Bez datuma Berlin gubi kredibilitet

Knut Flekenštajn, funkcioner opozicione nemačke Socijaldemokratske partije i poslanik Evropskog parlamenta, i Libor Rouček, potpredsednik Socijaldemokratske frakcije EP, zadužen za spoljnu politiku, boravili su u poseti Beogradu.

Flekenštajn i Rouček, u razgovoru za list Danas, ocenjuju da ukoliko nemački savezni parlament, Bundestag, odluči da Srbiji treba dati samo neku vrstu "zelenog svetla", ali ne i konkretan datum za početak pregovora o članstvu u EU, Nemačka može da izgubi kredibilitet, a to će biti i veliki šamar za Uniju u celosti.

Kako navode sagovornici lista Danas, u slučaju da se ostvari negativan scenario, nastavak evropskih integracija Srbije bio bi odložen za najmanje nekoliko meseci, što bi predstavljalo "loš signal i veliko razočaranje".

Ukoliko je Bundestag razuman treba da pošalje jasan signal Srbiji da je svi želimo u EU i da treba odrediti konkretan datum, smatra Knut Flekenštajn. “Odluka koja bi podrazumevala samo zeleno svetlo bila bi neodgovorna. Srbija je uradila svoj domaći zadatak i sada joj treba to priznati. Kancelarka Angela Merkel treba da apeluje na ljude u sopstvenoj stranci, Hrišćansko-demokratskoj uniji (CDU), da prestanu da zloupotrebljavaju građane Srbije zarad aktuelne izborne kampanje u Nemačkoj”, kaže on.

Po mišljenju Libora Roučeka, ponašanje pojedinaca u CDU predstavlja razočaranje, jer je do sada većina nemačkih stranaka stavljala naglasak na proširenje EU. On kaže da Nemačka još uvek ima nedovršen posao kada je reč o evropskoj integraciji Zapadnog Balkana.

“Da, postoje problemi u tom regionu, kao što i unutar EU i evrozone ima ozbiljnih teškoća, koje se, pre svega odnose na finansije i visoku stopu nezaposlenosti u mnogim državama. Ali, ne smemo da zaboravimo da je za stabilnost i prosperitet Zapadnog Balkana i ostatka Evrope neophodno da i dalje poklanjamo veliku pažnju procesu proširenja EU”, kaže Rouček.

“Naravno, Beograd treba da uradi i niz domaćih zadataka koji se odnose na sprovođenje reformi, ali zaslužuje da dobije datum početka pregovora. Srbija je u proteklih nekoliko meseci ostvarila ogroman napredak, pre svega u odnosima s Kosovom, što niko nije očekivao. Istovremeno, srpski zvaničnici uvek treba da imaju na umu da početak pregovora o članstvu ne znači automatski priključivanje, odnosno da moraju da ispunjavaju brojne obaveze”, podseća on.

Flekenštajn dodaje da su tokom posete našoj zemlji imali razgovore s premijerom Ivicom Dačićem, prvim potpredsednikom Vlade Aleksandrom Vučićem, bivšim šefom države Borisom Tadićem i članovima skupštinskog Odbora za evropske integracije, kao i da svi oni misle da je Srbija uradila ono što je EU zahtevala od nje.

“Uveren sam da srpski političari iskreno žele da ispune ono što je dogovoreno u dosadašnjim rundama briselskog dijaloga i da se Srbiji može verovati”, ocenjuje Flekenštajn.

Da kod glavnih političkih stranaka u Srbiji postoji konsenzus oko rešavanja kosovskog pitanja, slaže se i evroposlanik Rouček.

“Naravno, navedeni problem je veoma bolan, ne samo za političare već i za srpsko društvo u celini, ali dobro je što postoji saglasnost da takva trauma treba da postane stvar istorije. To predstavlja preduslov da se Srbija usredsredi na sadašnjost i budućnost, na sprovođenje reformi, pre svega kada je reč o ekonomiji, pravosuđu, borbi protiv korupcije, unapređenju životnog standarda za obične građane”, poručuje on.

Pored pitanja Kosova, pred Srbijom, ali i Evropom, su brojni drugi izazovi – naročito rešavanje ekonomskih teškoća.

“Što se tiče ekonomije, činjenica je da političari u Srbiji i ostalom delu Evropu nisu mađioničari. Niko nema magičnu formulu i problemi su vrlo ozbiljni. Dakle, biće potrebno nekoliko godina da se situacija popravi, a na političarima u Srbiji je da precizno objasne javnosti koja je svrha svih koraka koje preduzimaju. Čuda niko ne treba da očekuje. Nijedna država u regionu ne beleži značajan ekonomski rast, pa ni Srbija ne može da ‘stvara čuda’ u takvom okruženju”, ocenjuje Rouček.

Sagovornici lista Danas iz Evropskog parlamenta poručuju da je za unapređenje ekonomske situacije u evrozoni i EU u celosti neophodno "više demokratije i više kontrole nad radom kompanija i institucija".

Prema rečima Knuta Flekenštajna, svi, pa i evropske socijaldemokrate, "treba da se ponašaju odgovornije " jer "nije dovoljno imati samo jedinstvenu valutu već i usaglasiti politiku". U tom kontekstu, Libor Rouček ističe da se bez odlaganja treba izboriti s problemima koji se odnose na utaju poreza i "poreske rajeve".