Trkulja: Narcisi na pustom ostrvu

Priča o odrastanju, ali i priča o vezi koja je negde definisala njen pogled na svet i bliskosti s drugom osobom, koja nas, i po rečima autorke, zauvek menja. Istovremeno, roman kroz različite lokalitete Londona govori i o ogromnim klasnim i kulturološkim razlikama koje srećete tamo gde je potraga za sopstvenim identitetom još kompleksnija.

U roman nas uvodi priča o devojci koja se sa svojim prijateljima preselila u London početkom 2000-ih godina gde po prvi put u životu počinje da vodi samostalan život, u sobi iznajmljenoj od para zarađenih od sopstvenog posla. Daleko od bilo kakve idealne slike i “cvetanja ruža” na zapadu, hrkanje gospodina Šeldona i miš sa kojima deli stan odmah postavljaju blago ironijski ton romana koji prati samostalni, umalo postfeministički život jedne devojke u velikom gradu sa jakim kapitalističkim predznakom.

Andrein stil je često eliptičan, pitak i neformalan, kao i većina odnosa i događaja koje opisuje u knjizi, a koji se prvenstveno tiču oslobađanja malograđanskih stega u krugu ljudi koje sreće. To nije nužno nešto što ima veze sa veličinom grada, više sa stanjem duha i neposrednošću sa kojom likovi u romanu komuniciraju.

Pored gore pomenutog miša, u nešto još autentičnije spada i ‘London less known’, kao što su živopisni likovi sa kojima se ona susreće, od Nade iz Užica koja valja Hermes torbe na Portobelo roudu i istovremeno raspršuje iluzije o uspešnoj vezi Britanca i Srpkinje ili Vladimira koji sa britanskim pasošem svestrano podržava kurdistansku komunističku partiju dok ispija kaficu u kafiću na Noting Hilu. U kontrastu ovakvim likovima stoji prikaz internacionalne arty ekipe, među kojima se obreo i Pol, a od ovog momenta i kreće priča o izborima.

Prikaz njenog odnosa sa Polom je potcrtan svim kulturološkim i klasnim razlikama, zbog kojih oni na kraju krajeva ne mogu biti zajedno. Od njihovog poljupca pod simboličnim krovom viktorijanske kuće, jasno je da će Polovo obrazovanje u engleskoj privatnoj školi i laissez-faire veza kakvu su počeli da grade brzo probuditi cinika u njoj. Onoga koji na duhovit način tretira pomenute kulturološke razlike, kao što recimo Pol konstantno nudi čaj kao rešenje za njenu neraspoloženost, ili njegov otac koji primenjuje engleske veštine neodgovaranja uz rečenice “I’ll check. I’m not sure” ili “It’s very interesting” (srpski pandan je ćutanje).

S druge strane su i teme usamljenosti i građenja samopouzdanja na nepoznatom terenu – sitna pravila o kojima vam niko ne priča, ali naučite brže nego što ste mislili. Takav je autentični ritual sticanja samopouzdanja kroz “ogledanje” u drugim ljudima pri ulasku i izlasku iz metroa, ali isto tako i instant gubitak vere u sebe dobijanjem jedne polenske groznice. Ali tu su i druga pravila, poput ‘tajnog savezništva” sa onima koji maše članove u engleskom ili prijateljstva za koja se unapred pomirite da nemaju budućnost.

Ovo je duhovit prvenac, gde pored nekih autentičnih zapažanja možete da saznate i kakva je veza između sazrevanja i čvaraka.