- Tabu -

Kad se iz smrti rodi život: Kompost od kućnih ljubimaca

Doris Sančez grabulja lišće iz grmlja. Pored visi fotografija njenog ljubimca, psa rase bigl. Zvala se Lolita i uginula je prošle godine posle srčanog udara.

Izvor: DW
Podeli
Foto: Profimedia
Foto: Profimedia

Biljka je surinamska višnja sa crvenim listovima. To je jedna od mnogih biljaka, stabala i grmova koji rastu na jednom brdu oko staklenika, nadomak kolumbijskog velegrada Medeljina. U stakleniku se kompostuju uginuli kućni ljubimci. Oni su položeni u sanduke koji su napunjeni zemljom i piljevinom.

Sančezova kaže da je tužna kada dolazi tu, jer joj Lolita još nedostaje. Ali memorijalni park s pogledom na Ande je smiruje: "Teši me kada vidim kako ovo drvo raste i Lolitini posmrtni ostaci postaju osnova novog života", piše Dojče vele.

U najvećem broju zemalja kućne ljubimce spaljuju ili ih pokopavaju. Startap preduzeće Pleia iz Medeljina od 2017. nudi kompostiranje kućnih ljubimaca. Verovatno je taj način ophođenja sa smrću bolji za prirodnu okolinu. Uskoro bi trebalo da nastane kompost i od ljudskih posmrtnih ostataka.

Ekološki korektan kraj života

"Kad spalite telo, onda spaljujete fosilno gorivo i dolazi do emisije ugljen-dioksida u atmosferu", objašnjava Danijel Korea, jedan od osnivača firme Pleia i dodaje: "A kada se sahrani u zemlju, može da zagadi podzemne vode".

Naučna istraživanja su pokazala da sahranjivanje u zemlju može da zagadi vodu bakterijama koje mogu izazvati bolesti ili hemijskim materijama kao što je formaldehid. Neki mrtvački kovčezi su lakirani, pa se i tim lakovima zagađuje prirodna sredina.

Za razliku od toga, kompostiranje znači da posmrtni ostaci mogu da budu "hranljive materije koje snabdevaju novi životni ciklus", kako kaže Korea. On objašnjava da je za njegovu firmu važno da se promeni poimanje smrti tako što se posmrtni ostaci kućnog ljubimca više neće posmatrati kao nešto čega se moraš rešiti.

Da bi smanjili troškove, ali i da bi očuvali životnu sredinu, neki američki i evropski poljoprivrednici kompostiraju uginulu stoku. Prekrivaju ih drvetom i zemljom na nekoliko nedelja, dok se ne završi prirodni proces raspadanja.

Ali za kolumbijsku firmu postupak je nov. Naziv Pleia firma je dobila po sazvežđu koje se u većini zemalja naziva plejade, na osnovu grčke mitologije, a na srpskom su to Vlašići. To je jedina firma takve vrste u Kolumbiji.

Grob kućnog ljubimca. Ilustracija: Profimedia
Grob kućnog ljubimca. Ilustracija: Profimedia

Bakterije, piljevina i crvi

Da bi se raspadanje trupla ubrzalo, ono se prelije providnom tečnošću koja sadrži bakterije. Njih uzgaja firma. Radnici onda zakopaju uginule životinje u četvorougaone gomile piljevine i zemlje. One su otprilike 90 centimetara dugačke.

Korea objašnjava da piljevina prima telesne tečnosti, a toplota u stakleniku i zemlji omogućava bakterijama da "obave svoj posao". Zemlja sprečava da nastanu neugodni mirisi.

Radnici povremeno kontrolišu ovakve gomile, da bi ustanovili koliko brzo se truplo raspada. Za mačku ili psa je potrebno dva meseca da se pretvori u kompost.

Od kućnog ljubimca, do biljke u saksiji

Korea je osnovao firmu zajedno sa veterinarkom Melisom Naraho. Oboje su u svom diplomskom radu razmatrali mogućnost održivog otklanjanja životinjskih trupala. Korea je 2015. diplomirao na veterinarskom fakultetu u Medeljinu.

U međuvremenu, firma zapošljava deset radnika i po sopstvenim podacima dovozi mesečno po 200 uginulih kućnih ljubimaca iz Medeljina. Mušterije mogu da biraju uslugu i u zavisnosti od toga plaćaju po kompostiranju između 40 i 120 evra.

Kompost može da bude iskorišćen za sađenje drveća u firminoj Bašti života. Druga mogućnost su biljke u saksiji, pođubrene ostacima kućnog ljubimca. Te saksije onda mušterije ponesu kući.

Ova druga opcija je najpopularnija. Zato u memorijalnom parku za sada nema tako puno drveća. Tu se održavaju i grupne terapije za očajne vlasnike uginulih kućnih ljubimaca. Psiholog Horhe Zapata vodi te grupe – on se specijalizovao za pomoć ljudima koji tuguju zbog smrti kućnih ljubimaca.

"Vidimo da kućni ljubimci sve više postaju pravi članovi porodice. Mi pokušavamo da omogućimo opraštanje od kućnog ljubimca koje odgovara njegovoj vrednosti za porodicu", kaže Zapata.

Ilustracija: Profimedia
Ilustracija: Profimedia

Kompostiranje bake?

Ova mogućnost će uskoro biti dostupna ljudima. Američka država Vašington je 2019. dozvolila kompostiranje posmrtnih ostataka ljudi ili "prirodnu organsku redukciju". Firma Recompose je još pre toga dosta glasno reklamirala svoje buduće usluge.

Prema tvrdnjama firme, prilikom kompostiranja čovekovog tela emisija ugljen-dioksida je za celu tonu manja nego prilikom sahranjivanja u zemlju ili inflamacije.

Recompose traži 4.500 evra za paket povezan sa kompostiranjem. Firma nudi otplatu na rate još za vreme života. Kompostirani ostaci predaju se porodici pokojnika ili nekom prirodnom području pod zaštitom u državi Vašington, gde se koriste prilikom sađenja biljki.

Firma tvrdi da se već prijavilo 300 ljudi. Mediji javljaju da će još dve firme u Vašingtonu ponuditi takve usluge tokom godine. Vlasti u Koloradu i Kaliforniji razmatraju predlog zakona koji bi dozvolio ljudsko kompostiranje.

Korea veruje da će to jednog dana biti moguće i u Kolumbiji. Ali do tada on planira širenje firme na još dva grada, dok se srednjoročno nada proširenju posla na druge latinoameričke zemlje.

"Verujemo da našim održivim načinom rada možemo da napravimo od sveta bolje mesto", kaže Korea. "Hoćemo da damo šansu našim kućnim ljubimcima da imaju nov život, iako više nisu tu."

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.

strana 1 od 4 idi na stranu