Novi Pazar - lokalni nazivi zgrada

Podeli

Novopazarski „kumovi” su prekrstili mnoge ulice i zgrade u gradu, tako da žitelji i ne pamte njihove prave nazive

Izvor: Politika

Kad neki Novopazarac kaže da stanuje u „Sivom domu“ to ne znači da je kao maloletnik imao problema sa zakonom, nego da ima stan u zgradi u Ulici Stefana Nemanje u centru grada, građenoj pre dvadesetak godina, kada je bila popularna serija o zbivanjima u vaspitno-popravnoj ustanovi. Obilje sivog betona bilo je presudno za naziv zgrade. Stanari zgrade „Lepa Brena“ ne moraju ni da vole narodnu muziku, niti da imaju bilo kakve veze sa poznatom pevačicom. Četvorospratno zdanje nastalo je početkom osamdesetih godina prošlog veka, izdvajalo se od okolnih, tada samo prizemnih kuća visinom, „stasom“ pa je zgrada dobila to ime. Zrele godine malo su naborale fasadu nekadašnje lepotice, ali – ime je ostalo.

Ko kumuje novopazarskim građevinama teško je dokučiti. Nekada ime bude određeno izgledom, nekada mestom, a nekada namenom. Najuži centar Novog Pazara oivičen je dvema polukružnim zgradama, pa je i njihov poluzvanični naziv „stara lučna” i „nova lučna“, a stanovi u „pendrek zgradi“ namenjeni su uglavnom zaposlenima u policiji.

Nekada se iz naziva građevina u Novom Pazaru moglo saznati čiji su, ko su im vlasnici ili ktitori. Postoji i sada Isa-begov hamam iz 15. veka koji je sagradio utemeljivač grada Isa-beg Ishaković, zatim Amir-agin han iz 17. veka. I sada, doduše sa promenjenom namenom, postoje i zgrade u kojima je bio Vukosavljevića hotel ili Čavića kuća. Veliki broj novopazarskih džamija nosi imena po svojim graditeljima i ktitorima, pa postoje Gazi Sinan-begova džamija, Ahmet vojvodina, Hadži Huremova, Hajrudin džamija, Hadži Šefkova i mnoge druge iz čijih naziva se može saznati ko ih je gradio ili ko je dao najveći prilog za njihovu izgradnju.

I novopazarski sokaci su nekada nosili nazive po najbrojnijim i najmoćnijim familijama koje su tu živele. I sada se, umesto zvaničnih naziva ulica, može čuti za Hoćanski sokak, Šuševića sokak, Aguševića sokak...

Poslednjih decenija u lokalnoj geografiji najpoznatiji je bio „pijani sokak“ u centru grada. Zvanični naziv je Bulevar AVNOJ-a, ali je nekoliko kafana u nizu imalo jači uticaj na narod kao „kuma“ od istorije.

U davanju imena nekih građevina ili delova grada ponekad ulogu odigra i inat ili sitna zloba. Kada je prošle jeseni počelo uređenje glavne ulice u centru grada, Ulice 28. novembra, gradonačelnik Meho Mahmutović je obećavao da će radovi biti završeni pre zime. Pao sneg, ponestalo para a ulica ostala raskopana i na njoj gomile cevi, peska, kamene kocke... Politički oponenti gradonačelnika Mahmutovića i gradske vlasti gradilište nazvaše „Mehov krš“. Naziv se „lepio za uši“ zbog blizine istoimenog graničnog prelaza ka Crnoj Gori.

Srećom, ovog leta krša na glavnoj ulici nestade, umesto njega uređena je pešačka zona sa fontanom na početku. Sličnost sa sarajevskom Baščaršijom je očigledna. Gradonačelnik Mahmutović je ostao bez krša kao „zadužbine“, a u šetnju uređenom pešačkom ulicom dovodio je i naše ministre i američku ambasadorku. Na uređenoj glavnoj gradskoj ulici maturanti su plesali za Evropu, umesto automobila sada pešak u ovoj ulici mora da zaobiđe samo kafanske stolove.

Od brojnih novopazarskih džamija jedna se izdvaja – prošle godine u naselju Ćeramidžinica završena je Stambol džamija. Pored mesta gde se nalazi nekad je prolazio put za carski Stambol. Za razliku od drugih, ova džamija ima dva minareta. U narodu je sve češće zovu – Milanova džamija. U neposrednoj blizini džamije je kuća narodnog poslanika i predsednika novopazarskih radikala Milana Veselinovića. Dok nije sagrađena džamija, Milanova kuća je bila opštepoznato odredište za taksiste i one što ne poznaju dovoljno ovaj kraj Novog Pazara.

Slavka Bakračević

Monmartr u Braničevu

Nekadašnju „drugu prestonicu Srbije“ za vreme Miloša Obrenovića, u prošlom veku su proslavili poznati umetnici poput Milene Pavlović Barili, Đure Jakšića i Đorđa Jovanovića, dok bi savremeni Požarevljani da naprave „svetski brend“ od Ljubičevskih konjičkih igara

Mesto gde je Dunav najdublji

Sad, šta bi bilo da je bilo... pitalica je, kao i uvek - besmislena. Ja samo mogu da kažem: uskliknimo s ljubavlju Titu i bivšoj JNA što su područje Velikog i Malog Štrpca negde odmah posle rata uzeli pod svoje i tako ga sačuvali. Iako njihovi razlozi za uzimanje nisu bili naučni, a ni namera da ga čuvaju - naprotiv... ali o tome kasnije.

Mostovi na gornjem toku Dunava

Od granice sa Mađarskom do Novog Sada su mostovi kod Bezdana, Bogojeva i Bačke Palanke, a poslednja dva rekonstruisana su posle bombardovanja 1999. godine

Malo poznati Dunav kod Beograda

Na levoj obali Dunava nalazi se i takozvani Treći Beograd, deo obale koji je potpuno neiskorišćen i zarastao u visoko rastinje i drveće. Nasuprot njemu na desnoj obali sagrađeno je više od 300 vikendica. Tu se nalazi i Bela stena, rečna ada na desnoj obali Dunava.

Perkov salaš i sremački specijaliteti

Na padinama Fruške gore, „ušuškan” između brojnih bogomolja, smešten je Perkov salaš, namenjen jednodnevnim izletima i onima koji žele da naprave pauzu u krstarenju ovom planinom.

Salaši, stari-novi brend Vojvodine

Svaki bi čovek voleo da živi na selu pod uslovom da je ono smešteno negde u gradu. Tačno je da svet postaje globalno selo, ali ni u takvom svetu urbana sredina ne može da opstane bez ruralne. A ova bi, pak, bez gradske uvek mogla.

Kopaonik postaje letnja oaza

Turistički kompleks MK Mountain Resort, koji sačinjavaju Grand hotel i Konaci, na pravom je putu da turistima ponudi možda ne najjeftiniju, ali svakako destinaciju na kojoj će posetioci biti u prilici da za svoj novac napokon dobiju sve ono šta su platili.

strana 1 od 10 idi na stranu