Deset najboljih filmova 2009.

Neki od ovih filmovi su premijerno prikazani u matičnim zemljama još u 2008. godini, da bi potom tokom 2009. imali premijere u ostatku sveta. Kako je bioskopsko tržište u Srbiji i malo i sve jadnije, pošten filmofil trebalo bi da bude srećan što se nekih filmova uopšte i dočepao. U tom smislu, nadam se da vam takve „sitnice“ kao što je „godina proizvodnje“ neće pomutiti vid prilikom komentarisanja ove liste. Sve ostale primedbe dolaze u obzir.

10_NANKING, NANKING (r. Chuan Lu)

Kao i u Kekexili- Mountain Patrol, Lu je potpuno distanciran od priče. Nasilje, patnja, nada, strah, pesma slikani su uvek sa iste razdaljine. Fotografija je apsolutno perfektna i ceo film izgleda kao oživljene crno-bele fotografije iz prvih decenija XX veka. Izmaglica, dim, ruševine, blato čine kulise u kojima su i Kinezi i Japanci podjednako zarobljeni. Nanking, čak i u najstrašnijim trenucima, izgleda kao umetničko delo zategnuto u ram istorije.

09_RACHEL GETTING MARRIED (r. Jonathan Demme)

Rachel Getting Married je film o trenutku u sadašnjosti (svadba starije sestre Rachel) koji se uvija do nivoa pucanja pod teretom tragičnih ili propuštenih prilika. To je tipski (pre nego tipičan) „američki nezavisni film sa holivudskom zvezdom“, s tim što je ovde zvezda (fenomenalna Anne Hathaway) smanjila doživljaj i dobila dovoljno prostora da proširi svoj talenat, a pri tome je napravljen odličan balans između pažnje koju njena pojava treba da privlači i pažnje koju njen lik treba da dobije.

08_FUNNY PEOPLE (r. Judd Apatow)

Funny People traje skoro dva i po sata. Ali to će vam smetati samo ako ste seli da gledate komediju o tipu koji ima četrdeset godina i dalje je nevin. Funny People je moderni Amarcord. To je slika jednog vremena, lišena malih stvari za kojima bi osećali nostalgiju i velikih stvari koje se preteći nadvijaju nad nama. Uz Rachel Getting Married to je jedini film koji sam gledao u poslednje vreme, a koji se modernim dobom bavi sa razumljivom dozom sentimentalnosti i bez imalo pardona prema najočiglednijem obeležju tog, našeg doba- našim dobrovoljnim pristanku da budemo sebične p***e, jer, božemoj- jednom se živi.

07_THE DAMNED UNITED (r. Tom Hooper)

The Damned United nije film o fudbalu. To je romantična komedija o odnosu (novog) trenera Leeds Uniteda, Briana Clougha, i njegovog asistenta Petera Taylora, u kojoj se Don Revie (stari trener) pojavljuje kao Cloughova „neostvarena ambicija“ koja, usuđujem se da kažem, šekspirijanski sabotira ovaj odnos. Iako je zasnovan na potentnom predlošku Davida Peacea, čini mi se da ovaj film najviše duguje reditelju Tomu Hooperu i njegovom majstorskom radu sa izvanrednim timom glumaca.

06_ANVIL- THE STORY OF ANVIL (r. Sacha Gervasi)

Anvil, rokumentarac o zaboravljenim heavy metal nadama iz osamdesetih je priča o prošlosti i sadašnjosti. O nadanjima i stradanjima. O verovanju u sebe i imanju srca. To je film koji otkriva zašto metalci nikada neće biti kul, ali će najsrčaniji među njima uvek zavređivati naše iskreno divljenje i poštovanje. Čak i naše suze.

05_CRY OF THE OWL (r. Jamie Thraves)

Dobar film je onaj u kome se radnja opire vašim očekivanjima. Odličan je onaj u kome ono što se dešava prevazilazi vaša očekivanja. Ali, genijalan je onaj koji tu vrstu užasno udobne nelagode uspeva da održi do samog kraja. Cry Of The Owl, kroz priču o ljubavnim zaverama sa krvavim krajem, skoro Coenovski cinično, ilustruje koliko je život blesavo... poguban?

04_UN CONTE DE NOEL (r. Arnaud Desplachin)

U hiper-baroknoj konstrukciji priče, krcatoj detaljima i digresijama, intro o mrtvom sinu dat je kao animirana sekvenca, priče o (preživeloj) deci, unucima, mami i tati teku u isprepletanim tokovima sve do Božićnog sudara u rodnoj kući. Likovi povremeno bez ikakvog razloga govore u kameru narušavajući realnost “komada”. Skoro groteskne scene kojima prisustvujemo nisu razmena klasičnog dramskog arsenala (uvreda, sećanja i izliva istina) dovedena do emocionalnog ekstrema već neprirodne, dehumanizovane diskusije o (ne)slobodama i pravima individue zarobljene u neku od porodičnih uloga. Ovo je jedan od onih filmova koje volite ili mrzite. Svom snagom. A razlozi vam se za jedno ili drugo nude na sve strane.

03_EVEN IF YOU WALK AND WALK (r. Hirokazu Koreeda)

Even If You Walk and Walk je jednostavan film, još jednostavnije radnje, nakrcan nenametljivim i elegantno aranžiranim detaljima koji dočarava kako je teško biti otac, majka, sin, ćerka, unuk, unuka... A deluje da je lako. Porodica se okuplja na petnaestogodišnji pomen smrti najstarijeg sina/brata koji je stradao spasavajući nekog dečaka od davljenja. Tom prilikom otac je izgubio naslednika, a majka svog prvenca. Svi koji su ostali (srednji sin i mlađa ćerka) nose se sa nenadoknadivim gubitkom. Srednji sin ima i taj peh da kući prvi put dovodi svoju ženu, eks-udovicu sa njenim sinom. Naturalistički se obazirući na svaki detalj (prljave čarape, hranu na stolu, majčine zanimacije) reditelj Hirokazu Koreeda priča jednu toplu, melanholičnu priču o tome kako je odrastanje zapravo prestanak griže savesti zbog odlaska od kuće, usput se baveći starošću, smrću, našim nepodnošljivim vrlinama i simpatičnim manama

01_ŽIVOT I SMRT PORNO BANDE (r. Mladen Đorđević)

Ovo je film koji je Srbija zaslužila. I dobila. Život i smrt porno bande je prvi pošten obračun sa istorijom koja je za nama. Jer nema pobednika. Ali, mnogo je poštenije što na kraju (više) nema ni- učesnika.

01_TELSTAR (r. Nick Moran)

Muzički producent Joe Meek, čijim životom se ovaj film bavi, bio je ludak. I genije. Ovaj film je ludački. I genijalan. Ovaj film je John Meek! A, ipak je neverovatno pitak. Komedija sa elementima turobne drame. Turobna drama koja povremeno izgleda kao screwball komedija. Pop hit koji dolazi sa one strane. Baš kako je i Meek čuo svoje pesme pre nego što bi ih odmumlao zatečenom kompozitoru ili prestravljenim muzičarima. Ne mogu da verujem da je ovaj film režirao glumac Nick (Lock, Stock & Two Smoking Barrels) Moran kome je ovo prvi bioskopski film i tek druga režija u životu!!!