Na današnji dan, 14. maj

1610 - Francuskog kralja Anrija IV, prvog monarha iz dinastije Burbona, u Parizu je ubio jedan katolički verski fanatik. Na prestolu ga je nasledio devetogodi&scaron;nji Luj XIII, s kraljicom majkom Marijom Mediči kao regentom. Do 1589. Anri IV je kao kralj Navare i vođa hugenota (francuskih protestanata) bio u sukobu s katolicima, a potom je kao kralj Francuske, zemlji povratio mir 1598. &quot;Nantskim ediktom&quot;. Edikt je predvideo međusobnu toleranciju rimokatolika i protestanata. Učvrstio je ekonomski i politički Francusku, i ojačao kraljevsku vlast. &quot;Anri dobri&quot; upamćen je kao omiljeni vladar.1771 - Rođen je vel&scaron;ki filantrop Robert Oven, socijalista utopista i socijalni reformator, industrijalac koji je svo bogatstvo utro&scaron;io poku&scaron;avajući da ostvari projekte socijalnih reformi. Njega i njegove pristalice savremenici su nazivali &quot;socijalistima&quot;, čime je taj izraz u&scaron;ao u upotrebu. Prve uzorne zajednice stvorio je u Nju Lanarku u &Scaron;kotskoj i u tim kooperativama proizvođača i potro&scaron;ača ukinuo je rad dece, ustanovio bolesničke blagajne, skratio radno vreme, povećao nadnice, osnovao čitaonice. Da bi dokazao ostvarljivost reformi, oti&scaron;ao je u SAD, gde je 1825. osnovao komunu &quot;Nova harmonija&quot;. Kad je eksperiment propao vratio se u Englesku, gde je stvorio Veliki nacionalni strukovni savez (sindikat) i osnovao banku za razmenu dobara, na osnovi količine uloženog rada u izradu razmenjivanih proizvoda, bez upotrebe novca. Dela: &quot;Novi pogled na dru&scaron;tvo&quot;, &quot;Skica racionalnog sistema dru&scaron;tva&quot;, &quot;Knjiga o novom svetskom moralu&quot;.1796 - Engleski lekar Edvard Džener uspe&scaron;no je vakcinisao jednog osmogodi&scaron;njeg dečaka protiv velikih boginja, položiv&scaron;i time temelj moderne imunologije. Ideju o vakcini protiv smrtonosne bolesti dobio je kad je dvadesetak godina ranije uočio da ljudi zaraženi kravljim boginjama ne dobijaju velike boginja ni u vreme epidemija i posle dve decenije rada razvio je vakcinu koja je ubrzo u celom svetu prihvaćena kao pouzdana za&scaron;tita od velikih boginja.1811 - Paragvaj je proglasio nezavisnost od &Scaron;panije.1900 - U Parizu su otvorene druge moderne Olimpijske igre, na kojima je prvi put ženama dozvoljeno da učestvuju.1912 - Umro je &scaron;vedski pisac Johan Avgust Strindberg. Bio je istovremeno vrhunski istančani literata, neka vrsta naturalističkog psihologa pa i folkloriste, istoriograf, čak i mistik. Odbacio je stare dramske forme i smatra se jednim od začetnika modernog teatra. Protivio se emancipaciji žena, bio rezervisan prema zvaničnim formama religioznosti. Dela: romani &quot;Služavkin sin&quot;, &quot;Crvena soba&quot;, &quot;Stanovnici Hemsea&quot;, &quot;Ispovest ludaka&quot;, &quot;Gotske sobe&quot;, &quot;Priče nadzornika karantina&quot;, &quot;Pakao&quot;, &quot;Na ostrvima&quot;, &quot;Legende&quot;, &quot;Crne zastave&quot;, drame &quot;Majstor Uluf&quot;, &quot;Otac&quot;, &quot;Gospođica Julija&quot;, &quot;Pljačka&scaron;i&quot;, &quot;Zajmodavac&quot;, &quot;Put u Damask&quot;, &quot;Ples smrti&quot;, &quot;Igra snova&quot;, &quot;Oluja&quot;, &quot;Sablasna soneta&quot;, novele &quot;Novo carstvo&quot;.1921 - U Italiji su održani prvi izbori posle Prvog svetskog rata, na kojima je fa&scaron;istički pokret, uprkos nasilju i pritiscima na birače, osvojio samo 35 od 535 poslaničkih mesta.1921 - Američki sudija Florens Alen postala je prva žena koja je na smrt osudila mu&scaron;karca, ubicu Frenka Motoa koji je pogubljen tri meseca kasnije.1925 - Rođen je Tristram Keri, engleski kompozitor, tvorac elektronske muzike. Nakon studija na Oksfordu emigrirao je u Australiju gde je osnovao muzički elektronski studio po uzoru na onaj koji je prethodno 1967. osnovao u Muzičkom kraljevskom koledžu u Londonu. Bio je neka vrsta tehničkog maga i stajao je iza saundtreka čuvene BBC serije &quot;Dr Who&quot;. Kerijev doprinos muzici 60-ih 20 v. nesaglediv je, njegov rad inspirisao je grupe poput &quot;Pink Flojd&quot;, &quot;Hu&quot; ili &quot;Roksi mjuzik&quot;.1925 - Rođen je Ljubomir Tadić, profesor filozofije i sociologije prava na Univerzitetu u Beogradu, stalni član SANU. Bio je pripadnik NOP-a. Podržao je 1968. studentske proteste, pa je 1974. udaljen sa univerziteta. Bio je među osnivačima obnovljene Demokratske stranke decembra 1989. Dobitnik je Sedmojulske nagrade, najvi&scaron;eg priznanja Srbije. Dela: &quot;Poredak i sloboda&quot;, &quot;Tradicija i revolucija&quot;.1932 - Umro je srpski političar, ekonomista, diplomata, istoričar i pisac Čedomilj Mijatović, predsednik Srpske kraljevske akademije, utemeljitelj Narodne banke Srbije, profesor ekonomije na Velikoj &scaron;koli u Beogradu. Posle zavr&scaron;enog Liceja u Beogradu, studirao je političko-ekonomske nauke u Minhenu, Lajpcigu, Cirihu i Beču. Između 1873. i 1889. bio je vi&scaron;e puta ministar inostranih poslova i ministar finansija. Kao &scaron;ef srpske diplomatije potpisao je Tajnu konvenciju sa Austro-Ugarskom 1881. a kao ministar finansija uveo je dinar kao novčanu jedinicu Srbije i metarski sistem mera. Odlučujuće je doprineo izgradnji železnica u Srbiji i njenom uključivanju u svetske finansijske tokove. Prvi je u Srbiji počeo da sistematski izučava privrednu istoriju. Prevodio je sa engleskog, uključujući &quot;Istoriju civilizacije u Engleskoj&quot; Henrija Tomasa Bekla. Sa izvesnim uspehom bavio se i književnim radom. Bio je izrazito religiozan čovek, čak mistik, bavio se dobrotvornim radom sa verskim motivima, ali i publicistikom na religiozne teme. Posle pada dinastije Obrenović 1903. živeo je u Londonu, gde će provesti ostatak života. Dela: &quot;Izvod iz političke ekonomije&quot;, &quot;Nauka o državnom gazdinstvu ili nauka o financiji&quot;, &quot;Istorija trgovine&quot;, &quot;Financije srpskog kraljevstva&quot;, &quot;Ikonija, vezirova majka&quot;, &quot;Rajko od Rasine&quot;, &quot;Knez Gradoje od Orlova grada&quot;, &quot;Đurađ Branković&quot;, &quot;Uspomene balkanskog diplomate&quot;.1940 - Tokom pregovora o predaji holandske vojske u Drugom svetskom ratu, nemačka vrhovna komanda je naredila razaranje Roterdama: stotinak bombardera se okomilo na nebranjeni grad i pretvorilo ga u ruinu, usmrtiv&scaron;i pri tom oko hiljadu osoba.1948 - Osam casova pre okončanja britanskog mandata u Palestini, progla&scaron;ena je država Izrael, s predsednikom Haimom Vajcmanom i &scaron;efom vlade Davidom Ben Gurionom, na &scaron;ta su sutradan arapske zemlje odgovorile invazijom na jevrejsku državu.1955 - Ugovor o osnivanju Var&scaron;avskog pakta na kraju četvorodnevne konferencije komunistickih zemalja Evrope u Var&scaron;avi potpisale su Albanija, Bugarska, Mađarska, Nemačka Demokratska Republika, Poljska, Rumunija, Sovjetski Savez i Čehoslovačka.1964 - Sovjetski lider Nikita Hru&scaron;čov otvorio je Asuansku branu u Egiptu, koju su gradili sovjetski stručnjaci. Bilo je to svečano okončanje prve faze gradnje brane, skretanje voda Nila.1972 - Japanu je posle 27 godina pod okupacijom SAD vraćeno ostrvo Okinava, ali je znatan deo ostrva ostao pod kontrolom američke vojske. 1973 - Lansirana je prva američka vasionska laboratorija &quot;Skajlab I&quot;.1988 - Irački avioni su bombama zapalili pet brodova pored iranskog naftnog terminala Larak u Zalivu.1989 - Vođa peronista Karlos Menem postao je predsednik Argentine, pobediv&scaron;i na izborima kandidata vladajuće Radikalne partije Eduarda Angelosa.1991 - Samoubistvo je izvr&scaron;ila Đang Ćing, udovica kineskog lidera Mao Cedunga, prvak &quot;Kulturne revolucije&quot; od 1966. do 1976. Umnogome je unazadila Kinu u kojoj su tada represalijama bile izložene stotine hiljada ljudi optuženih za &quot;buržoaska skretanja&quot;. Stradali su i neki najvi&scaron;i državni i partijski rukovodioci, uključujući nominalnog &scaron;efa države Liu &Scaron;aočija i potonjeg oca kineskih reformi Deng Sjaopinga.1995 - Na izborima u Argentini predsednik Karlos Menem nadmoćno je obezbedio drugi mandat na čelu države.1998 - Umro je Frenk Sinatra, američki pevač i filmski glumac italijanskog porekla. Slavu je stekao nizom muzičkih hitova poput &quot;Stranci u noći&quot; ili &quot;Njujork, Njujork&quot;. Poznat je i po vezama s najvažnijim ličnostima SAD, uključujući gotovo sve predsednike druge polovine 20. veka, ali i najmoćnijeg mafija&scaron;kog &quot;kuma&quot; Lakija Lučana. Filmovi: &quot;Noći Las Vegasa&quot;, &quot;Ne kao stranac&quot;, &quot;Neki su dotrčali&quot;, &quot;Reči i muzika&quot;, &quot;Čovek sa zlatnom rukom&quot;, &quot;Odavde do večnosti&quot; (Oskar), &quot;Tri narednika&quot;, &quot;Četvorica iz Teksasa&quot;, &quot;Detektiv&quot;, &quot;Goli trkač&quot;.1999 - U napadu avijacije NATO sa osam razornih bombi na izbegličku kolonu kosovskih Albanaca koji su se vraćali kućama, kod sela Kori&scaron;a u blizini Prizrena ubijeno je 87 civila, među kojima vi&scaron;e od polovine deca između &scaron;est meseci i 10 godina. Dan kasnije NATO je priznao napad, izraziv&scaron;i &quot;duboko žaljenje&quot; zbog civilnih žrtava, uz saop&scaron;tenje da je napadnut &quot;legitimni vojni cilj&quot;.1999 - Ni&scaron; je bombardovan osmi dan zaredom, 26. put od početka NATO agresije na Srbiju (SRJ) uz ponovnu upotrebu kasetnih bombi.2002 - &Scaron;efovi diplomatija NATO i Rusije odobrili su sporazum o formiranju Saveta NATO-Rusija radi saradnje u borbi protiv terorizma i sprečavanju &scaron;irenja oružja za masovno uni&scaron;tenje.2006 - Umro je Ginter Nening, austrijski publicista, jedan od najangažovanijih novinara i političara te zemlje. Bio je dvostruki doktor nauka. Jedan je od izdavača bečkog magazina &quot;Forum&quot;. Pisao je i za nemačke nedeljnike &quot;&Scaron;pigl&quot; i &quot;Cajt&quot;. Posebno je bio aktivan kao borac za za&scaron;titu prirode i jedan je od osnivača austrijske stranke Zelenih.2008 - Francusko ministarstvo kulture obelodanilo je retko arheolo&scaron;ko otkriće. Na jugu te zemlje pronađena je mermerna bista Julija Cezara u prirodnoj veličini, na kojoj je rimski imperator prikazan u poznim godinama, bez kose.2015 - Vi&scaron;i sud u Beogradu rehabilitovao je Dragoljuba Dražu Mihailovića. General Mihailović tokom Drugog svetskog rata bio je komandanat JVuO i, formalno, ministar vojni izbegličke vlade Kraljevine Jugoslavije, a osuđen je i streljan 1946. godine.2022 - U Bafalu, država Njujork, SAD, dogodio se masakr u kojem je ubijeno 10 osoba a tri su ranjene. Osamnaestogodi&scaron;njak Pejton Gendron otvorio je vatru iz automatskog oružja ispred i unutar supermarketua u Bafalu. Prilikom pucnjave ciljao je Afroamerikance i izvikivao rasisticke parole. Upucao je ukupno 13 osoba, među njima i dva belca. Svih deset poginulih su crnci.2025 - Ursula fon der Lajen progla&scaron;ena je odgovornom od strane Suda pravde EU, zbog navodnog prikrivanja informacija na temu ugovora o kupovini vakcina tokom pandemije kovida 19.

Na današnji dan, 14. maj

0 Komentari