Novi Pazar - lokalni nazivi zgrada

Podeli

Novopazarski „kumovi” su prekrstili mnoge ulice i zgrade u gradu, tako da žitelji i ne pamte njihove prave nazive

Izvor: Politika

Kad neki Novopazarac kaže da stanuje u „Sivom domu“ to ne znači da je kao maloletnik imao problema sa zakonom, nego da ima stan u zgradi u Ulici Stefana Nemanje u centru grada, građenoj pre dvadesetak godina, kada je bila popularna serija o zbivanjima u vaspitno-popravnoj ustanovi. Obilje sivog betona bilo je presudno za naziv zgrade. Stanari zgrade „Lepa Brena“ ne moraju ni da vole narodnu muziku, niti da imaju bilo kakve veze sa poznatom pevačicom. Četvorospratno zdanje nastalo je početkom osamdesetih godina prošlog veka, izdvajalo se od okolnih, tada samo prizemnih kuća visinom, „stasom“ pa je zgrada dobila to ime. Zrele godine malo su naborale fasadu nekadašnje lepotice, ali – ime je ostalo.

Ko kumuje novopazarskim građevinama teško je dokučiti. Nekada ime bude određeno izgledom, nekada mestom, a nekada namenom. Najuži centar Novog Pazara oivičen je dvema polukružnim zgradama, pa je i njihov poluzvanični naziv „stara lučna” i „nova lučna“, a stanovi u „pendrek zgradi“ namenjeni su uglavnom zaposlenima u policiji.

Nekada se iz naziva građevina u Novom Pazaru moglo saznati čiji su, ko su im vlasnici ili ktitori. Postoji i sada Isa-begov hamam iz 15. veka koji je sagradio utemeljivač grada Isa-beg Ishaković, zatim Amir-agin han iz 17. veka. I sada, doduše sa promenjenom namenom, postoje i zgrade u kojima je bio Vukosavljevića hotel ili Čavića kuća. Veliki broj novopazarskih džamija nosi imena po svojim graditeljima i ktitorima, pa postoje Gazi Sinan-begova džamija, Ahmet vojvodina, Hadži Huremova, Hajrudin džamija, Hadži Šefkova i mnoge druge iz čijih naziva se može saznati ko ih je gradio ili ko je dao najveći prilog za njihovu izgradnju.

I novopazarski sokaci su nekada nosili nazive po najbrojnijim i najmoćnijim familijama koje su tu živele. I sada se, umesto zvaničnih naziva ulica, može čuti za Hoćanski sokak, Šuševića sokak, Aguševića sokak...

Poslednjih decenija u lokalnoj geografiji najpoznatiji je bio „pijani sokak“ u centru grada. Zvanični naziv je Bulevar AVNOJ-a, ali je nekoliko kafana u nizu imalo jači uticaj na narod kao „kuma“ od istorije.

U davanju imena nekih građevina ili delova grada ponekad ulogu odigra i inat ili sitna zloba. Kada je prošle jeseni počelo uređenje glavne ulice u centru grada, Ulice 28. novembra, gradonačelnik Meho Mahmutović je obećavao da će radovi biti završeni pre zime. Pao sneg, ponestalo para a ulica ostala raskopana i na njoj gomile cevi, peska, kamene kocke... Politički oponenti gradonačelnika Mahmutovića i gradske vlasti gradilište nazvaše „Mehov krš“. Naziv se „lepio za uši“ zbog blizine istoimenog graničnog prelaza ka Crnoj Gori.

Srećom, ovog leta krša na glavnoj ulici nestade, umesto njega uređena je pešačka zona sa fontanom na početku. Sličnost sa sarajevskom Baščaršijom je očigledna. Gradonačelnik Mahmutović je ostao bez krša kao „zadužbine“, a u šetnju uređenom pešačkom ulicom dovodio je i naše ministre i američku ambasadorku. Na uređenoj glavnoj gradskoj ulici maturanti su plesali za Evropu, umesto automobila sada pešak u ovoj ulici mora da zaobiđe samo kafanske stolove.

Od brojnih novopazarskih džamija jedna se izdvaja – prošle godine u naselju Ćeramidžinica završena je Stambol džamija. Pored mesta gde se nalazi nekad je prolazio put za carski Stambol. Za razliku od drugih, ova džamija ima dva minareta. U narodu je sve češće zovu – Milanova džamija. U neposrednoj blizini džamije je kuća narodnog poslanika i predsednika novopazarskih radikala Milana Veselinovića. Dok nije sagrađena džamija, Milanova kuća je bila opštepoznato odredište za taksiste i one što ne poznaju dovoljno ovaj kraj Novog Pazara.

Slavka Bakračević

Tara: Srpska bajka koju je lako voleti

„Ovde stanovništvo često kaže: 'Zlatibor je urbanizovan. To je grad, to više nije planina', a sve u sebi misle: Što Tara nije takva da se i mi ovajdimo'“, u šali nam objašnjava vodič dok se preko Kaluđerskih bara vozimo do Mitrovca.

„Posetioci se uvek iznenade kad im kažemo da u pećini imamo čak i frizerski salon“, otkriva nam vodič dok objašnjava kako Stopića pećina ima sve što je neophodno za život, zbog čega su se neretko u njoj ljudi krili i tokom ratova. Ali, mora se priznati, frizerski salon u jednoj pećini zvuči posve neobično, zar ne?

Pod Bukuljom zdravlje i istorija

Aranđelovac je vekovima u znaku kisele vode, belog mermera i bogate prošlosti. Ponosni na park Bukovičke banje. Jezero Garaši mami ribolovce, a etno-restorani gurmane

Bela Crkva - banatski raj

Na svojim veštačkim jezerima nudi turistima miran odmor. Idila na mestu gde se prepliću bujna vegetacija i „evropska Sahara“

Sremski Karlovci sat po sat

Kada već dođete u Sremske Karlovce, zaista je red da se popnete na vidikovac i da obiđete pesnika Duška, i da vidite šta radi. Jer, ljude je to oduvek zanimalo.

Putevima Tesle kroz Evropu

Zavod za proučavanje kulturnog razvitka i Univerzitet Singidunum potpisali su nedavno protokol o saradnji na postavljanju i razvijanju kulturno-turističke rute Putevima Tesle i Stanojevića.

Drvengrad - carstvo filmske magije

Šetnja ulicama filmskih velikana i ćaskanje sa ikonama sedme umetnosti, kafa u “Prokletoj avliji” i ručak kod “Lotike”, samo su neke od čari kojima Drvengrad oduševljava posetioce iz celog sveta.

Ivanjica: Rodno mesto seoskog turizma

Lepa varoš Ivanjica na jugozapadu Srbije smeštena je „u krilu sedam planina“ – Golije, Javora, Mučnja, Čemerna, Čemernice, Radočela i Kukutnice. Najpoznatija ivanjička planina je Golija, koju je zbog izuzetne prirode UNESCO proglasio za rezervat biosfere. Na ovom podneblju čistog i lekovitog vazduha, u selu Devići, pre četiri decenije rođen je seoski turizam Srbije.

strana 1 od 60 idi na stranu