Đorđević: Ljubav je najvažnija tema

Krajem aprila u Beogradu je počelo snimanje debitantskog filma reditelja Koste Đorđevića “S/Kidanje”. Filmska priča prati sudbinu troje mladih junaka koji se bore za ljubav, a “S/Kidanje” u jednoj noći ukršta njihove puteve.

Za posetioce sajta b92 reditelj filma otkriva motive za snimanje "S/Kidanja", priča o Beogradu i Savamali, o ubotrebi slenga u filmu, politici i go-go igračicama...

Dakle, za početak - Skidanje ili Kidanje?
Kosta Đorđević: Naslov filma “S/Kidanje” je očigleno dvoznačan. „Skidanje“ je i doslovce skidanje - sa polugolim go-go igračicama u noćnom klubu. Ali veoma se tiče i teme koju obrađujemo – opsesivne zaljubljenosti. Naši su glavni junaci „navučeni“ na svoj objekat zaljubljenosti i prolaze kroz bolan proces „skidanja“.

A „kidanje“ – prolivanje krvi, pa i samopovređivanje -i metaforički i bukvalno - zarad osobe u koju si opsesivno zaljubljeni. Kidanje i u slengu znači, otprilike: šta si sve spreman da uradiš da bi dobio ono sto želiš... Ako si spreman na sve, onda KIDAŠ!

Zašto je bilo važno ispričati ovu priču?
Nesrećna ljubav je važna tema. I univerzalna. Kroz to smo svi prošli bar jednom. Važno je da klinci, ali i odrasli, shvate da je i to deo života i da nije ništa strašno. Kada se podvuče crta, mislim da je smisleno sve to preživeti – jer i pored svih povreda i patnji i bola koje neuzvraćena ljubav nosi - bar znaš da si živ.

Sve lokacije za snimanje nalaze se u Beogradu. Koliko je onda ovo lokalna, beogradska priča? Koliko Beograd sam ima ulogu u filmu?
Priča se može događati u bilo kom gradu. Ipak, meni je važno da je to Beograd jer sam tu odrastao. Volim ovaj grad i želim da snimam filmove u njemu i o njemu.

U filmu sam pokušao da oživim Savamalu jedan od najlepših a potpuno zapostavljenih delova grada. Merkam tu lokaciju već dugo i sada imam priliku da tu snimam. I to je za mene sreća. Pokušao sam da izvučem najbolje iz Beograda - ono što ja osećam najboljim, najdragocenijim. Ne nužno nove zgrade i skorojevićko lepo, nego baš to – ruine, zadnja dvorišta, haustori, sportski tereni – gde se stvaran život događa. To je ono što mi kod ovog grada imponuje i zbog čega ga volim

Beogradski sleng, ili zašto "fore i fazoni"?
Scenario u osnovi ima dobre ulične fraze. Nadograđujemo ga, improvizujemo. Ja snimam film za publiku i naravno da bih bio srećan ako neki fazoni iz filma zažive i opstanu.

Da li je “S/Kidanje” politički angažovan film?
Verovatno... ali nenametljivo. Ja bežim od jasnog komentara, jer je previše komplikovano da bi se ovlaš definisao. Ako publika to učita - učita. Ostavljam im da sami osete ili procene. Ne volim filmove u kojima reditelj ima tezu koju pokušava da nametne. Realnost nije toliko jednostavna.

Pažnju javnosti već je privukla uloga Nataše Janjić kao go-go igračice...
Klub je kao lokacija važan deo filma u kom se dešavaju bitne stvari. A Nataša Janjić je jedan od glavnih junaka filma. Ona je žena za kojom se čezne. Stav i sudbina lika koji ona tumači boje ovaj film i daju filmu i težinu i komičan ton.

A klubovi... Pa oni su glavno ishodište i smisao mladih danas. Izlaženje. Početak i kraj. Klub oslikava stanje svesti ljudi koji nas okružuju, pa možda i nas samih. Svi mi koji smo prošli kroz to – taj pokušaj da uđeš u klub! Sve nas je to u nekom trenutku pogodilo. Kad si klinac i želiš unutra, gde ima gomila zgodnih žena – onda taj klub postane mesto gde želiš da budeš.

Film posvećuješ „nesrećno zaljubljenima“. Tema drugačija od uobičajenih ovdašnjih...
Mislim da je to najvažnija tema. Svi znamo da je rat strašan i da su se tu desile stvari koje ne možemo da razumemo. Ne vidim da filmovi koji se tom tematikom bave pojašnjavaju šta se tu dogodilo ili nam olakšavaju. Mislim da je tema ljubavi najbitnija kojom možemo da se bavimo. Ukoliko to stavimo u kontekst ratnih godina - utoliko više i utoliko bitnije.

Hana, Relja i Đura su tvoja tri junaka. Zašto su baš oni "junaci"?
Zato što su spremni da krenu za onim za čim zaista čeznu. U okruženju pasivnih ljudi, sveta u kome živimo, mi imamo aktivne junake koji se iz sve snage bore za ono što žele. Makar to bilo i pogrešno, sama njihov odluka da se upuste u tu trku čini ih junacima – a u mojim očima i herojima. Mislim da nam oduvek manjka inicijative. Letargija i pasivnost karakterišu naše društvo otkad znam za sebe. Zato ne pričamo o ratnoj Srbiji, niti onoj posle 5. oktobra. Pričamo o ljudima afirmativnim, probitačnim. Onima koji su spremni da od sebe daju baš sve.

Krv i suze i znoj?
Oni se za svoju ljubav bore. Biće tu i krvi i suza i znoja. I Kidanja!

Šta bi voleo da gledalac nakon što odgleda „S/Kidanje“ oseti?
Voleo bih da nakon filma gledalac izađe i kaže : e sad ću da startujem ribu/tipa koji mi se sviđa! I onda to stvarno uradi.