Veštačke materice spasavaće bebe?

Ljudima su oduvek bile privlačne projekcije bolje budućnost, pa se tako ranije verovalo da će nam tehnološki napredak doneti život na Mesecu, teleportaciju ili leteće automobile, dok u današnje vreme pojedini naučni portali najavljuju da bi u narednih 50 godina ljudi mogli da dobiju lek za regeneraciju sopstvenih organa, posebnu matericu za prerano rođene bebe, i (svinjskog) donatora za organe.

Desetine hiljada ljudi umre svake godine čekajući na transplantaciju, pa naučnici već dugo nastoje da u svinjama razviju ljudske organe, koji bi u ovim životinjama mogli da sazrevaju za samo devet meseci. Kod ljudi takav proces traje godinama.

To bi omogućilo brži "uzgoj" većeg broja organa. Ali problem je pronaći način da ćelije jedne vrste prežive u drugoj.

Naučnici su uspešno razvili ljudske matične ćelije unutar embriona svinje tokom 2016. godine. Ovaj hibrid svinje i čoveka bio je prvi korak ka razvoju buduće donacije.

Druga grupa naučnika iz SAD nastoji da izleči oštećene organe umesto da ih menja, i to pomoću listića spanaća, koji mrežom kanala ovu biljku hrane vodom. Naučnici su ispunili te kanale crvenom bojom, poput krvi.

Biljne ćelije zamenili su mišićnim iz ljudskog srca, od čega je istovremeno biljka postala prozirna.

Ćelije mišića zatim su počele da pumpaju crvenu boju kroz kanale kao da je reč o ljudskom sistemu vena i arterija.

Naučnici planiraju lečenje oštećenih organa i tkiva pomoću usađenih delova biljaka, od spanaća do brokolija, navode naučni portali.

Oko deset odsto novorođenčadi u razvijenim zemljama rađa se prerano. Mnoga od njih ne prežive, a i među preživelima ima mnogo onih koji tokom celog života imaju zdravstvene probleme.

U Dečjoj bolnici u Filadefiji rade na rešenju tog problema - tokom 2017. godine stvorene su veštačke materice za prerano rođene fetuse jagnjadi.

Nakon četiri meseca, u takvoj materici fetusi su imali bolje razvijene organe, a počela im je rasti i vuna.

U budućnosti, smatraju naučnici, sličan uređaj mogao bi pomoći i bebama da se u potpunosti razviju nakon preranog rođenja.

Nauka veruje da će do poslednje trećine 21. veka biti pronađena bar prva rešenja za regeneraciju ljudskih organa.

Naučnici se intenzivno bave posebnom vrstom daždevnjaka - aksoltolom, koji može da regeneriše svaki deo tela, uključujući udove, pluća i oči.

Naučni svet se nada da će pomoću genetskog inženjeringa proizvesti lek koji će omogućiti iste regenerativne sposobnosti kod ljudi, te da će i ljudski rod moći da zameni neki deo tela prirodnim putem.

U tome veliku ulogu igra veštačka inteligencija.

Nedavno je robotska ruka vratila čulo dodira paralizovanoj osobi, a reč je o veštačkoj ruci koju kontroliše ljudski mozak.

Nejtan Kopland izgubio je sva čula od grudi naniže pre deset godina.

Sada je postao prvi paralizovani pacijent na kojem je testirana senzorski ojačana robotska ruka koja mu je omogućila da "oseti" kada nešto njom dodirne.

Ruku su razvili američki naučnici, a hirurški je povezana direktno na Koplandov mozak.

Uprkos tome što signali dolaze iz robotske ruke, Kopland kaže da je čulo dodira prstiju gotovo prirodno.