Bora Stanković:"Našoj košarci ne treba spas, već ideja"

"Da se spase srpska košarka? Nije u takvoj situaciji da treba da se spašava. Imali smo sjajne rezultate sa mladim selekcijama, osvajane su medalje kod juniora, kadeta, ženske ekipe mladje. Jedna baza novih igrača postoji. Mislim da što se tiče organizacije, tu postoji kriza u Savezu i organizaciji. Inicijativa sa ovim tribinama je vrlo dobra, žao mi je što odavno nije krenula, izgubili smo mesece u nepotrebnim nagadjanjima i pričama koje nemaju smisla".

Medjutim, problema je mnogo... Klubaštvo, nesloga, tabori , velike sujete u stručnom savetu, nestajanje nekadašnjih centara naše košarke, gubitak kulta reprezentacije, samo su neki od problema koji muče igru između dva obruča:

"Sami ste lepo nabrojali i naveli sve akutne probleme. Košarkaška organizacija mora da se okrene stručnom radu i da se bavi odgajanjem i razvojem novih talenata i igrača. Nama su uspesi nacionalnog tima stvorili košarku. Moram da kažem, ne mora nama da bude cilj da se osvoji Svetsko prvenstvo, ali mora stvaranje nove ekipe, novih mladih igrača, da se stvari duh reprezentacij, da igranje u timu ne bude samo sredstvo za dolazak do inostranog aranžmana, već da to bude najviši cilj jednog ograča. Previše smo se okrenuli stvarima koje su nužne, kao što su marketing, TV prava, stvaranje novca...mada i tu nismo imali nekoga uspeha. Reprezentacija mora da bude briga cele organizacije, ne samo Stručnog saveta

Za svako takmičenje od Atine kažemo da je sudbonosno, ali čini se da nam je Španija zaista "poslednji voz"?

"Ja ne bih toliko dramatizovao situaciju. Košarka će se igrati i pre tog prvenstva, a i posle. Moramo da imamo ideju. Sigurno da bi dobro bilo da ostvarimo visok plasman koji bi nas odveo ili bi nam bar odškrinuo vrata OI u Pekingu. Prostor za otkrivanje novih igrača je skučeniji, ali treba se boriti za svakoga od njih. O selekciji tih momaka treba da se brine čitav tim, a ne samo savezni kapiten".

Uvek smo imali talente, i imamo ih i sada iako je prostor skučen, inema više jake lige kao u vreme SFRJ. Medjutim, da li postoji neki način da zaustavimo njihov prerani odlazak?

"Imamo tu dva problema. Čitava ekonomska situacije u zemlji je teška. Niko nema moralno pravo da zabrani toj deci da idu u inostranstvo, ako mogu da obezbede život. Ali naše takmičenje sada ne privlači pažnju, slabo je...Postalo je primarno učešče u medjunarodnim takmičenjima i ono je važnije od domaćeg šampionata i stvaranja igrača. Sa jakim domaćim prvenstvom stvorili bi nove centre ili ojačali postojeće. Sa jakim takmičenjem došli bi i sponzori...

Kako da vratimo stare centre, ali one koji polako nestaju, Kraljevo nije sporno,kao ni Čačak. Šta je sa Nišom, Šapcem, Pirotom i Kruševcem? Postoji i problem razdvojenosti klubova u prvom delu sezone. Najjači igraju NLB, ostali domaću ligu:

"Savez je tokom ovih godina izgubio autoritet. Ne mogu klubovi sami da odluče gde će da igraju. Oni su članovi KSS, tamo postoji rukovodstvo koje mora da vodi. Ne klubovi. Savez mora da odluči, ali u dogovoru. Ako se mišljenja ne slažu, savez odlučuje. Domaće prvenstvo mora da bude najveći cilj svakog kluba. Posle toga idu medjunarodna takmičenja".

Bez obzira na sve, da li ste i dalje optimista?

"Ja sam optimista, mogu da se urade mnoge stvari. Potrebno je vreme i ljudi koji će voleti košarku. Ne volim da spominjem prošlost, ali sada moram da kažem i ovo. Moja generacija, mi nismo bili profesionalci, ali smo radili kao profesionalci. Svaki slobodan trenutak izvan radnog vremena bio je posvećen košarci na jedan, drugi ili treći način..." rekao je Stanković za B92.