Novosti: Država kreće u boj za spas ćirilice

Strategijom razvoja kulture, koja je odnedavno na javnoj raspravi, predviđa se, na primer, da izdavači novina i knjiga štampanih ćirilicom imaju poreske olakšice, a firme koje istaknu naziv štampan ćirilicom budu stimulisane.

Takođe, Nacrtom izmena i dopuna zakona o službenoj upotrebi jezika i pisma preciziran je tretman srpskog jezika i ćirilice u javnom životu , a prvi put su uvedene i kazne za kršenje ove vrste propisa.

U predloženom zakonu, koji je dostavljen Vladi Sbije, ćirilica je određena kao matično pismo, koje uz srpski jezik obuhvata ukupno pismeno i usmeno opštenje državnih organa, lokalne samouprave, škola, fakulteta, štampanih i elektronskih medija, kao i preduzeća i ustanova, dok latinica ima status pomoćnog pisma, navode "Novosti".

Prema novim pravilima, na primer, najmanje polovina filmova na komercijalnim televizijama morala bi da bude titlovana ćiriličnim pismom.

Ministar kulture i informisanja Vladan Vukosavljević kaže za "Novosti" da nije reč o nametanju ćirilice, već o njenoj zaštiti.

"Ona je u Srbiji ugroženo pismo. A stanje je relativno zabrinjavajuće, pre svega zbog predominantne upotrebe latinice. Naravno da nije reč ni o kakvoj zaveri protiv ćirilice, već o faktičkom stanju uzrokovanom duhom vremena, istorijskim okolnostima i višedecenijskim procesom globalizacije koji je latinicu učinio svetski dominantnim pismom. Tome je doprinela svetska trgovina, mediji i posebno internet koji je ovo pismo nametnuo kao pismo univerzalnog sporazumevanja", objašnjava ministar kulture.

On podseća da je ćirilica zaštićena i postojećim zakonom, ali da se mladi ljudi uglavnom okreću latinici zbog medija, interneta, logoa svetskih brendova.

Zbog toga su neke od mera koje država predlaže da i mobilni operateri omoguće podjednaku upoptrebu ćirilice u elektronskoj komunikaciji, jer se sada ćirilične SMS poruke skuplje tarifiraju. Takođe i filmovi će morati da budu titlovani ćiriličnim pismom.

Takođe, za kršenje državnih mera i propisa predviđene su i kazne koje se kreću od 5.000 do 100.000 dinara, a za preduzeća od 500.000 do milion dinara.

"Ćirilici preti njeno nekorišćenje, što vodi izumiranju", kaže Vukosvljević i dodaje da latinica sigurno neće biti izbrisana ili zabranjena u školskim programima.