Svi odgovori u Vasinoj knjizi

„U knjizi ovoj gledao je pisac da skupi što može više činjenica, pouka, koje treba da zna težak i zanatlija, đak i učitelj, roditelj i svaki drugi umni i telesni radenik, pa da umjedne sebe umno i moralno, telesno i materijalno unapredititi i što pogodniju, koristniju i smšljeniju upotrebu od svoga rada i ovog proizvoda učiniti. Ma da je ova knjiga mala, ipak su u njoj stavljene take pouke koje obuhvataju sav život i sve životne potrebe čoveka“, napisao je u predgovru ove knjige davne 1881. godine Vasa Pelagić.

Vazduh, voda, hrana, rad i odmor, čistoća, gimanstika čine osnovu dobrog zdravlja. Čist vazduh je glavno sredstvo za održavanje zdravlja i iskorenjivanje bolesti. Gotovo proročki Pelagić piše o čistom vazduhu, a vrlo dobro smo i sami osetili šta znači zagađen, te tako kaže: „Čist vazduh krepi i oživljuje ne samo telo i zdravlje telesno, već i duh i pamet: on čini te je čovek vedriji, lakši i veseliji. Vrlo je važno da čovek što više i što dublje udiše čist vazduh, jer on podmlađava krv, oporavlja malaksalost i daje leka od raznih bolesti. Hodajući u čistom vazduhu i radeći čovek treba da se navikne držati prsi izdignuti a ako je besposlen, ruke na leđima spojiti. Tim se daje maha beloj džigerici, koja je poput sunđera šupljikava, da komotono kroz sve svoje šupljine vazduh prima i izbacuje“, veli Vasa. Zato zaključuje: „Udisanje čistog vazduha, udiše se zdravlje i život, a izdisanjem se otklanja bolest i smrt. Kamo puste sreće da roditelji i učitelji nauče omladinu ljudsku da to pravilo kao zavetni amanet zapamte i svega svoga života marljivo vrše. Tad bi bolje sa zdravljem stajali.“ Savetuje da se noću spava sa otvorenim prozorima; da se u stanu ne suši rublje i da se stan jednom nedeljno čisti.

Jaja i vino

O hrani Pelagić piše puno i sve osvrćući se na naučna dostignuća u svetu. Ali počinje od konstatacije, da „nije dosta da čovek samo sit bude, da napuni želudac, već treba da je zdravom i snažnom hranom nahranjen. Ko je prijatelj svoga zdravlja, taj mora još svaki zalogaj polagano i dobro sažvakati u ustima, pa ga tek onda progutati.“ Preporučuje mleko, a pre svega kozje, kaže da kiselo mleko popravlja želudac. Jaja su nezaobilazna a umno iscrpljeni i zaboravni dva žumanceta da razmute u supi i pojedu. „Za slabe osobe najzdravije je doručkovati dva rovita jaja s čašicom crnog

Vasa Pelagić je 1881. godine pisao i ovo: „U novije doba više njih dokazuju da ljudi mogu živeti bez mesa, i tad da će biti zdraviji i čovečniji, no jedući zaklane lešine – meso. Oni koji ga jedu treba da upamte, da ga je za zdravlje najsigrunije jesti varena s kakvim povrćem, kao sa grahom, pa onda sa kupusom, keljom, krompirom, s voćem i lukom. „ Dakle, meso kako tako ali „žitna vara je vrlo snažna, zdrava i najjeftinija hrana.“ Kada se jede celo zrno čovek dobija svekoliku snagu žita, koja hrani, dok hleb vrlo mnogo gubi od svoje zrnovne vrednosti pošto se samelje, proseje, kuva, peče i drugo. Jedna oka žita s malo kajmaka ili nešto mleka i jaja daće dovoljno snage i za najtežeg umnog ili telesnog radnika. Osim pšenice preporučuje i raž, kukuruz i heljdu, ali veli da je zimi najbolje koristiti kukuruz, „jer u njemu ima više masti koja predaje toplote telu.“ U leto dobro je žitaricama dodati malo zrelog voća, oraha ili lešnika.

Recept

„Ko hoće i može da mu varica bude kao slast ukusna hrana, nek je spremi ovako: Uz 2, 3 oke žita (malo više od 1 kg) nek pristavi jednog ćurana ili ćurku, gusku ili zeca. Naravno manju porciju žita treba za kokoši, patke, jarebice i golubove. Za to treba veliki lonac ili bakrač. Meso treba staviti u sred žita, naliti vodom i variti dok sve meso s kostiju ne spadne. Tad valja sve kosti izvaditi iz varice i s mesom varicu dobro izmešati.“ Uz ovaj recept Pelagić podseća da se jelo dobro žvaće. Veli još: „kamo puste sreće da se narod ovom zdravom i jetfinom hranom hrani umesto hleba, jer raneći se ovakvom hranom ne bi zaista izgledali onako jadno i čemerno, ni umno ni telesno, kao što je to slučaj danas sa svima, koji mnogo samog hleba jedu.” Valja jesti i mahune i zrelo voće što češće.

Gimnastika za zdravlje i veselje

Gimnastika zauzima važan deo u knjizi “Stvarni domaći učitelj”. Ona je odlična za pravilno razvijanje tela, krvotok, urednije varenje jela u želudcu, kao i za umnu bistroću i lakoću. “Bez gimnastike bi zavladao zastoj u telu, a zastoj donosi sobom ukočenost, mlitavost i opadanje.” Za početak se pominje pravilno kretanje i držanje tela a gimnastika namenjena “veselju i zdravlju” se postiže trčanjem, skakanjem, bacanjem kamena s ramena, kuglanjem, igranjem, plivanjem, šetnjom, rvanjem, vozanjem na čamcima. Trčanje i plivanje su na prvom mestu jer se tako pokreće “vaskoliki” organizam. Gimnastika u vodi jača telo, uzvišava duh, obodrava volju, uništava začetke raznih bolesti.

“Svako od vas je mogao primetiti na sebi, da kupanje i plivanje donosi san i otvara čoveku volju na rad; redovnim kupanjem i plivanjem čovek je stasitiji, ugledniji, razboritiji i zadovoljniji.”

Saveti za umne radnike i đake

“Da bi se ovi radnici i pri najtežem poslovanju u dobrom zdravlju održali, potrebno im je ova pravila vršiti:

- Svakog sahata od sedenja ustajati, malo se prošetati i koji komad sobne gimnastike obaviti.

- Da radeći sede na stolicama mrežasto isprepeletenim.

- Najmanje jednom u nedelji da se prođu po uzvišenoj okolici i u daljinu što duže posmatraju.

- Da svake godine koju nedelju u odmoru provedu putujući. Čineći tako čovek se čisto podmladi i preporodi, snaga iscrpljena u znatnoj meri se nadoknadi. Skučeni sobni pojmovi razgranjuju se, kad se u putovanju posmatraju razne slike u društvu i prirodi.

- Da se posao ostavi čim se opazi teret bilo u glavi ili u ostalom telu.

- U polnim odnošajima mora i đak i književnik sasma umeren biti, mora se kloniti lumpovanja i kavanskog života. To nam je mnoge književnike i đake satrlo i sahranilo.

- Nužno je da svako jutro sve telo, naročito vrat i prsi mokrom krpom dobro istrljaju.

Pelagić ističe da se misliocima mišljenje razvija kad češće jedu mlade mahune, boraniju, grašak, jaja, maslinke, sos od slačice i kad piju koju čašu čaja s limunom.

“Upravljači prosvete i škole, valjalo bi da urede, da se samo pre podne uči nauka a po podne da se učenici odmaraju od toga i nekom telesnom radu upražnjavaju. Državi bi sveta dužnost bila da udešava da sve škole i firme budu okružene šumicom, zelenilom, voćkama i drugim korisnim biljem kako bi na taj način bilo vazda čistog vazduha i kako bi u času odmora oni koji rade tuda mogli prošetati i disati. Tvorci kulture ljudske to potpuno zaslužuju,” smatra Vasa.

Radi zdravlja očiju treba svaki dan gledati u daljinu, u zelene šume, livade, bašte i plavo nebo. Isprati oči čistom vodom dnevno nekoliko puta. Zubi se posle jela tankim percetom pažljivo isčiste. Vruća odveć jela škode zubima i opštem zdravlju. Posle vrućeg jela ne treba hladno piti. Neophodno je bar dva puta nedeljno ispirati zube sitnim praškom od lipova ugljena, praškom od prženih hlebnih korica pomešanih s nešto žalfije sitno istučene.

Narodni lekovi za razne bolesti

Kašalj – Uzeti malo belog sleza, podbela i hajdučke trave pa skuvati, procediti u staklo i ostaviti u hladovini. Svako jutro i veče po jednu šoljicu ugrejati i dodati sitnog očišćenog nišadora, zasladiti medom ili šećerom. Taj je lek zdravo proslavljen.

Pomešati čistog meda i utučenog rena u jednu šerpanju ili lonče i variti jedno pola sata. Pti dva puta dnevno po 2-3 kašike u toku od dve, tri sedmice.

Iscediti soka od rotkve, cvekle i šargarepe, pa sva tri soka sastaviti i sa žutim šećerom svariti i dnevno piti tri puta.

Raseći na dve pole crnu rotkvu, pa obadve pole izdubiti, pa nasuti unutra sitnog žutog šećera i opet sklopiti obadve pole i dobro kanapom stegnti i staviti preko noći. Popiti izjutra našte srca. Tako činiti 10 do 15 dana i kašalj će proći. Svako veče treba frišku rotkvu puniti.

Glavobolja

Ma odašta glavobolja došla, ona se može ovim lekovima izvidati, prvo pijenjem vruće vode i drugo, lekom koji se zove “sedativa” a pravi se ovako: špirta od nišadora 60 gr, špirta od kamfora 10 gr, obične soli 40 grama, vode 1 oka. Smesa se ta može u apoteci dobiti za 3 ili 4 groša. Sedativa se ovako koristi, kad glava boli treba uzeti čistu maramu ili neku krpu te presaviti na četvoro i dobro sedativom namočiti i na glavu staviti ili na mesto gde boli. Da ne bi voda na oči padala, treba obaviti oko čela podebeo peškir, jer smesa bi jako za oči ujela.

Narodni lek od glavobolje je da se jako u nos šmrkne vinsko dobro sirće.

Od glavobolje se slavi u nrodu i ovaj lek: uzmi kvasca i ljutog sirćeta, ili ako nema kvasca, uzmi pepela pa ga umešaj sa sirćetom kao testo i privi na tabane, te drži dogođ duže možeš. Obično od jednog zavoja prestane glavobolja. To nije ni trudno, ni skupo, ni škodljivo.

Nesvestica ili vrtoglavica

Kad koga hvata nesvest u glavi, tako da jedva ide, kad mu se u glavi jako muti, tako da čovek ševrda tamo amo kad ide, to narod zove nesvestica ili vrtoglavica. Od te bolesti dobro je skuvati 100 drama jagoda u oci vode i tu smesu tri puta dnevno piti.

Kostobolja, reumatizam

Leči se kupanjem s vodom u kojoj kovači kale gvožđe. Kostobolju leči slana komovica, kad je bolesnik dnevno po dve kašike s nešto vruće vode pomešane uzima. To treba piti 10-15 dana i jačina bola će se stišati a posle će ga i nestati.

Protiv reumatizma, sevanja treba raditi gimanstiku švedsku naročito s onim delovima tela u kojima se sevanje opaža. U isto vreme bolni ud treba trljati svaki dan dva puta sa toplim čistim lojem i nositi na njemu oštru vunenu odeću.

Protiv reumatizma i ovo se osobito slavi: treba variti mekinja, trica, pa u toj vodi pariti bolni deo tela svaku veče jedno četvrt sata. Za tim uzeti crna luka i prirodno ga iscepati, te obložiti bolno mesto i zaviti. U po noći treba ustati i nalilti malo vode tako da prođe između tela i luka. Tako činiti i ponavljati svaku noć dok ne prođe.

Uzmi kvasca, kojim se hleb mesi, pa ga dobro izgnječi i podebelo namaži na čistu suknenu krpu. Zatim pospi odozgo po tome melemu sitno utucane paprike, e onda polij čistim zejtinom maslinovim povrh te paprike i obavi na bolno mesto. Oblog taj treba držati na sebi po 12 sati. To treba ponavljati desetinu dana i pozdravo ćeš se oprostiti te strašne bolesti.

Lupanje srca

Kako čovek oseti izvanredno kucanje srca, nužno je da ostavi svako umno i telesno naprezanje i da se što više bavi u slobodnoj prirodi, da diše čist vazduh. Uz to preporučuje se pijenje hladne vode i limunade. Ako nema limunade može se piti ma kakva boza ili raso od kupusa, ili i voda pomešana s kojom kašičicom sirćeta, može se uzeti i kiselo mleko.

Onima koji pate od lupanja srca zabranjuju se sva pića, koja draže živce, na ime: kava, tej, vino i druga špiritusna pića, pa onda paprika, biber i dr.

Od nespavanja

Dugo nespavanje može čoveka jako satrti, a više puta telesnu i umnu bolest doneti, naročito onima koji se odaju i bave se dubokim studijama i mislima. Uzimati opijum za spavanje, koga nesavesni doktori receptaši tako voljno propisuju i daju, veoma je ubitačno.

Čovečni i racionalni lekari su označili ovo redstvo od nespavanja: legajući u krevet i malo pre toga, valjla ostaviti sve dnevne misli, ugodno leći i zamisliti u sebi, kao da se spava. Pošto se čovek duboko tom uobraženju preda, san će nastupiti. Dobro je uobraziti, da se čovek vozi po moru, da putuje kroz neka ravna, žitom zasejana polja ili rodne livade i paše.

Treba ostaviti čitanje u veče, teška jela i pića kave, teja, rakije, ruma i bijelog vina. Vazduh u sobi bolje je kad je malo prohladan.

Vrlo prijatan san donosi, kad se u veče jede crnog luka ili sosa od njega načinjenog. Čaša starog crvenog vina mnogima pomaže san. Kad se pomeša sok od pelina sa vinom i testom od brašna pšenična i na čelo privije, takođe dobije se prijatan san.

Za one koji u snu jako hrču

Preporučuje se, da ležući zamisle da neće hrkati i da na leđima nikad ne spavaju. Jastuk nek je malo povisoko namešten.

Od opadanja kose na glavi i ćelavosti

Ovo je lek protiv opadanja kose: valja iscediti sok od istučenog korena repuha (repušine) trave, i time s večera nakvasiti kosu i glavu; ili uzabrati bršljanova lišća i staviti u vodu u čist zemljani sud da postoji nekoliko sahata pa tom vodom kosu mazati i glavu prati. Mnogo se hvali i zejtin od oraja.

Za ispucate ruke

Najbolje je sredstvo glicerin. Uzmi 50 grama glicerina i 50 grama od ruže vode, dobro izmešaj i svako veče pre spavanja namazati ispucale ruke, pa će proći. To je za varošanke bogate, a za sirotni svet biće jevtinije da to mazanje izvrši se lojem.

Vasa Pelagić piše i raznovrsne pouke za ekonomske i domaće potrebe, o uzgajanju pšenice, voća, o vrtu, o stočarstvu. Piše i kako se pravi sapun za rublje, o čišćenju fleka, o kavi od žira, o pravljenju vina od kupine, ribizle. Kaže da je golema korist od koprive i da je valja jesti dok je mlada jer je korisna protiv više unutrašnjih bolesti i za čišćenje krvi. “Kopriva bar ima svuda izobilja, a ne treba obrađivanja i truda. Koristimo se tim blagom”, poručuje Vasa Pelagić.