VN Turske: Crveni teror preti!

Vrh standardno, u sredini vatrenije

Pošto se Italijani polako odvajaju, počinje raslojavanje u vodećoj trojci. Na osnovu izjava, stiče se utisak da u Ferariju i BMW-Zauber smatraju za ozbiljnu pretnju, dok su u Meklarenu skloni da veruju da Bavarci nemaju daha da celu sezonu isteraju na započetom nivou. Gledište Maranela potkrepljuje redosled na tabeli, ocene Štutgarta - možda nijansirane starim rivalstvom nemačkih premijum brendova - podupire rezultat iz Španije. Tamo je Hamilton ponovo pronašao kompas i put do podijuma, a njegov Meklaren ostao je Kubici van domašaja. BMW, pak, veruje da i najmanja modifikacija, ili auto kome neka od pista bolje leži, mogu da donesu prevagu. Kombinacija Minhen-Hinvil svoju šansu vidi u sporijim stazama, poput Monte Karla ili Budimpešte.

Kovalainen tek treba da dobije zeleno svetlo za start u Turskoj. Njegov udes pre "Kampse" bio je najozbiljniji ove godine viđen incident. Rezultat frontalnog udara u zaštitni zid od guma: blagi potres mozga, prolazne glavobolje i ukočen vrat. Finac se svoje nezgode ni ne seća, on je raspoložen za hitan povratak u kokpit, ali će završnu reč, u četvrtak, 8. maja, ipak dati lekari. Norbert Haug rekao je da nije važno da se Heiki na pistu vrati u Istanbulu, već da se na trkama pojavi potpuno oporavljen i spreman.

Četvoromeč iza vodeće trojke besni punom snagom i velike su šanse da će ta borba biti dramatičnija od one na vrhu, da će iz trke u trku u prvi plan izbijati različiti njeni akteri i da će i ovde presuđivati nijanse. Za te pretpostavke najbolji je dokaz rovovska bitka Tojote i Red Bula, tačnije Trulija i Vebera. Kad se Rozbergu već nije dalo da osvoji bodove, Vilijams može da bude ohrabren činjenicom da je do njih stigao Nakadžima. Skok u formi Renoa, tako dragocen sastojak vikenda u Barseloni, sada treba potvrditi i kompenzovati tamošnje dvostruko odustajanje.

Iskorakom na Katalunji, Honda je stupila u brisan prostor i nagovestila da može da se makne sa začelja. Fizikela je pravi lider Fors Indije, ove godine nijednu trku nije završio ispod 12. mesta, a u Španiji je željeni finiš u prvih 10 postao realnost. Odatle do poena, u nekom srećnom slučaju, zaista nije daleko, a takav plasman je utoliko važniji što je, nakon nestanka Super Agurija, indijska ekipa jedina pored čijeg naziva na tabeli stoji nula.

Toro Roso ima skandalozan bilans u disciplini završavanja trka. Od ukupno 237 krugova prvenstva 2008, Fetel je izvezao svega 39, a Burde je na toj listi treći najneuspešniji, sa pređenih 118. U zbiru su vozači ovog tima prevalili manje od trećine predviđene distance. Novi auto neće se pojaviti u Istanbulu, jer ekipa nije proizvela dovoljno rezervnih delova kako bi se za Tursku propisno pripremila. Start bolida STR03 pomeren je za Monako, što nije srećno rešenje, jer su ulice Kneževine za trkački debi vrlo čudno i nereprezentativno mesto.

Zbogom, Super Aguri

Agonija je završena u utorak, 6. maja, kada je Aguri Suzuki saopštio da SAF1 momentalno obustavlja sve svoje aktivnosti. Njegovi kamioni čak nisu ni pušteni u padok Istanbul otodroma, a takav rasplet nikoga nije iznenadio. Pregovori sa nemačkom Vajgl grupacijom, koja je figurisala kao izbavitelj u dvanaest i minut, ispostavili su se uzaludnim. U održivost ovog zakasnelog aranžmana ionako se sumnjalo, pošto Franc Jozef Vajgl, bez obzira na poslovne aktivnosti u metalskoj industriji i automobilskoj branši, nije smatran za partnera doraslog i kadrog da jedan F1 tim finansira do kraja godine.

Super Aguri jeste stvoren kao "B" postava Honde, i mesto gde će Takuma Sato imati rezervisan kokpit. Bez takve početne podrške, ne bi ni bilo ovog "malog tima sa velikim srcem". Međutim, kako su sponzori uglavnom ostavljali ekipu na cedilu, a njene troškove je i dalje pokrivala Honda, vremenom narasli dug neko je morao da plati. Od Magma grupacije traženo je da ga namiri odjednom, nesuđeni spasioci iz Nemačke ponudili su da to učine u periodu od tri godine, što je, očigledno, bilo neprihvatljivo.

Honda ima svoju verziju priče i tvrdi da je Suzuki najpre njima obznanio da se povlači iz Formule 1, pošto nije uspeo da obezbedi osnovu za nezavisno operisanje tima. Da li je reč o manjku strpljenja, ili novca stvarno nije bilo dovoljno, znaju samo ljudi iz trougla Honda - Super Aguri F1 - Vajgl grupacija. Doduše, posle očajne sezone 2008, bilo je logično pretpostaviti da će japanska korporacija resurse centralizovati, umesto da ulaže u još jednu ekipu.

SAF1 je od prvog dana bio prikačen na aparate za održavanje života, a perspektivu mu je pružala mogućnost kupovine tuđih šasija. Potpuni zaokret koji je FIA na ovom polju preduzela - od stava da će to biti dozvoljeno, do obaveze da od 2009. svi konstruišu sopstvene - zapravo je suštinski razlog zašto Super Aguri nije preživeo. Uoči 2008, postojali su izgledi da stignemo do 12 ekipa, ali Prodrajv nije ušao u igru, svestan da ne može opstati drugačije osim kao klon Meklarena. Bez Super Agurija, vraćamo se na stanje iz 2005: 10 timova i 20 vozača. Malo.

O budućem bivšem rekorderu

Najavili smo već: ovog vikenda Barikelo će postati pilot sa najvećim brojem F1 trka i na mestu rekordera naslediće Rikarda Patrezea. Nesuglasice oko toga da li je VN Turske Rubensu 254. ili 257. start nevažne su - kota 256. zvanično pada na Istanbul otodromu, a mi ćemo se podsetiti čoveka čiji će bilans ovog vikenda biti nadmašen.

Rikardo Patreze je tokom većeg dela F1 karijere uživao reputaciju solidnog vozača, retkog džentlmena i dobrog timskog igrača. Počelo je, međutim, sasvim drugačije, u ekipama Šedou i Erouz. Brzina nije bila sporna, ali je Patrezeu lako nakačen epitet incidentnog pilota pored kog se ostali ne osećaju bezbedno. Udes na startu Italijanskog gran prija 1978, nakon kojeg je život izgubio Roni Peterson, naprosto je "tražio" krivca i Džems Hant prvi je upro prstom u tada dvadesetčetvorogodišnjeg Italijana, možda i da bi skrenuo pažnju sa sebe samog. Rikardu je zabranjen nastup na sledećoj trci, a optužba da je započeo domino-reakciju koja je dovela do tragedije u Monci dugo je, kao senka, pratila Patrezea.

Prva pobeda osvojena je za volanom Brebema, u Monte Karlu 1982, kada je izgledalo da se svi trude da trku ne završe. Taj rezultat bio je ravan senzaciji. I drugi trijumf u karijeri ostvaren je pod neuobičajenim okolnostima - timskom kolegi Pikeu za titulu šampiona 1983. naprosto nije bio neophodan najviši stepenik podijuma u Kjalamiju. Naredne godine za Patrezea bile su tumaranje u grozno nepouzdanim bolidima Eurorejsing Alfe, ali je Rikardo ostao dostojanstven i nije podlegao iskušenju da ekipu razapne na krst. Povratak u Brebem doneo je nova razočaranja, a superniski bolid BT55, u teoriji revolucionaran, bio je mrtvorođenče, sa obiljem nerešivih tehničkih problema. Tu ni moćni BMW turbo nije mogao ništa.

Završna faza karijere bila je i najuspešnija. Patreze se preporodio u Vilijams-Renou i tu je u sezonama '90, '91 i '92 slavio još četiri puta. Međutim, u godini kada je sve bilo skrojeno za Menselovu titulu, Italijan nije smeo da smeta britanskom lavu, pa je skupljao podijume i usput morao da proguta i pokoju gorku pilulu. Uradivši odličan posao za tim, Rikardo je za 1993. obezbedio angažman u Beneton-Fordu.

Njegova finalna F1 godina bila je ponovo prosečna, ali ipak dovoljna za peto mesto u generalnom plasmanu. Svi smo više gledali Prosta, neverovatnog Senu, Šumaherov uspon ili iznenađenje zvano Dejmon Hil da bismo obratili dovoljno pažnje na oproštajne vožnje italijanskog veterana. Ruku na srce, Patreze nikad nije smatran vozačem šampionskog kalibra, a bilans karijere pokazuje 6 pobeda, 8 pol pozicija i 281 osvojen bod. Auto-sport nije uvek blagonaklon prema dobrim momcima, a Patreze je ponekad, na zalasku karijere, umeo da bude isuviše kolegijalan.

Evropska trka na tlu Azije

Velika nagrada Turske vozi se od 2005. Inauguralni gran pri osvojio je Raikonen, sledeća dva Felipe Masa. Iz ovoga naslućujemo obrazac: uz Sakir i Interlagos, Istanbul je jedna od pista koje Brazilcu leže, pa ne bi bilo čudno da Ferarijev svet doživi rokadu u odnosu na prikazano u Španiji. U radio komunikaciji između skarletnog boksa i svetskog prvaka čuli smo koliko je osvajanje pol pozicije tamo bilo značajno. U Istanbulu možemo da očekujemo potpuno isti zaplet, budući da su sva tri Gran prija Turske osvajana s pola.

Arhitekta Herman Tilke u Istanbulu je obavio dobar posao. Stazu je kreirao na brežuljkastom terenu, utisnuo joj svoj zaštitni znak (dug pravac i oštro kočenje) i projektovao krivine koje podsećaju na one sa slavnih uzora. Prvi zavoj u Turskoj skoro da je imitacija krivine 1 u Brazilu (Descida do Sol), a čuvena "osmica", upoređivana sa 130R na Suzuki, zapravo je i glavna tema u priči o autodromu sa azijske strane Bosfora.

Krvina 8 je apsolutno najinteresantnije mesto na pisti, to je komplikovan četvorostruki levi zavoj koji se prolazi brzinom od oko 260 km/h i gde tokom sedam sekundi dejstvuju sile koje dostižu i 5 G. Taj interval jeste najduže delovanje ovako snažne G-sile u sezoni. Odgovarajući set-ap, idealna putanja i vozačka odvažnost preduslovi su da se tuda prođe punim gasom. U sredini krivine 8 nalazi se blago ulegnuće, tu auto zna da podom zakači asfalt, pa se klirens podešava na nešto veći od optimalnog.

U poslednjem sektoru, posle najbrže deonice na stazi i brzine od preko 300 km/h, sledi kočenje do oko 90 km/h za najsporiju kombinaciju krivina 12-13-14. To usporenje jeste intenzivno, ali ne i posebno problematično, jer kočni sistem ima vremena da se rashladi. Preticanje je teorijski moguće, najizglednije baš na kočenju za krivinu 12. Može se pokušati i pre zavoja 9, ali smo na Istanbul Parku viđali i kako sporiji vozač može da odoli napadima bržeg (dvoboj Alonso - Šumaher 2006).

Zbog kombinacije jakih G-sila, velikih brzina i snažnog kočenja ponovo ćemo u akciji gledati najtvrđe gume koje Bridžston ima u F1 ponudi - tvrde i medijum Potenca pneumatike. Prošle godine je pobednik Felipe Masa prvu i drugu trećinu trke vozio na medijum, a završnicu na tvrdom kompletu.

Turski gran pri ove sezone pomeren je tri i po meseca unapred u odnosu na uobičajeni avgustovski termin. Vrućine su bile redovni pratilac trka na Otodromu, a ove godine i temperature vazduha i piste biće znatno niže od onih na koje su timovi navikli: u Ferariju, na primer, očekuju asfalt 20°C hladniji nego inače. Iz Skuderije stiže i informacija da F2008 na turskoj trci neće imati perforirani nos, jer će ovo rešenje biti primenjivano samo na stazama koje zahtevaju nešto viši potisak od onog potrebnog na Istanbul parku.