Ugrožena prava potrošača u Srbiji

Vođa ZAP-a, Projekta za zaštitu potrošača u Srbiji, koji finansira Evropska unija napominje i da potrošači nisu dovoljno informisani o proizovodima i uslugama.

"Ne mogu, na primer, da razumem kako se građani sa ovakvim prosečnim primanjima usuđuju da uzimaju kredite sa toliko nepredvidivih uslova i manjkom potrebnih informacija", napominje Ana Butner.

Prema njegnim rečima kupci u Srbiji suočeni su sa "obmanjujućom i nepoštenom poslovnom praksom, koja je u Evropi zabranjena pre 10, 20 ili 30 godina",

Ona napominje da je u junu 2008. godine Projekat pravne reforme Otvorenog regionalnog fonda GTZ-a pripremio komparativnu analizu o potrošačkom pravu u zemljama jugoistočne Evrope koja je pokazala da Srbija jedina od svih zemalja u regionu nije prenela u svoje zakonodavnstvo minimum EU direktiva o ekonomskim interesima potrošača i da se to do sada nije promenilo.

"Rekla bih da vredi ulagati u zaštitu potrošača u Srbiji. Kao što smo kroz projekat i činili poslednjih godina, pozvala bih i evropske potrošačke organizacije da sarađuju sa srpskim organizacijama radi podizanja nivoa zaštite potrošača u Srbiji. Nedostaje saradnja sa Evropom, kao i tehnička pomoć od Evrope, i to spada među ključne razloge trenutne situacije u Srbiji. Kupci su suočeni sa obmanjujućom i nepoštenom poslovnom praksom, koja je u Evropi zabranjena pre 10, 20 ili 30 godina", kaže Rut Ana Butner. Posle tri godine, koliko ovaj projekat postoji kod nas, u samoj završnici, Rut Ana Butner ističe da je Srbija na dobrom putu da u potpunosti primeni prava potrošača, a novi zakon koji čeka usvajanje suštinski će poboljšati i ubrzati taj proces.

"Osnovna filozofija evropskog potrošačkog zakona jeste ideja da su prava potrošača potrebna da se uspostavi bolje tržište. Glavni cilj je da informisani građani, svesni prava i svoje uloge, postanu pokretači ekonomskih promena. Politika zaštite potrošača obezbeđuje otvoreno, pošteno i javno tržište, koje pruža mogućnost da uživaju pravo stvarnog izbora, da nepošteni trgovci budu isključeni iz utakmice i da potrošači i preduzetnici u potpunosti iskoriste prednosti i potencijale tržišta", napominje Butnerova.

Preme njenim rečima slabe tačke u Srbiji su nedostatak podzakonskih akata koji su neophodni za sprovođenje zakona kao i manjak administracije posvećene ovovm problemu.

"Veoma smo zadovoljni saradnjom sa srpskim resornim ministarstvima, srećni smo da smo sreli službenike koji su veoma zainteresovani za ovu oblast, izuzetno angažovani i spremni da se nose sa novim zadacima", kaže Rut Ana Butner.

Butnerova očekuje i da će Skupština Srbije uskoro usvojiti zakon o zaštiti potrošača.

"Naš predlog obezbeđuje visoku usaglašenost sa pravom EU. Koliko će on zaista biti usklađen, to može da se proceni tek nakon usvajanja.
Nadam se da će konačni tekst zakona ostati u okvirima koje je postavio predlog nacrta ZAP-a. Ukoliko Srbija zadrži strukturu i sadržaj nacrta, koji smo dogovorili s Ministarstvom trgovine i usluga, Srbija će imati jedan od najboljih i najrazvijenijih zakona o zaštiti potrošača u regionu. Usvajanje zakona nije važno samo iz perspektive evropskih integracija, već prvenstveno da bi srpski potrošači imali korist od njega", napominje Butnerova.

Rut Ana Butner kaže i da potrošači u Srbiji nisu dovoljno informisani kao i da trgovci treba da pružaju potpune i tačne informacije.

"Državni organi, potrošačke organizacije, škole, mediji – svi moraju da daju sve više i više informacija i edukuju ih na adekvatan i razumljiv način. Postoji velika potreba za informativnim kampanjama nakon usvajanja zakona", kaže Butnerova.

Prema njenim rečima projekat ZAP je postigao svoj cilj, a to je izrada nacrta novog zakona koji će poboljšati položaj građana kao potrošača,.

"Predlog sadrži 15 glavnih direktiva EU koje pokrivaju ekonomske interese potrošača, kao i dve preporuke o vansudskom poravnanju u potrošačkim sporovima i delove direktiva koje regulišu prava od opšteg ekonomskog interesa, kao što je zaštita ugroženih potrošača", objašnjava Butnerova.