NLB 17. kolo: Bez većih promena

Nosioci lige, Evroligaši Partizan, Cibona i Olimpija su pretrpeli poraze, ali to nije preterano ugrozilo njihove pozicije na tabeli. Ljubljančane je novi dvojac organizatora igre doveo samo do jedanaestog poraza u takmičenju, ovog puta u susretu sa desetkovanom Krkom, koja nije mogla da računa na učinak svog najboljeg igrača Marcelića, ali im to očigledno nije smetalo da se ovom pobedom izravnaju na tabeli sa Olimpijom. Ključna odluka domaćih je ostavljanje prostora i vremena u igri sa loptom iskusnom pleju gostiju Petrovu, a epilog te odluke znamo. Jednom rečju, vrlo neprijatan poraz Evroligaša protiv "svojih".

Cibona je pre nekog vremena ostala bez svog najboljeg košarkaša Maršala, potpuno dominantnog igrača na ovim prostorima i za to je platila i porazima u Evroligi, a ovog puta i na gostovanju u Podgorici. Zagrepčani su krenuli silovito, otvorili utakmicu tako da se činilo da će samleti Budućnost, no nisu imali energije i discipline da na taj način igraju dovoljno dugo i pobede. Podgoričani su u drugoj, a naročito u četvrtoj deonici uspevali da dubinski ‘buše’ odbranu ‘cibosa’, prodirući u reket gotovo u svakom pokušaju, tako da Perasović ne može da bude zadovoljan onim što su njegovi igrači pokazali u odbrani. Delovali su neorganizovano i prečesto van pozicija na kojima su morali da budu. S druge strane, nedostatak poena koje postiže ili pravi Prkačin (problemi sa faulovima doveli su do limitiranih minuta u igri), nisu uspeli da nadoknade ni fenomenalni Anderson, kome je pomagao samo Kus. Cibonina igra u napadu ove sezone se svodi na Prkačina i Maršala, odnosno njegovu zamenu Andersona, i kada izostane učinak jednog od njih, uz nakvu predstavu u odbrani, ne postoje osnove za trijumf.

Budućnost se odrekla usluga Mišanovića i tako napravila prostor za Dragićevića i povratnika Čabarkapu, koji je ovoga puta igrao tek 4 minuta. Centarska igra inače nije odlika ekipe iz Podgorice, ali Mišanović jeste imao neke zapažene partije, mada istini za volju, nedovoljne da ga stave u društvo sa Micovim, Gordićem i Dašićem, odnosno nosiocima igre. Biće zanimljivo ispratiti kako će Radonjić održavati željeni ritam igre sa ovim brojem igrača, gde su neki od njih u očigledno lošem ritmu. Ovog puta su Micov i Otašević bili dovoljni, ali protivnik sa ozbiljnijom odbranom od one koju je Cibona prikazala u nedelju, biće neprelazna prepreka.

U Zadru je dvorana bila puna po prvi put (o atmosferi, pesmama, sloganima, zastavama i svemu drugom neka razmisljaju odgovorni), u gostima je bila atraktivna ekipa Partizana, i posle velike borbe, domaćin je došao do važne pobede u trci sa Cibonom za mesto predstavnika Hrvatske u Evroligi. ‘Crno-beli’ su posle teškog gostovanja u Moskvi, trijumfa nad CSKA i plasmana u Top 16, morali da putuju na najteže gostovanje u ligi, u Zadar. Od prvih minuta moglo je da se primeti da su tragovi pobede i umora itekako prisutni - bilo je nedostatka koncentracije u realizaciji, kao i one čvrstine u igri, koja krasi Partizan. Ekipa Duška Vujoševića je već godinama jedna od najdominantnijih skakačkih ekipa u Evropi, i to je svakako deo igre na koji su se svi navikli, prosto je "normalno i očekivano" da ‘crno-beli’ nadskoče svakog protivnika. Tako je bilo i u Zadru, no to nije bila prevaga u korist gostujuce ekipe. U takvoj utakmici, u kojoj je svaki posed lopte važan, svaki šut dragocen, teško je pobediti sa 10 promašenih bacanja, sa šutem za 3 poena ispod 20 posto i velikim brojem promašenih zicera. S druge strane, Partizan je ipak kreirao dobre šuteve, ulazio u povoljne situacije, bio dobar u skoku pod oba koša. Ipak, vezana dva najteža gostovanja u sezoni, kao i emotivno i fizičko pražnjenje u Evroligi su pomogli Zadru da dođe do bodova. Ono što domaćine treba da zabrine je činjenica da su vrlo teško došli do pobede, iako su imali protiv sebe ekipu u stanju u kakvom je Partizan bio u nedelju. Pitanje je da li je ova ekipa Zadra, sa ovakvom igrom, dovoljno kvalitetna da ostvari ciljeve u ovoj sezoni. Praktično, od početka imaju problema sa sastavom - vrlo brzo su se, zarad Ace Petrovića, odrekli usluga Romela Beka, a zatim su se odrekli i Ace Petrovića, a posle njega i Marlona Garneta. Sve vreme, cilj je isti - Evroliga u Zadru ili finalni turnir NLB, za početak.

BB

Na vrhu tabele, sa istim brojem pobeda, nalaze se Partizan i Crvena Zvezda, i ne bi bilo iznenađenje da njihov direktni obračun bude onaj odlučujuci u trci za prvu poziciju, koja, istini za volju, osim prestiža i ne donosi previše. Kakav god raspored bio posle 26 odigranih utakmica, sve će se svesti na nokaut sistem završnog turnira. Drugim rečima, dobar deo sezone će biti ocenjivan prema predstavi u tih 40 minuta polufinala i 40 minuta finala, a pitanje je koliko će takav rasplet dovesti do uspostavljanja ispravne slike o odnosu snage i kvaliteta učesnika F4. Zvezda je bez problema pobedila Vojvodinu, pokazala da je u dobrom momentu i ritmu pobeda, očigledno zadovoljna postignutim do sada. Stiče se utisak da je Pešić u dobroj meri uspeo da uspostavi sistem koji je veći i važniji od svakog pojedinca, istovremeno svestan da sistem ipak čine pojedinci. Uspeh , izgleda, kao posledicu ima i brži oporavak od povreda, te su tako svoj doprinos pobedi u Pioniru dali i Roberts, Ovens i Bjelica. ‘Crveno-beli’ su u rotaciji koristili svih 12 igrača, a oni najumorniji i najpotrošeniji nisu imali potrebe za iscrpljujućom minutažom. Najmlađi, Kešelj i Bjelica su uz Bakića proveli najviše vremena na parketu, ali se mora priznati da smo ih viđali i u boljim izdanjima ove sezone. Kamings će Vojvodini sigurno pomoći da igra značajniju ulogu u nastavku NLB lige, a naročito u domaćem prvenstvu. Novosađani su drugačiji nego na početku sezone, promenjen je dobar deo igre i u napadu i u odbrani, i uz više vremena i zajedničkog rada, treba očekivati i bolje partije.

FMP je sedma ekipa na tabeli (ako nekome više odgovara, četvrti predstavnik srpske košarke među prvih sedam), i u subotu uveče su na svom parketu pregazili Split, ili je možda bolje reći, ono što je ostalo od njega. U timu svetle i velike prošlosti i drugačije sadašnjosti, postoji veliki problem sa novcem. Trener je napustio tim kao i nekoliko najboljih igrača, no to ne umanjuje značaj pobede tima iz Železnika. Stepandić nastavlja sa svojom vizijom pobedničke košarke i to daje rezultate, a Labović i dalje igra na nivou MVP igrača ovog takmičenja. Očigledno da je promena dovela do poboljšanja igre i odnosa prema obavezama, pa i rezultati ne izostaju.

I za kraj, par reči o Hemofarmu, koji je pobedio Helios, poslednju ekipu na tabeli. Vrščani su posle velikog uspeha u Evrokupu odigrali rutinsku partiju, taman koliko je bilo potrebno za sigurnu potrebu. Hemofarm čeka dugačka serija teških utakmica i od tih rezultata zavisi da li će se zadržati u vrhu, odmah iza Partizana i Crvene zvezde, a ispred "predodređenih" Zadra i Cibone.