Zašto vam Google ne duguje ništa

A ponekad veze godinama traju baš zato što obe strane shvataju jedna drugu zdravo za gotovo. To se, izgleda, dešava i u savremenom ljubavnom odnosu između Googlea i njegovih korisnika.

To je ljubav na prvi pogled. Lepo ime, zapanjujuća brzina razmišljanja i to što je koristan po kući čine Google idealnim ljubavnikom, po meri svakoga.

A Google nesebično uzraća ljubav. Što više koristite njegov servis, to on više iznenada otkriva da bi mogao da prodaje oglase kompanijama koje nisu ni znale da smo njihova ciljna grupa. Šta može biti loše u tome? Google nije od nas zahtevao ništa, osim da nastavimo da koristimo njegov ljupki proizvod.

Google je bio srećan jer je novac pristizao. Mi smo bili srećni jer su naši životi postali nemerljivo jednostavniji, od šopinga i rešavanja domaćih zadataka do zadovoljavanja potreba da otkrijemo najgore stvari o ljudima koje ne volimo.

A onda je, jednog dana, Google shvatio da smo počeli da „švrljamo”. Nismo bili verni do kraja. Imali smo prijatelje o kojima ga nismo obavestili. Facebook prijatelje.

U početku, Google nije mario. Bio je previše srećan, zabavaljajući se pravljenjem aviončića od novčanica od 100 dolara.
Mi smo mu, naravno, to dozvolili. Divili smo mu se. Google je bio dobar prema nama. Pa smo ga pustili da radi šta hoće. Ne bi on nas prevario, zar ne?

Međutim, Google je iznenada shvatio da ne dobija od nas sve što može. Ti Facebook prijatelji su počeli da ga nerviraju. Oduzimali su nam vreme. Google je osetio da ga ignorišemo. Pa je pokušao da ih imitira - ali na svoj, googleovski način.

Dozvolili smo mu. Osnovao je sopstvenu malu prijateljsku mrežu, Google+. Nismo mnogo razmišljali o njoj, jer nam druga mreža nije trebala, svi naši prijatelji već su bili na Facebooku.

Photo: alexik/Flickr

Ali pošto smo bili uljuljkani, nismo videli da je Google uznemiren. Pokazao je koliko mu je teško bacajući nam Google+ u lice svaki put kada bismo ukucali neku pretragu.

„Čekaj malo”, rekli smo. „Tako jedna veza ne funkcioniše. Treba da budeš Google koga poznajemo i volimo. Treba samo da nam daješ infomacije”.

„Ja ti i dajem informacije”, brecnuo se naš ljubavnik. „Ali sam odlučio da ti dam one informacije koje želim da ti dam. Ne objektivne informacije. Veruj mi. Zar sam te ikada izneverio? Uostalom, objektivnost ne postoji. To si svakako znao/la kad smo se smuvali.”

„Ali nikada ranije nismo sreli muškarca kao što si ti”, branili smo se. „I nisi nas koštao ništa”.

„O, svakako”, odgovorio je Google. „Ali sada je moguće da ćeš ti mene ipak nešto koštati. A mislim da mi se to ne sviđa”.

Pošto smo ga uzeli zdravo za gotovo, nikad nismo prestali da mislimo da je Google besplatan. Besplatan u svakom pogledu. Bio je toliko bogat i toliko moćan da je mogao da radi sve što hoće, ne samo ono što smo mi pretpostavili da radi.

Pa smo onda tako cmizdrili, ali smo nastavili da ga koristimo za pretragu omiljenih sportista i filmskih zvezda.

On je osetio našu slabost i rešio da svako ko se prijavio na Google, automatski postaje član Google+. To će učiniti njegov Google+ većim njega popularnijim.

Mi smo se malo uzrujali. Ali nedovoljno da bismo ga ostavili. Na kraju krajeva, bio je i dalje dobar prema nama. I dalje je imao to slatko ime, olakšavao nam je život iako, ovaj, više nismo bili zaljubljeni u njega. A i uvek smo mislili da je daleko uinteligentniji od onog čudnog momka Binga.

A osim tog čudaka Binga, ko je još bio u opciji?

„Da li će ovaj glupi ljubavnik stvarno prihvatati sve što budem radio?”, sladio se Google sam sa sobom, „Hej, šta ako sprečim svim Facebook članovima da vrše pretragu na Googleu? Šta ako stvari postavim još očiglednije: oni ili ja?”

Vidite, kad ljubavnici međusobno shvate zdravo za gotovo, mogućnosti za iskorišćavanje onog drugog su beskrajne. Jedina stvar koja istinski može da promeni odnos jeste da naiđe neko bolji ili da jedno od ljubavnika ode.

Ne verujemo da će išta bolje naići. A izgleda da tako misli i Google.