- Vesti -

10 najuzbudljivijih događaja u svetu nauke 2014.

Godinu za nama obeležila su brojna naučna otkrića od kojih će neka zauvek promeniti tok istorije.

Guardian
Podeli

Predstavljamo vam najuzbdljivije događaje u svetu nauke za 2014. godinu.

Ledeni pokrivač na Zapadnom Antarktiku nepovratno se topi

U januaru i maju imali smo priliku da čujemo da ledeni pokrivač na Zapadnom Antarktiku zauvek nestaje. Tri velike studije koje su se bavile glečerima u Amundsenovom moru, pokazale su da se u narednih nekoliko stotina godina može očekivati značajan rast nivoa svetskih mora.

Zanimljivo je da objašnjenje ove pojave ne leži u jednostavnom okrivljivanju ljudi za globalno otopljenje. Naime, neki delovi Antarktika počeli su da se tope zbog toplih vodenih struja koje cirkulišu ispod leda. Naučnici još ne mogu da sa sigurnošću utvrde zašto se to desilo.

Psi prepoznaju glas svog vlasnika

fMRI skeneri omogućili su naučnicima da saznaju više o tome kako psi doživljavaju ljude.

Studija je pokazala da psi mogu da nauče i razumeju mnoge reči i da su jedna od retkih životinja koje mogu da vas shvate kada im nešto pokazujete prstom.

Možda je baš to razlog zbog kog su psi u ovoj studiji mogli nepomično da leže tokom skeniranja mozga. Mačkama bi to palo veoma teško.

Otkriće gravitacionih talasa (ili ne)

Tim kosmologa je u martu objavio da su pronašli gravitacione talase u svemiru preostale još iz vremena Velikog praska.

Reč je o rezultatima eksperimenta BICEP 2 sprovedenog na Južnom polu, koji je pratio slabo mikrotalasno zračenje iz svemira koristeći izuzetno osetljive teleskope.

Mnogi su tvrdili da ovo otkriće, ukoliko bude potvrđeno, zaslužuje dve Nobelove nagrade: jednu za pronalazak dokaza za postojanje gravitacionih talasa od Velikog praska i drugu za indirektni dokaz da postoji, ne jedan, nego više univerzuma.

Nažalost, uzbuđenje nije dugo trajalo. Ispostavilo se da je reč o pogrešnom tumačenju nalaza.

Lansiranje Orbiting Carbon Observatory

U julu ove godine lansiran je Orbiting Carbon Observatory, satelit koji meri sadržaj ugljen dioksida u Zemljinoj atmosferi iz svemira. Zahvaljujući njemu ćemo tokom naredne godine moći da pratimo kako naša planeta diše.

Hobotnica koja je sedela na jajima četiri godine

Da li možete da zamislite kako je sedeti na mračnom i hladnom mestu koje se nalazi više od kilometra ispod površine okeana i to duže od 53 meseca?

To je slučaj sa jednom majkom hobotnicom, koja je štitila svoja jaja duže od četiri godine. Naučnici smatraju da tokom tog perioda ništa nije ni jela.

Ovo otkriće donelo je sa sobom još mnogo pitanja: da li se u takvim uslovima odgajaju potomci koji su spremniji na preživljavanje? Kako se metabolički procesi odvijaju tokom tako dugog vremenskog perioda? Da li je reč o jednostavno dugovečnim životinjama, koje i inače moraju dugo da brinu o potomstvu?

Profesor Džon O’Kif dobio Nobelovu nagradu

Profesor Džon O’Kif je zajedno sa Mej Brit i Edvardom Mozerom dobio Nobelovu nagradu za medicinu zbog otkrića navigacionog sistema u hipokampusu.

Njihovo istraživanje pokazalo je nervne mehanizme zahvaljujući kojim pamtimo rute i mesta i otvorilo vrata mnogim istraživanjima posvećenim prostornoj orijentaciji i pamćenju.

Pad Virgin Galactica

Kada je 2008. Virgin Galactic objavio da će lansirati prvi komercijalni let u svemir, svet je bio oduševljen, a bogataši su se utrkivali ko će pre rezervisati mesto u njihovoj letelici.

Međutim, probni let letelice SpaceShipTwo katastrofalno je okončan 31. oktobra eksplozijom.

Uzrok eksplozije još nije poznat, ali je sigurno da će vratiti komercijalna putovanja u svemir mnogo koraka unazad.

Spuštanje robota Philae

Vrlo je malo trenutaka u karijeri jednog naučnika koji mogu da mu donesu takvo uzbuđenje, kao što je to bio slučaj za ekipu ESA koja je radila na misiji Rosetta.

Uprkos tome što je robot Philae, čiji je zadatak bio da proučava kometu 67P Čurjumov - Gerasimenko, “zaspao”, ovo je jedan oda najuzbudljivijih događaja u svetu nauke 2014. godine.

Školjka iz Trinila

Pola miliona godina stara školjka sa Jave u Indoneziji na sebi ima urezane linije, koje je napravila neka rana vrsta hominida, najverovatnije homo erektus. Ovo je najranija geometrijska šema ikad pronađena u arheologiji. Do ovog otkrića, najstariji je bio crtež iz Blombos pećine u Južnoafričkoj Republici, koji je nastao pre oko 75.000 godina.

Školjka je promenila sve.

Uspešno okončan probni let Orion letelice

Orion kapsula uspešno je sletela u Pacifik nekoliko stotina kilometara zapadno od Bahe. Kao u doba Apollo misije, ovaj probni let obećava svetlu budućnost za istraživanje svemira.

Naime, Orion bi trebalo da jednog dana preveze ljude na Mars ili slične destinacije.

strana 1 od 156 idi na stranu