Stambolic: Odigraj i poslednji cin

U Srbiji postoje osobe koje znaju odgovore, jer samo jedna, nije mogla i da osmisli i izvede nestanak bivseg predsednika Srbije.

Zaboravljanje negativnog u korist pozitivnog, prirodna je pojava cak i kada je rec o sistemu vladavine. Tako su mnogi sada potisnuli mracni period Milosevica, koji je najednostavnije, ali ne i najbolje oslikati grubom statistikom ubijenih, batinanih, ponizenih…Treba se setiti. I vremena i onog unutrasnjeg osecanja koji se nosio godinama. I toga da je Stambolic nestao mesec dana pre predsednickih izbora..

Uz to, treba se setiti i obavestajne, vojne, policijske i partijske vestine, ucene decenijama, od vremena Udbe i Broza, Kosova i Metohije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, pa opet Kosova i Metohije. Primena ove vestine u svim njenim negativnim pojavnim oblicima dostigla je pojam savrsenog zlocina. U slucaju Ivana Stambolica, to bi se mogao nazvati savrseni nestanak. Sve dok se ne utvrdi drugacije.

Dolazak nove vlasti nije mnogo pomogao. Stara je dobro naucila da uklanja tragove, a za novu nije ni sada jasno da li se trudi da ih pronadje, pa je neuspesna ili ceka da zaborav ucini svoje, bar dok je ona na vlasti. Mozda tome treba dodati i cinjenicu da oni koji nesto znaju, vrlo uporno i disciplinovano cute. A za cutnju uvek postoji razlog, sigurno veoma jak. A od nagadjanja do saznanja cini se dug je put. I nije ni malo lak.

Sigurno je jos i to da u zivotu Ivana Stambolica ima prelomnih trenutaka, koji prostom indukcijom navode na zakljucak da u njima lezi razlog ili povod za otmicu.

Do Osme sednice Centralnog komiteta Saveza komunista Srbije Stambolic je bio centar politicke moci. Za svog naslednika odredio je Slobodana Milosevica. Njegovim dolaskom na vlast, nije bilo mesta za obojicu i Ivan Stambolic povlaci se "u ekonomiju". Samo sest meseci kasnije, 28. aprila 1988. godine u Budvi gine Stamboliceva dvadesetcetvorogodisnja cerka Bojana. Za njenu smrt Ivan Stambolic osecao se krivim. Njegov dugogodisnji prijatelj Vladimir Jovicic rekao je jednom prilikom da su Ivana Stambolica kidnapovali u trenutku kada se realno otvorila mogucnost da do Ivanovih ruku dodje stosta sto bi ukazivalo na pravi uzrok smrti njegove kceri Bojane.

Na mestu direktora Jugoslovenske banke za medjunarodnu ekonomsku saradnju (JUBMES) ostaje desetak godina. Pocetkom rata u Jugoslaviji JUBMES banka smanjuje svoje aktivnosti cuvajuci svoj kapital vredan preko 300 miliona dolara. Savezna Vlada 1997. godine, preuzima banku i za direktora postavlja Miodraga Zecevica. Stambolic se potpuno povlaci, a neposredno pre nestanka kruzile su glasine da ce se ponovo politicki angazovati.

“Samo je trebalo noz da ti dam”

Njegovi stavovi i karakteristike, ostali su nepoznati za mnoge. Kako je Ivan Stambolic razmisljao, moze se videti iz delova pisma koje je napisao Milosevicu 1991. godine. Milosevic nije tada poslusao Stambolica, ostajuci do poslednjeg casa zeljan vlasti i trona. I svaku spekulaciju da je tada otisao - Stambolic ne bi nestao, ne vredi pominjati.

"…Pritiskao me je u azilu cutanja, osecaj odgovornosti sto sam te sam doveo do pred sama svoja ledja, a u njih si dugo gledao. Samo je trebalo da ti i noz dam. A i njega sam ti dao. Ti ni casa nisi casio. Ponovio si, ne samo u ovoj stvari, losu stranu srpske istorije, misleci, mozda potcenjivacki, da mi Srbi druge istorije i nemamo. Ponekad mi se cini da ti Srbiju i razumes i volis samo s njene tamne strane… U tvojim novinama, Slobodane Milosevicu ubrzo posle Osme sednice, procitah da mi i seme u korenu treba zatrti! Osecas li, bar danas, svu tezinu takve 'politicke kampanje', koju si birokratski otmeno nazvao 'diferencijacijom'? Tada sam te, kada su te zle reci i zli nalozi odlazili na javnu scenu, poslednji put telefonom pozvao. U besu, a valjda i strahu, vise ne znam sta sam ti u slusalicu izgrmeo. Znam da si u svoju odbranu jedino govorio da to rade drugi i da je stampa slobodna. I znam da ni u dalekim naznakama nisi pomenuo mogucnost da se lazi mogu demantovati, a zle reci i zli nalozi nazvati pravim imenom… Pa, sta me je onda navelo da ti se bas sada obratim? Krv! Opet smrt! Krv je pala na beogradskim ulicama, Slobodane Milosevicu, da se vise nikada i nicim ne opere. Pala je 9. marta u casu kada ovo pismo zapocinjem... Dosta nam je tvoje antisrpske politike! Ti ne znas, Slobodane Milosevicu, ni ko su Srbi, ni sta je Srbija! Zato, Slobodane Milosevicu, otidji. Povuci se sam, samovoljno, kao sto si i sve drugo cinio! Tvoja ostavka ce biti prihvacena kao cin coveka koji je, na kraju, ipak shvatio svoju pravu sansu. Duboka zahvalnost naroda na ostavci spasce te socijalnog i moralnog linca, kakvom ste ti i tvoji pazevi izlozili svoje prethodnike. Drama je velika i kada je junak mali, velicinu drame ne odredjuje velicina junaka. Odigraj, Slobodane Milosevicu, i poslednji cin!.."