“Dok je slikao, moj otac je bio sasvim drugačiji”

Uskoro će biti organizovana izložba radova Koste Hakmana, jednog od najvećih akvarelista na jugoslovenskom prostoru. Među njima su i slike „Beogradska mitropolija” i „Kuhinja stare Beogradske mitropolije”.

B. LijeskićIzvor: Politika
Podeli

Ćerkino sećanje na Hakmana

– Otac je imao atelje na Kosančićevom vencu gde smo često zajedno odlazili. S obzirom na to da je bio srčani bolesnik, šetali smo polako do tamo, a on me držao za ruku. Kad je ulazio u atelje oblačio bi beli mantil i počeo da slika. Tada bi promenio svoje ponašanje, naglo se udaljavao i približavao platnu, hitro i brzo prestajao je da bude onaj bolesni čovek koji se sporo kreće. Dok je slikao bio je sasvim drugačiji, priseća se Milica Hakman.

Njegova svetost patrijarh Varnava je svojevremeno pre planiranog rušenja stare zgrade Patrijaršije iz 19. veka u Beogradu, želeo da sačuva uspomenu na tu istorijsku zgradu u vidu umetničke slike. Tragao je za umetnikom koji bi taj zadatak ispunio i konačno izabrao Kostu Hakmana (1899–1961) jednog od najznačajnijih slikara u Kraljevini Jugoslaviji, koji je sliku „Beogradska mitropolija” 1933. godine uradio za mesec dana. U istom periodu nastalo je i manje Hakmanovo ulje „Kuhinja stare Beogradske mitropolije”. Ove detalje oko nastanka dva poznata dela Koste Hakmana, otkrila je za "Politiku" njegova ćerka Milica Hakman, istoričarka umetnosti.

Podaci o nastanku slika su novi i za Milicu Hakman, pa ona ističe:

– Ova dva dela biće uskoro izložena krajem januara u Domu Jevrema Grujića u Svetogorskoj ulici u Beogradu, uz još nekoliko akvarela iz privatnih kolekcija. Slika „Beogradska mitropolija” se trenutno nalazi u Dvoru Patrijarha srpskog, a „Kuhinja stare Beogradske mitropolije ” u Muzeju SPC u Beogradu. Kosta Hakman je važio za jednog od najboljih akvarelista na jugoslovenskim prostorima i isticao je da na akvarelu radi baš kao na slici. U vreme zatvorenih muzeja izložbe po manjim galerijama su prozor u svet.

Francuza napali psi ispred zatvorenog MSU

– Stranci su prilikom posete Beogradu uvek rado obilazili Muzej savremene umetnosti i divili se delima koja imamo. Postoji priča o Francuzu koji je prilikom dolaska u našu prestonicu pošao da obiće MSU ne znajući da je zatvoren. Približavajući se zgradi napali su ga psi lutalice a on je, da bi našao spas, kao bez duše dotrčao do jednog splava – restorana. Eto tako se završila njegova avantura obilaženja muzeja u Beogradu, navodi Hakmanova nadajući se da se to u budućnosti neće dešavati.

S obzirom na to da je prošlo mnogo godina od prethodne retrospektive posvećene delu ovog čuvenog slikara, njegova ćerka smatra da bi bilo lepo osvežiti sećanje novom retrospektivom, autorke Ljiljane Stojanović Piletić.

– Galerija Doma Vojske Srbije je odlično mesto za tako nešto. Želim da podsetim da Muzej savremene umetnosti u Beogradu poseduje 23 Hakmanova dela, Galerija Beljanski 13, Narodni muzej 12, među kojima je rad „Predgrađe Beograda” iz 1937. koji je bio izložen u Parizu na Svetskoj izložbi, a umetnik je za nju dobio zlatnu medalju. Sarajevska galerija ima oko 20 slika i u Tuzli se nalazi sedam dela, ističe Milica Hakman.

Kosta Hakman je, nakon školovanja u velikim evropskim centrima poput Praga, Beča i Krakova, u Parizu stasao u koloristu, slikao je pejzaže i mrtve prirode, ali i enterijere, portrete i autoportrete. Postaje član grupe „Oblik”, a po povratku u Beograd i grupe „Dvanaestorica”. Bio je posvećen pedagog. Redovno je izlagao u zemlji i inostranstvu gde je učestvovao na izložbi Jugoslovenske umetnosti u Rimu, kao i na Svetskoj izložbi u Parizu (Zlatna medalja 1937. godine).

Izvor: politika.rs

strana 1 od 3 idi na stranu