Na šta se Srbija obavezala u Marakešu? VIDEO

Srbija je jedna od 160 zemalja koja je dala podršku Sporazumu UN o migracijama, koji je potpisan u Marakešu.

Iako sporazum nije obavezujući i bazira se na ljudskim pravima, neke zemlje odbile su da daju svoju podršku.

Srbija je svoju solidarnost i odgovornost pokazala kada je preko naše teritorije prošlo više od milion migranata, kaže premijerka Ana Brnabić i naglašava da je naša delegacija samo prisustvovala konferenciji u Marakešu, a da sam sporazum nije obavezujući.

“Naše prisustvo na toj konferenciji je trebalo da da još jednom signal da smo mi solidarni, da imamo empatiju sa ljudima u nevolji, da nećemo zatvarati naše granice, ali da ćemo se ponašati odgovorno. Tako da ne postoji nikakva bojazan i ne postoji razlog za bilo kakvu paniku”, navela je Brnabićeva.

Panika nema, ali nameće se logično pitanje zbog čega su neke zemlje odbile da se pridruže sporazumu.

Pre svih SAD, ali i neke evropske zemlje, prvenstveno Mađarska, i druge komšije poput Bugarske i Hrvatske.

Slovenački premijer Marjan Šarec među prvima je rekao da njegova zemlja neće dati podršku sporazumu jer je neobavezujući.

“Mislim da se oko toga diže previše prašine, a i one države koje su do sada najavile da se povlače iz te deklaracije čine to prvenstveno iz unutrašnjepolitičkih razloga”, rekao je premijer Slovenije Marjan Šarec.

Sporazum proklamuje 5 ciljeva koji su već poznati, a tiču se ljudskih prava, zaštiti migranata, ali i borbi protiv rasizma i ilegalne migracije.

Populizam kao glavni razlog za nedavanje podrške sporazumu vidi i Radoš Đurović iz Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila.

“Istupanje kakvo smo videli sada ja bih objasnio pre svega kroz populističke razlog, pre svega za lokalnu političku utakmicu u tim zemljama, ali isto tako te zemlje šalju jasnu poruku da u budućnosti, ukoliko dođe do obaveznih sporazuma o migraciji, da one ne žele već sada da prejudiciraju da će biti uključene u takve sporazume, to su zemlje koje se plaše da migracija kod njih ne bude intenzivirana sa ovakvim regulisanjem stvari, što je potpuno neracionalno”, rekao je Radoš Đurović iz Centra za pomoć tražiocima azila.

A da ovaj sporazum ipak diže mnogo prašine, govori i to što se prošle nedelje u Belgiji raspala vladajuće koalicija jer je nacionalistička stranka Flamanaca kategorički odbijala Sporazum.

U Estoniji je ovaj sporazum takođe veliki problem za tamošnju vladajuću koaliciju.