Nemačka za datum u januaru?

Direktor fondacije Konrad Adenauer Henri Bone procenjuje da će Bundestag odložiti određivanje datuma za početak pristupnih pregovora jer u implementaciji dogovora Beograda i Prištine nema suštinskog napretka. Berlinski analitičar Bodo Veber navodi dve moguće opcije Bundestaga - januar 2014. ili da odluku donese posle parlamentarnih izbora u Nemačkoj, koji su u septembru.

Novinar Radija Slobodna Evropa iz Brisela Rikard Jozviak na Tviteru je objavio da je Nemačka za to da EU pristupne pregovore sa Srbijom počne u januaru i da za taj stav ima podršku Velike Britanije i Holandije, dok su ostale članice EU za to da pristupni pregovori počnu u oktobru.

On dodaje i da je moguće kompromis tj. da decembar bude mesec u kome bi Srbija mogla da sa EU otpočne pregovore o članstvu.

Podsetimo da su i ranije upravo Nemačka, Holandija i Velika Britanija bile najtvrđe kada je reč o odlukama o daljim koracima u evropskim integracijama Srbije.

Henri Bone, direktor fondacije "Konrad Adenauer", koji je u poseti Beogradu, procenio je da će Bundestag odlučiti da odloži određivanje datuma za početak pristupnih pregovora Srbije i EU jer, kako je rekao, u implementaciji dogovora Beograda i Prištine suštinski nije ostvaren napredak.

Foto: Tanjug, Arhiva

Kada Bundestag bude odlučivao o datumu može se predvideti "dvostruki pristup", rekao je Bone u intervjuu radiju "Slobodna Evropa".

On veruje da će na sednici Bundestaga 27. juna, dan pre odluke Evropskog saveta, nemački parlamentarci pozdraviti "iskorake koje je Vlada Srbije učinila u pravcu pronalaženja i uspostavljanja normalizacije odnosa sa Kosovom", što kako je dodao, podrazumeva i pronalaženje rešenja za severno Kosovo i dogovor o implementaciji.

"Na drugoj strani, očekujem odlaganje određivanja datuma za pregovore o članstvu zbog činjenice da u implementaciji dogovora, ne samo o severnom Kosovu, nego i većine drugih dogovora, suštinski nije ostvaren napredak", rekao je Bone.

"Što se tiče Bundestaga, očekujem ocenu da datum može biti određen ukoliko implementacija bude potvrđena u dogovorenom vremenu, sa više efekata na terenu", rekao je direktor Fondacije, bliske vladajućoj nemačkoj Hrišćansko-demokratskoj uniji iz koje je kancelarka Angela Merkel.

Bone je naveo da srpska i kosovska strana nisu uskladile svoje rasporede primene, te da imaju različite nivoe primene u odnosu na predložene termine i da planovi implementacije nisu ostvareni.

Na pitanje da li bi bitni iskoraci Prištine i Beograda, u pregovorima koji traju, do sednice Bundestaga, mogli imati značajnog uticaja na konačnu odluku nemačkih poslanika, Bone je rekao je da je primena briselskog sporazuma za Berlin veoma važna, ali da je pitanje koliko je "dokaza moguće obezbediti u preostalih manje od deset dana". "Iz Nemačke je poslato puno poruka u kojima je naznačavano - držite se rasporeda i sprovedite reforme. Nadam se da su vlade u Beogradu i Prištini dovoljno motivisane da nastave sa implementacijom sve do poslednjeg dana. Ali naravno, vremena je jako malo, a najvažnije je, mislim, postojanje jasnih dokaza na terenu da implementacija zaista napreduje", rekao je Bone.

Prema njegovom mišljenju, dogovorom Beograda i Prištine o severu Kosova rešeno je fundamentalno pitanje.

"Dogovoreno je kako Srbija i Kosovo mogu saradjivati, kako mogu ukloniti teškoće koje dugo onemogućavaju proces normalizacije. U tom smislu mislim da je ono što je bitno svakodnevna saradnja, a de jure priznavanje Kosova od Srbije nije neophodno i potrebno, po mom mišljenju", zaključio je Bone.

Bodo Veber, viši saradnik Saveta za politiku demokratizacije iz Berlina, "licitira“ sa dve moguće opcije Bundestaga: januar 2014. uz punu implementaciju briselskog sporazuma, i da se odluka donese posle parlamentarnih izbora u Nemačkoj.

"Jedna opcija bi bila verovatno datum za januar iduće godine uslovljavanjem punom implementacijom sporazuma Beograd-Priština sa verovatno još jednim izveštajem visoke predstavnice EU Ketrin Ešton u vezi sa implementacijom u novembru ili decembru", pojasnio je on.

Druga opcija je da se odluka o datumu donese tek posle parlamentarnih izbora u Nemačkoj, koji se održavaju na jesen ove godine, dodao je on u izjavi novinarima u pauzi debate "Srbija-Hrvatska -Šta nas očekuje nakon ulaska Hrvatske u EU?" održane u Beogradu.