliko četvrtfinala (Bastad, Umag, Nju Hejvn) i polufinalom u Sopotu Simon je osigurao poziciju u širem vrhu. Na red je potom došao turnir u Bukureštu i druga titula, nakon pobede nad Viktorom Haneskuom u finalu sa 4:6, 6:3, 6:2.

Žil Simon nema potpuno definisan stil igre. Nekada igra vrlo pasivno i iščekuje grešku protivnika, a onda već na sledećem meču zaigra mnogo agresivnije i ravnim udarcima želi da preuzme inicijativu i odluči ishod poena. Smatra bekhend svojim najboljim udarcem i prilično je brz. Sklon je eksperimentima u toku meča – ukoliko prvobitna taktika ne daje rezultate, Simon pokušava da promeni ritam skraćenim lopticama ili izlaskom na mrežu. Uspešan je u udaranju lopticu iz punog trka, naročito forhend dijagonalom. Ume da odigra kvalitetno i kada se ne namesti savršeno na lopticu, što znatno otežava rivalu izlazak na mrežu. Sve u svemu, Simon je solidan teniser, ali nijedan njegov udarac ne može se opisati superlativom, tj. nedostaje mu ubojito oružje koje će ga izdvajati od drugih i davati mu prednost.