Dan sećanja na žrtve holokausta

Međunarodni dan sećanja na žrtve holokausta ustanovila je 2005. godine Generalna skupština UN, a kao datum uzet je dan kada su 1945. godine sovjetske trupe oslobodile nacistički logor Aušvic. Ova godišnjica će posebno biti obeležena u evropskim zemljama u kojima je tokom Drugog svetskog rata život izgubilo 53 miliona ljudi, od čega blizu 31 milion civila.

Centralna komemorativna manifestacija povodom Međunarodnog dana sećanja na žrtve holokausta održana je danas u Beogradu kraj Spomenika žrtvama genocida u Drugom svetskom ratu. Beogradski rabin Isak Asijel obavio je verski obred, a članovi hora "Braća Baruh" izveli su prigodne kompozicije.

Vence su položili predstavnici Saveza jevrejskih opština Srbije, Ministarstva prosvete, Skupštine grada Beograda, ambasador Izraela Artur Kol, kao i predstavnici Muzeja žrtava genocida.

Predsednik Srbije Boris Tadić, povodom Dana sećanja na žrtve holokausta, poručio je da svet više ne sme da dozvoli stradanje nevinih samo zato što pripadaju drugoj veri ili naciji.

"Dajemo pomen svim nevinim žrtvama nacističkih zločina i okrenuti budućnosti gradimo bolji svet u kome holokausta više nikada neće biti", saopštio je predsednik Srbije.

Srpski narod, naveo je on, nikada nije bio antisemitski raspoložen, a država Srbija se uvek zalagala za očuvanje uspomene na holokaust.

"Ustav Srbije garantuje ljudska i manjinska prava i slobode, zabranjuje diskriminaciju i izazivanje rasne, nacionalne i verske mržnje. Takođe, Ustav garantuje pravo na očuvanje posebnosti i razvijanje duha tolerancije", naglasio je predsednik Tadić.

Srbija i antisemitizam

Beogradski Jevrejin Miroslav Grinvald kod spomen ploèe žrtvama logora

Sećanje na žrtve važno je da se holokaust ne bi nikada ponovio i da bi antisemitizam bio iskorenjen.

“Srećom, ima ga manje nego recimo u Poljskoj, Mađarskoj, Ukrajini, u baltičkim zemljama, u Francuskoj itd. Ali, nažalost, niko nema statistiku o incidentima, o konkretnim incidentima”, rekao je Aleksandar Lebl iz Saveza jevrejskih opština Srbije.

Glavni rabin Jevrejske zajednice u Srbiji Isak Asijel kaže da i dalje postoje ljudi koji negiraju postojanje zločina u Drugom svetskom ratu. Ministar prosvete Žarko Obradović kaže da je i Srbija doprinela borbi protiv fašizma i nacizma i podseća na stradanja Srba, Jevreja i Roma u koncentracionim logorima.

"Moramo se boriti protiv svakog vida antisemitizma i diskriminacije. Mi u Srbiji gradimo takav sistem vrednosti, takav sistem školstva i kulture u kome odnos prema antifašizmu zauzima posebno mesto", kazao je Obradović.

"Sa ponosom ističemo da u Srbiji nema antisemitizma, da se u školama u Srbiji neguje sećanje na žrtve holokausta. Nacistički zločin ne možemo prepustiti zaboravu vremena - moramo o tome neprestano govoriti kako se nikada ne bi ponovilo", rekao je on.

Sve je manje svedoka

Jedna od malobrojnih preživelih logorašica Žuža Marinković Bek za B92 kaže da društvo mora više da se angažuje kako se ovakve strahote ne bi ponovile u budućnosti.

“Retko se uopšte obeležava dan oslobođenja Aušvica na radiju, na televiziji. Vrlo, vrlo retko se govori o holokaustu. Mislim da društvo nije dovoljno učinilo”, rekla je ona. Marinkovićeva navodi da je svedoka holokausta sve manje, a manje je i autentičnih svedočenja.

“Nemate ni koga da pitate jer, nažalost, jako nas je malo ostalo. Davno je bilo, svi smo ostarili, vrlo malo podataka možemo da damo”, kazala je ona.

“Spilberg je napravio jednu veliku anketu među nama, mi smo dali izjave, on je to snimao i otprilike 500.000 ljudi je bilo koji su svedočili”, navela je ona.

Svedočenja logoraša sa ovih prostora zabeležena su i u filmu “Sajmište - istorija jednog logora“ u produkciji B92.

Film u dva dela emitovan je proteklog vikenda na televiziji B92, a zbog velikog interesovanja, ova potresna svedočenja dostupna su i na našem sajtu.

Ne zaboraviti zločine

Gosti emisije "Uvećanje" B92, koja je bila posvećena holokaustu, ukazali su na neophodnost da se zločini ne zaborave.

"Ja sam živela u kući s majkom koja je bila jedina preživela, koja je nosila onaj neverovatni teret života, da živi sa sećanjem, da ne sme da zaboravi, a da pri tom treba da živi za sutra. Znači, nositi breme prošlosti. Ne dozvoliti da se sveća šoa ugasi", kazala je Ružica Galac-Popović, autorka knjige o Novosadskoj raciji.

"U nastavnim programima i u javnosti o tome mora mnogo više da se zna, ali da se vratimo na objekte koji su ostali posle Drugog svetskog rata i koji po mom mišljenju moraju da budu sačuvani i da posluže kao mesta za negovanje te kulture sećanja o kojoj govorimo, odnosno uspomene na ono što se događalo u vreme rata. Staro sajmište je pravi prostor za jedan takav memorijalni centar", rekao je istoričar Milan Koljanin.

Stradali milioni nevinih

Povodom obeležavanja Međunarodnog dana sećanja na žrtve holokausta Ministarstvo za ljudska i manjinska prava Srbije saopštilo je da "samo istinsko i realno sagledavanje prošlosti, osuda zločina, kažnjavanje odgovornih i reparacija žrtvama zločina predstavlja zdrav osnov napretka društva i prevencije sličnih zločina u budućnosti".

U saopštenju se dodaje da žrtve holokausta ne smeju biti zaboravljene jer bi na taj način bio omogućen zaborav zločinačke politike koja je milione nevinih ljudi na najsuroviji način oterala u smrt.

Skup u Savezu jevrejskih opština

(FoNet)

U Savezu jevrejskih opština danas je predstavljen zbornik "Izraelsko-srpska naučna razmena u proučavanju holokausta" i film "Jevreji naši sugrađani" povodom obeležavanja Međunarodnog dana sećanja za žrtve holokausta.

Ambasador Izraela u Srbiji Artur Kol ocenio je tom prilikom da će zbornik biti nezaobilazan u obrazovanju narednih generacija.

"Knjiga je važna i nezaobilazna karika u obrazovanju sledećih generacija i podsetnik da tako nešto više nikad ne sme da se dogodi nijednom narodu", kazao je ambasador.

Urednik tog zbornika Jovan Marković kazao je da su podaci za knjigu skupljani od maja 2006. godine razmenom između Srbije i Izraela.

Skupu je prisustvovalo par stotina ljudi, a među okupljenima bili su i direktorka Istorijskog arhiva Branka Prpa, glumica Eva Ras i rabin Isak Asiel.

Savez jevrejskih opština Srbije skup je organizovao u saradnji sa Jevrejskim istorijskim muzejom i Muzejom žrtava genocida.

Pismo Tužilaštva Zurofu

Tužilaštvo za ratne zločine Srbije obavestilo je direktora Centra "Simon Vizental" Efraima Zurofa da je tokom prošle godine podnelo zahteve za sprovođenje istrage protiv trojice osumnjičenih za ratne zločine počinjene u Drugom svetskom ratu.

Tužilaštvo je takođe predložilo da se diplomatskim putem podnese molba stranim državama u kojim osumnjičeni borave za njihovo izručenje.

Pismo je poslato Zurofu povodom njegove prošlonedeljne izjave da su mu tužilac Vladimir Vukčević i ministarka pravde Snežana Malović u septembru 2008. godine rekli da su pripremili izjave za izručenje Šandora Kepira, Petera Egnera i Milivoja Ašnera, ali da ih do danas nisu uputili.

Tužilaštvo je Zurofa obavestilo da su zahtevi podneti u avgustu, septembu i oktobru 2008. godine, a da Okružni sud u Beogradu - Veće za ratne zločine u ovoj fazi postupka "prikuplja informacije i podatke od značaja za sprovođenje istrage i zahteva za ekstradiciju osumnjičenih".

Zahtev za sprovođenje istrage protiv Petera Egnera, državljanina SAD, osumnjičenog za organizovanje i podsticanje na genocid, izvršenje genocida i ratne zločine protiv civilnog stanovništva u Beogradu 1941. i 1942. godine, podnet je istražnom sudiji Veća za ratne zločine Okružnog suda u Beogradu 29. avgusta 2008. godine.

Zahtev protiv Šandora Kepira, državljanina Mađarske, osumnjičenog za krivično delo genocida u Novom Sadu januara 1942. godine, podnet je istražnom sudiji 24. septembra 2008. godine.

Protiv Milivoja Ašnera, državljanina Austrije, koji je osumnjčen da je 1941. i 1942. godine u Požegi, u Hrvatskoj, počinio krivično delo genocida i zločina protiv čovečnosti, zahtev je podnet 10. oktobra 2008. godine.