Bubišino sentimentalno putovanje

Nije prevelika mudrost reći da živimo na trusnom balkanskom području, vazda bremenitom dramatičnim istorijskim događajima i prevratima. Kako su se menjale vladajuće strukture i prilike u sve rasparčanijoj zemlji, tako su se menjali i naši školski udžbenici. U samoj završnici moje maturske godine, profesor istorije je pompezno najavio da će nam ispričati istinu o Drugom svetskom ratu kakvu do tad nismo čuli. U tome su ga sprečile – NATO bombe!

Istorije pišu pobednici, veli stara dobra fraza, no lična svedočanstva su ta koja nam često daju bolji uvid o prohujalim vremenima nego zvanični ideolozi. A kada jedna takva priča potekne od legende kalibra Vojislava Bubiše Simića, čoveka koji je sa svojih 87 godina preživeo dva bombardovanja, pregršt promena državnih uređenja i vladajućih struktura, proputovao Evropom uzduž i popreko, stigao čak i do Brazila i SAD, imaćemo dobar razlog da joj se prepustimo sa velikom znatiželjom i uživanjem.

Autor knjige Sentimentalno putovanje (izdavač: Clio, decembar 2010) jedan je od pionira džeza na ovim prostorima i dugogodišnji dirigent orkestra danas poznatog kao Big Bend RTS, i to u njegovim najslavnijim danima. Bubišini memoari sadrže brojne zgode i nezgode sa turneja, opservacije o vlastitoj muzici i drugim značajnim domaćim stvaraocima. Međutim, ovo nije delo koje će biti zanimljivo samo zagriženim džezerima, već upravo suprotno – opisani događaji svedoče o ovdašnjem životu i mnogim njegovim aspektima tokom nekoliko istorijski turbulentnih dekada.

Knjiga je podeljena u četiri tematske celine, koje se razlistavaju pred čitaocem kroz pregršt kratkih priča o nesvakidašnjim ljudima i događajima. Sentimental Journey sadrži sećanja Simićevih predaka, kao svojevrstan uvod u centralni deo memoara posvećenog doživljajima glavnog junaka. Take The A Train opisuje brojna Bubišina putovanja širom sveta, s orkestrom ili bez njega, dok je Stardust autorova posveta najdražim kolegama-muzičarima.

Tridesete godine prošlog veka ispunjene su bezbrižnim životom i nevinim radostima – jurcalo se za loptom po ledini na mestu današnjeg Tašmajdanskog parka (ili nekadašnjeg Starog groblja, ako pitate Bubišinu baku!), žurevi su se pravili u prisustvu roditelja, a devojke su već u devet odlazile kući uz pratnju služavki.

S približavanjem Drugog svetskog rata priče postaju dramatičnije, a povremeno nose i dozu apsurda – Bubišu i njegove drugare milicija je „privela“ zbog fotografisanja voza, što se tada smatralo špijunažom. Misteriozni arapski rvač Ali Ben Adu bio je jedan od heroja beogradske omladine, da bi početkom rata naprasno nestao – glasine kažu da je streljan upravo kao nemački špijun.

Bombardovanje donosi niz nedaća, ali i emotivnih lomova – u srušenoj kući stradale su džez ploče, a pobegli pas završio je u vlasništvu nemačkog oficira. Pred sam kraj rata Bubiša se na jedvite jade izvlači iz zatvora u koji je priveden jer je svirao na radiju tokom okupacije. U volšebnom obrtu sudbine, nekoliko decenija kasnije postaće blizak prijatelj sa svojim tadašnjim zatvorskim islednikom, a nijedan od njih dvojice neće se usuditi da progovori o mračnoj prošlosti...

Verovatno najzanimljiviji deo knjige je onaj o posleratnim godinama u Jugoslaviji i zemljama istočne Evrope, gde je Bubiša sa svojim orkestrom bio rado viđen gost. Sukob tradicionalnih građanskih vrednosti i agresivne komunističke propagande reflektovao se u svim sferama života tvoreći niz neobičnih, povremeno i komičnih situacija.



Prijateljstvo džezera sa košarkašima i bokserima u današnje vreme je gotovo nezamislivo, a upravo to je bilo slučaj tokom idiličnih kalemegdanskih noći Simićevog benda Dinamo. Na gostovanjima po najudaljenijim zabitima SSSR-a naši muzičari su tretirani kao najveće zvezde, a zbog tadašnjih državnih popisa nisu smeli da unose novac od honorara u zemlju. Umesto toga, donosili su razne kućne aparate i kuhinjske servise, kojima se Bubišina majka naročito radovala. Otac je, pak, zbunjeno dočekao svoju treću pisaću mašinu.

Ljubiteljima džeza naročito će interesantna biti poglavlja o susretima s Dukeom Ellingtonom i Countom Basiejem, podsećanja na neke od pomalo zaboravljenih heroja domaće muzike poput predratnog džezera Miodraga Jovanovića-Štuleta, pijaniste Vladimira Vitasa ili bubnjara Radomira Milivojevića-Nafte, kao i osvrti na posete kolevci džeza - Nju Orleansu.

Naravno, ovo je samo delić onoga što vas čeka u knjizi Sentimentalno putovanje. Bubišina sećanja prostiru se na 307 stranica i 59 poglavlja koja čine zasebne priče. Utisaka će biti koliko i čitalaca, a na vama je da otkrijete koji vam izazivaju najviše emocija. Neka vam ovaj kratak prikaz bude pozivnica da se pridružite Bubiši na njegovom čudesnom putovanju.