Deset godina Kumanovskog sporazuma

Potpisivanjem Kumanovskog sporazuma, pre tačno 10 godina, okončana je agresija NATO-a na SR Jugoslaviju. Taj sporazum je tadašnji državni vrh Srbije i Jugoslavije iskoristio kako bi objavio veliku pobedu nad NATO snagama koje su Srbiju neprekidno bombardovale 78 dana.

Međutim, sada, sa desetogodišnje distance, osim što je zaustavljeno razaranje, postavlja se pitanje koliko je zaista taj sporazum bio značajan za Srbiju.

Tokom 78 dana bombardovanja, prema različitim procenama, poginulo je između 1.200 i 2.500 ljudi.

Teško su oštećeni infrastruktura, privredni objekti, škole, zdravstvene ustanove, medijske kuće, spomenici kulture.

Napadi su okončani potpisivanjem Kumanovskog sporazuma i usvajanjem Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija.

“Poštovani građani, agresija je završena. Mir je nadvladao nasilje. Dragi građani, srećan nam mir”, obratio se tada Slobodan Milošević građanima Srbije.

Sporazum je podrazumevao odlazak sa Kosova vojnih i policijskih snaga SRJ, dolazak međunarodnih snaga bezbednosti, formiranje Kopnene zone bezbednosti, povratak dogovorenog broja jugoslovenskog policijskog osoblja i državni suverenitet SRJ i Srbije nad Kosovom.

Međutim, osim ispunjenja prve tri stavke, o preostalima se nikada nije razgovaralo, a Kosovo je u međuvremenu jednostrano proglasilo nezavisnost.

Upravo ta činjenica dovoljan je razlog za ministra odbrane Dragana Šutanovaca da Kosovo vidi kao destabilizujući faktor u čitavom regionu.

“Jedan od ključnih faktora destabilizacije je regiona je nerešeno pitanje statusa Kosova i Metohije. Kada je reč o jednostranom priznanju Kosova, Srbija će nastaviti svoju principijelnu borbu, političkim i diplomatskim sredstvima, na očuvanju teritorijalnog integriteta i poštovanju osnovnih principa međunarodnog prava”, rekao je danas Šutanovac.

“I pored uloženih napora i postignutih rezultata regionalna bezbednost nije u potpunosti stabilizovana i na žalost nisu otklonjene opasnosti od obnavljanja i izbijanja nasilja”, kaže on.

Proglasio pobedu - Slobodan Miloševiæ (FoNet, arhiva)

Novinar sa Kosova Živojin Rakočević kaže za B92 da se sporazuma, koji je domaća politička elita iskoristila kako bi zemlji izmučenoj ratom predočila da je pobedila najveću svetsku vojnu silu, danas skoro niko više ni ne seća.

“Nažalost, danas se toga malo ko seća. Naročito, posle samoproglašenja kosovske nezavisnosti”, kaže Rakočević.

“Kada imate borbu da preživite jedan dan i sačuvate osnovne spomenike verskog, etničkog, nacionalnog i kulturnog identiteta, tada se vrlo retko i teško može razmišljati o poštovanju nekakvih odredbi Kumanovskog sporazuma”, navodi on.

Vojnopolitički komentator lista Politika Ljubodrag Stojadinović sa desetogodišnje distance ocenjuje za B92 da neispunjavanje ključnih odredbi sporazuma ukazuju na teški istorijski poraz Srbije.

“Srbija nije dobila ništa potpisivanjem sporazuma. Dobila je samo okolnosti u kojima je prestalo razaranje. Početak rata, njegovi rezultati i okončanje predstavljaju poraznu epizodu srpske istorije”, kaže Stojadinović.

“Potpisivanje predstavlja veliki istorijski poraz srpske politike, vojne doktrine, diplomatije i srpskog umeća da opstane u okolnostima u kojima su se sve te stvari odvijale”, ocenio je on.

Potpisivanje Kumanovskog sporazuma i usvajanje Rezolucije 1244 u Savetu bezbednosti UN definisalo je Kosovo kao međunarodni protektorat.

To, međutim, nije bilo prepreka da kosovski Albanci 28. februara prošle godine proglase nezavisnost.

Kosovo je do sada priznalo preko 50 država, što, međutim, nije dovoljan broj za članstvo u Ujedinjenim nacija.

Osim toga, na Kosovu i dalje ne funkcionišu sve institucije, jer se, na primer sprovođenjem zakona i policijom bavi Misija EU, dok vojnici Kfora još uvek brinu za bezbednost građana.