10 albuma iz 1968.

Svi ovi albumi, vrhunski su produkti popularne muzike. Zahvaljujući svojim kvalitetima, ali i novim slojevima značenja koje je vreme proteklo od ’68. do danas utisnulo u njih, oni imaju mnogo da kažu današnjem slušaocu.

Danas je muzika lako dostupna, a isto je i sa informacijama. Ono što je uvek novo i što se uvek menja jeste individualni doživljaj, koji zavisi koliko od samog slušaoca, toliko i od vremena u kojem ovaj živi. To je na vama i meni.

The Band - Music from the Big Pink (Capitol)

Nastao paralelno s onim što će kasnije biti objavljeno kao The Basement Tapes, u podrumu kuće zvane Big Pink, blizu Woodstocka, u kojoj su Dylan i The Band muzicirali daleko od očiju javnosti, za ovaj album je rečeno da je tako duboko tradicionalan da dostiže mitske kvalitete. Apsolutno!

Na repertoaru je prilično iščašeni folk-rok. Tu je verovatno najpoznatija pesma ove grupe, ”The Weight” (možete je čuti i u filmu Easy Rider), koja na osoben način meša biblijske reference sa životom u američkoj provinciji. Već u prvom stihu pominje se Nazaret, ali ne onaj biblijski, već Nazaret u Pensilvaniji. A zatim sledi niz bizarnih, ali savršeno životnih likova koji žive odsečeni od sveta očekujući razne biblijske pošasti i šetajući ruku pod ruku sa đavolom.

Posle uvrnutog provincijskog humora dolazi ”Long Black Veil”, pesma koju je desetak godina ranije snimio Lefty Frizell. Krivica, greh, smrt i žaljenje, njene su teme, a uvrnuti folk The Banda pokazuje se kao veoma podesno sredstvo da se one izraze.

Preslušajte ovaj album na B92.fm

The Beatles - The Beatles (Apple)

Trideset pesama, preko 90 minuta muzike. Zapanjujuća raznolikost materijala. Od ”Rocky Raccoon”, koja bi trebalo da predstavlja nekakvu parodiju na Dylana, pa do čiste buke u ”Revolution 9”.

Moram reći da nisam naročito naklonjen ovoj ploči. Previše avangardno za mene. Ipak, kako je Beli album jedan od toposa popularne muzike, on u sebe uključuje mnoštvo asocijacija i referenci.

Za mene najfascinantnija stvar vezana za ploču jeste nešto što nikako nije bila namera njenih tvoraca. Reč je o njenom specifičnom čitanju od strane Charlesa Mansona, njihovog kolege muzičara.

Beli album i novozavetno Otkrovenje Jovanovo on je podvrgao pravoj biblijskoj egzegezi, na kojoj je utemeljio svoja proročanstva. Tako je naziv pesme ”Helter Skelter” dobio novo značenje.

I da, na Belom albumu nalazi se jedna od najlepših pesama The Beatlesa ikada, Harrisonova ”While My Guitar Gently Weeps”, u kojoj gostuje Eric Clapton.

Preslušajte ovaj album na B92.fm

The Byrds - Sweetheart of the Rodeo (Columbia)

Nastanak ”kosmičke američke muzike”.

Kako reče David Fricke, 1968. postojala je rok i kantri muzika. Između je bila ničija zemlja. Ovo je jedna od ploča koja je to promenila.

Rogeru McGuinnu i Chrisu Hillmanu pridružuje se Gram Parsons i tada nastaje cosmic american music, mešavina tradicionalnih američkih muzičkih formi, pre svega kantrija sa rokom.

Na albumu su dve Parsonsove pesme, od kojih je jedna legendarna ”Hickory Wind”, amblematska pesma ove muzike. Zahvaljujući raznoraznim pravnim zavrzlamama, nije bilo dozvoljeno da se Parsonsov glas čuje na albumu, tako da u obradi ”The Christian Life” braće Louvin McGuinn imitira njegov južnjački akcenat.

Ali, u ”You’re Still on My Mind” Parsonsov glas se ipak čuje kako peva ovaj esencijalni kantri lament uz pratnju honki-tonk klavira. Kada sam prošle godine napunio 28 godina, pomislio sam: sada sam stariji nego što je Gram Parsons ikada bio. Bilo je to obespokojavajuće saznanje.

Preslušajte ovaj album na B92.fm

Johnny Cash - At Folsom Prison (Columbia)

Koncert održan 13. januara 1968. u kaznenoj instituciji iz naslova počinje legendarnom replikom: ”Hello, I’m Johnny Cash”. U tamnici i rudniku je najmračnije, poručuje pesma Merlea Travisa.

Pesma Shela Silversteina na crnohumorni način govori o smrtnoj kazni i tome kako izgleda preći granicu između života i smrti. Sve su to odlično znali štićenici zatvora Folsom, a i Johnny Cash takođe.

Tu je još jedna sjajna verzija ”Long Black Veil”, tu je June Carter, tu je i Luther Perkins, Cashov gitarista i veliki prijatelj, koji će te iste godine nastradati u požaru. Čovek u crnom peva zatvorenicima o ubistvima, robijanju i izgubljenom domu. Jedan od veličanstvenih trenutaka kantri i rok muzike.

Slušajte Džonija Keša na B92.fm

Bob Dylan - John Wesley Harding ( Columbia)

Dylanov zaokret ka roots muzičkim formama, koji se nastavlja i na sledećem albumu Nashville Skyline. Svi znaju da je njegov najveći uzor bio Woody Guthrie, ali za ovaj album je bitna njegova fascinacija Hankom Williamsom, pre svega albumom Luke the Drifter, koji podseća na Hristove novozavetne parabole.

”Pesme koje je Hank snimio”, kaže Dylan u Hronikama, ”sadrže arhetipska pravila pisanja pesama.” Dylan se trudi da bude ekstremno ekonomičan sa rečima, što daje sjajne rezultate.

Poslušajte samo ”The Ballad of Frankie Lee and Judas Priest”. Direktno i neposredno pripovedajući, on prelazi granicu apsurdnog i nadrealnog, sve vreme održavajući ton parabole ili moraliteta.

Nedavno je magazin Uncut objavio CD sa muzikom koja je inspirisala Dylana za ovaj i sledeći album. Pored Williamsa i Guthtrieja, tu su i Lefty Frizell, braća Louvin, The Carter Family. Da bi se napravila jedna ovakva ploča treba za sobom imati veliku tradiciju.

Preslušajte ovaj album na B92.fm

The Jimi Hendrix Experience - Electric Ladyland (Reprise)

Kažu da je tokom snimanja u studiju stalno bila gomila ljudi koji ništa nisu svirali, već su dolazili samo zbog atmosfere. Nekako mi to i korespondira sa grandioznošću ovog albuma. I samog zvuka, ali i imaginacije koja je umela da ga osmisli.

Dok ovo slušam, na pamet mi padaju samo neke vrlo krupne i zvučne reči, od kojih sad neću nijednu da upotrebim. Na početku buka: bogovi vode ljubav.

Pred kraj Dylan, ”All Along the Watchtower”, u verziji muzičara potpuno suprotne poetike. Između down and down and down and down we go. Buka i teški bluz. Verujem da je to najpribližnija moguća muzička transpozicija procesa koji se odvijaju u našem spoznajnom aparatu. Fizički možete da osetite težinu tog zvuka.

Preslušajte ovaj album na B92.fm

Van Morrison - Astral Weeks (Warner Bros.)

U naslovnoj pesmi Van peva o ponovnom rođenju u drugom svetu i u drugom vremenu. Ne znam šta bi Yeats rekao na to. Možda bi potegao neku svoju tezu o cikličnosti mitskog vremena. Elem, keltski misticizam je na repertoaru. A onda u istoj pesmi naletimo na Huddieja Ledbettera. Sad u igru ulazi američka roots muzika.

Stvari postaju prilično kompleksne.

Naravno, sva promišljanja ove muzike mogu zvučati smešno kad se zna da je Van Morrison veliki demistifikator sopstvene umetnosti. On sam je za neke od pesama s ovog albuma tvrdio da uopšte nije razmišljao dok ih je pisao, već da su one proizvod toka svesti.

Moji omiljeni momenti na ploči su oni u kojima Van više puta ponavlja jednu ili nekoliko fraza. Zaista zvuči kao tok svesti.

Poslušajte ”Madame George”. And the gloves to love to love the gloves... Ono za šta ste pomislili da je narativ, počinje sasvim da se raspada i vi shvatate da nije bitno da li se ovde radi o transvestitu ili drag kraljici. Suštinu treba tražiti na drugom mestu.

Preslušajte ovaj album na B92.fm

The Rolling Stones - Beggars Banquet (Decca)

Okej, o ”Sympathy for the Devil” verovatno bi mogla da se napiše doktorska disertacija. Toliko je kulturoloških naslaga tu nataloženo, počev od Baudelairea, još jednog velikog buntovnika protiv konformizma i malograđanštine (setite se njegovog Litanija satani), preko Majstora i Margarite, pa sve do Simpsonovih i ne znam čega. Pesma je odavno postala topos. Nešto slično važi i za ”Street Fighting Man”.

Stonesi se ovom pločom posle eksperimenata sa psihodelijom vraćaju bazičnom rokenrol zvuku. Pored bluza i ritma i bluza, prvi put zalaze i u kantri vode, nagoveštavajući neke svoje kasnije radove.

U tom smislu treba obratiti pažnju na sjajni kantri-bluz ”Prodigal Son”, bluzera i sveštenika Roberta Wilkinsa. Dakle, novozavetna parabola, a Stonesi, poput starih bluz i kantri majstora, nepogrešivo pogađaju propovednički ton. Zato i jesu tako veliki bend.

Preslušajte ovaj album na B92.fm

Simon and Garfunkel - The Graduate Original Soundtrack (Columbia)

Dobro, nismo baš na terenu filmske muzike s obzirom na to da je samo ”Mrs. Robinson” komponovana specijalno za film. Druge dve ključne pesme, ”The Sound of Silence” i ”Scarborough Fair”, bile su objavljene ranije. Ali, u kolektivnom pamćenju te pesme i taj film neraskidivo su povezani.

Izabrao sam ovaj album zbog toga što današnjem recipijentu (meni) priziva jednu od najkarakterističnijih predstava vezanih za period o kojem je reč. Taj film i ta muzika nepogrešivo evociraju šezdesete. I zato što je to jedan od onih proizvoda popularne kulture toliko dragih i prepoznatljivih da ih svi doživljavamo kao nešto svoje. I zato što je ono kad Dustin Hoffman zaglavi vrata onim krstom i kad onda njih dvoje uleću u onaj autobus, jedna od najlepših filmskih scena koje sam video.

Slušajte Simon and Garfunkel na B92.fm

The Zombies - Odessey and Oracle (CBS)

Kad pomislim na The Zombies, setim se filma Otta Premingera Bunny Lake je nestala. Misteriozni događaji locirani u London tog doba potcrtani su njihovom muzikom, a u jednom trenutku, dok glavni junaci sede u nekom lokalu, na televizoru iza njih vidi se sam bend.

Ova ploča, njihovo ultimativno ostvarenje i remek-delo psihodeličnog zvuka, došla je nešto kasnije. Snimljena je pred sam raspad grupe, sa budžetom od svega 1.000 funti (nedovoljnim, momci su morali da doplaćuju iz svog džepa), ali sa puno pažnje: sami članovi benda imali su kontrolu nad svakim korakom u procesu snimanja. Tako je nastala ova veoma lična muzika nežne i delikatne lepote, koja i pored danka vremenu u kojem je nastala i danas deluje vrlo zavodljivo.

Osim čuvene greške u spelovanju reči odyssey, jedna od interesantnih stvari vezanih za ovu ploču jeste i pesma ”A Rose for Emily”, inspirisana istoimenom pripovetkom Williama Faulknera. Engleska psihodelična grupa poseže za jednim od najtipičnijih ostvarenja američke južnjačke gotike!

Tekst preuzet iz novog broja magazina "Huper", koji u prodaji možete naći od 1. avgusta