Naslovna strana










Saopštenje MUP Srbije

28. marta 2003. ministar unutrašnjih poslova Srbije Dušan Mihajlović, saopštio je da su tokom noći pronađeni posmrtni ostaci Ivana Stambolića. " Njegovi ostaci su iskopani iz jedne jame na Fruškoj gori", rekao je Mihajlović. "Sada znamo da su ga na Košutnjaku otela 4 pripadnika Jedinice za specijalne operacije, na Novom Beogradu su zamenili vozilo, odvezli ga na Frušku goru, likvidirali ga s 2 metka i zakopali u unapred spremljenu jamu sa živim krečom", rekao je Mihajlović. Mihajlović je saopštio da je istraga utvrdila da je motiv tog ubistva bio politički, kako bi Stambolić bio uklonjen kao mogući kandidat na predsedničkim izborima 2000. godine.

Beograd, 28.3.2003.

 

Ivan Stambolic
Naslovna strana specijala

Latinka Perovic: Rec na sahrani Ivana Stambolica

Na Topciderskom groblju sahranjen Ivan Stambolic

Slobodan Snajder: Rec o coveku i vremenu

Reakcije javnosti

Hronologija slucaja Stambolic (Beta)

Fotogalerija

 

ARHIVA

Trazi se...

O Ivanu Stambolicu

Ivan Stambolic "Put u bespuce nema kraj"

Cutanje medija i rezima

Beograd, 4.mart 2002
Tuzilastvo nista ne zna

Latinka Perovic "Varljivo leto u Srbiji"
Sa promocije knjige "Koreni Zla" Ivana Stambolica

Mihail Ramac:
"Gde je Ivan Stambolic?"

Vladimir Jovicic:
"Tragao je za istinom o Bojani"

Mira Markovic:
"Bio je prijatelj mog muza"

Poslednje pismo Ivana Stambolica Slobodanu Milosevicu


O Ivanu Stamboliću

 

O Ivanu Stamboliću

Ivan Stambolić je rođen 1936. godine u selu Brezova kod Ivanjice, u komunističkoj porodici. Trojici njegove braće roditelji su namenili fakultetsko obrazovanje, dok se Ivan školovao za metalostrugara, i kasnije zaposlio u Industriji motora Rakovica. Na svoju ruku upisuje studije prava u Beogradu i fakultet završava paralelno sa poslom.

Na studijama upoznaje Slobodana Miloševića, koji će dugo zatim biti njegov štićenik, a kasnije i naslednik.

Stambolić je jedno vreme bio direktor u beogradskom "Tehnogasu", a Milosević je bio njegov zamenik. Stambolić odlazi iz "Tehnogasa", a Milošević prelazi na upražnjeno mesto direktora. Dok je Stambolić bio predsednik srpske vlade, jezgra političke moći, Milosević je predsednik Beogradske banke, centra ekonomske moći.

Aprila 1984. godine Stambolić s mesta predsednika Gradskog komiteta SK Beograda odlazi na čelo Centralnog komiteta Saveza komunista Srbije, a za svog naslednika na čelu beogradskog komiteta imenuje Miloševića, uprkos protivljenju starijih i iskusnijih komunista.

Nakon redovne smene partijskog rukovodstva u Srbiji januara 1986. godine Ivan Stambolić postaje predsednik SR Srbije, a Miloševiću daje odlučujuću podršku prilikom izbora novog predsednika Predsedništva CK SK Srbije.

Nakon dolaska na čelo CK SKS, Milošević ojačava partijski aparat, oko sebe okuplja brojne saradnike i formira frakciju, koja se u proleće 1987. otvoreno sukobljava sa delom komunista koje predvode Dragiša Pavlović i Ivan Stambolić.

Bezazleni incident iskorišćen je za iniciranje sukoba, započetog napadom na Dragišu Pavlovića na sednici Predsedništva Centralnog komiteta SK Srbije, a završava se političkom ekskomunikacijom Ivana Stambolića, pred televizijskim kamerama, 23. i 24. septembra 1987.

Nekoliko meseci Stambolić je životario na položaju predsednika Srbije, a nakon ogromnog pritiska štampe i političke javnosti, 14. decembra 1987. na sednici Predsedništva SR Srbije podneo ostavku i povukao se iz političkog života.

Neposredno posle odlaska iz politike, Stambolićeva kćerka Bojana (24) poginula je u saobraćajnoj nesreći pod sumnjivim okolnostima. Slobodan Milošević došao je na njenu sahranu, a Stambolićeva supruga Katarina odbija da mu pruži ruku. Stambolić i Milošević tada su se poslednji put sreli, nakon 25 godina prijateljstva.

Izlazeći iz političkih voda, Stambolić ulazi u ekonomske vode i na predlog Ante Markovića u novembru 1987. postaje direktor Jugoslovenske banke za međunarodnu ekonomsku saradnju (JUBMES).

Početkom rata u Jugoslaviji JUBMES banka smanjuje svoje aktivnosti, sa namerom da sačuva kapital vredan preko 300 miliona dolara. Deset godina kasnije, 1997., banku preuzima Savezna vlada i za direktora postavlja Miodraga Zečevića.

Aprila 1995. godine Stambolić izlazi iz senke i prihvata poziv Srpskog građanskog vijeća, u organizaciji Beogradskog kruga i zajedno sa pedesetak najznačajnijih intelektualaca odlazi u okupirano Sarajevo. U istom periodu zajedno sa Miladinom Životićem, Mišom Nikolićem, Žarkom Koraćem, Rasimom Ljajićem i Nenadom Čankom, učestvuje u pokušaju stvaranja Socijaldemokratskog saveza Srbije.

Nakon preuzimanja JUBMES banke 1997. godine od strane Savezne vlade, povremeno izlazi u javnost oštrim nastupima protiv nekadašnjeg istomišljenika. U jednoj od poslednjih izjava koju je dao 8. aprila 2000. godine, predvideo je pad Slobodana Miloševića.

“Njegov pad biće težak i dramatičan, jer je jugoslovenski predsednik, "veliki i moćan" samo zahvaljujući raspoloživim silama represije”.

Govoreći o poziciji vlasti, Stambolić je za užičku "TV5" izneo tvrdnju da bi zajednički nastup srpske opozicije za Miloševića značio ne samo "poraz", nego "debakl" na izborima. "Od opozicije zavisi da li ona hoće da preuzme vlast, a ne da li može to da učini", rekao je tada Stambolić.

Stambolić, evidentno dobar poznavalac Slobodana Miloševića, pogodio je samu srž, možda svestan da će Milošević padajući u provaliju, sa sobom povući sve one koje je smatrao rivalima, pa i samog Ivana Stambolića.

 


© 2002, B92

Click Here!