Istorijski uspeh: Robot sleteo na kometu

Nakon tri odlaganja, jutros je potvrđeno da je Rozeta u perfektnom položaju u odnosu na Kometu 67P/Čurjumov-Gerasimenko i da je dato "zeleno svetlo" da robot Fili otpočne sedmočasovnu misiju sletanja na njenu površinu.

Fili se u 9.35 uspešno odvojio od Rozete i krenuo ka kometi. Kontakt je, očekivano, ubrzo izgubljen i ponovo je uspostavljen za oko dva sata.

Oko 17h po našem vremenu stigle su i prve fotografije misije, sa Rozetine kamere Oziris. To je prvi put u istoriji da je robot prizemljen na površinu jedne komete.

“Ovo je veliki korak za ljudsku civilizaciju”, kazao je Žan-Žak Dorden, generalni direktor ESA. "Mi smo prvi koji su uspeli u ovome i taj uspeh biće upamćen za sva vremena."

Robot Fili snimljen sa Rozete (foto: ESA)

Fili bi po planu trebalo da po sletanju obezbedi svoju poziciju harpunima, a zatim da timu u nemačkom Darmštadu pošalje prvu fotografiju svog okruženja, koje bi trebalo da bude prošarano dubokim ponorima i visokim ledenim šiljcima.

Ipak, iz ESA upozoravaju da je ishod misije neizvestan, jer pogonski sistem nije u funkciji, pa se Fili oslanja na sistem harpuna i velikih šrafova kako ne bi upao u neki procep na nepristupačnom terenu.

"Analizirali smo kometu i teren i uvereni smo da uz sve rizike imamo 75 odsto šanse za uspeh, što su bile i ranije procene", rekao je menadžer misije Rozeta Fred Jansen.

Kako navodi BBC, nagrada za uspeh misije mogla bi da bude ogromna, jer je vrednost uzorka sa komete nemerljiva. "Komete skoro sigurno imaju ključne pokazatelje o originalnim materijalima kojima je naš solarni sistem izgrađen pre četiri i po milijarde godina", piše BBC.

Misija je planirana još pre 30 godina, ali je bila preskupa. Rozeta je konačno lansirana pre više od deset godina, a nakon decenije putovanja kroz solarni sistem, 6. avgusta se letelica konačno susrela sa kometom. Prvo joj se približila na 100 kilometara, a zatim je obletala trougaonom trajektorijom dok se nije približila na samo 30 kilometara.

Kometa je površine oko pola Menhetna, a robot težak 100 kilograma ima zapreminu od jednog metra kubnog.

Beta/AP

.

Touchdown! My new address: 67P! #CometLanding

— Philae Lander (@Philae2014) November 12, 2014

Beta/AP

Rozeta je sonda koju je Evropska svemirska agencija, ESA, pre više od decenije, lansirala u svemir kako bi detaljno istražila površinu komete 67P/Churyumov-Gerasimenko. Tokom oko 6,4 milijarde kilometara dugog puta, koji je morala da prevali kako bi se približila 67P, sonda Rozeta je tri puta obišla oko Zemlje i jednom oko Marsa. Zahvaljujući takozvanoj gravitacionoj „praćki“, Zemlja i Mars su na ovaj način pomogli da Rozeta dobije dovoljno ubrzanje za sustizanje komete. Tokom narednog 31 meseca, letelica je štedela energiju krećući se po inerciji. Nakon toga, neposredno pred susret sa kometom, letelica je izdržala seriju manevara da bi smanjila brzinu i bezbedno se približila objektu.