“FIAT PANIS” … ili glad pred vratima

Hteli da priznamo ili ne , kako je to predednik SAD-a Džordž Buš jednom rekao obraćajući se svojim sunarodnicima  „živimo u društvu koje je navučeno (addicted) na naftu“.

Medjutim, ova konstatacija nažalost ne važi samo sa Severnu Ameriku koja ima najveću potrošnju energije po glavi stanovika u svetu.

Da li ste nekada zamislili  šta bi se SVE dogodilo kada bi nafte nestalo. Naravno, većina ljudi prvo pomisli na kolone automobila i autobusa koji stoje po zakrčenim autoputevima. Ovo je uobičajena i najupečatljivija kataklizmička vizija.

Ali mnogo značajnije , od ponekad samo – proste udobnosti tranporta  - nestalo bi hrane.

"Ukrotite dugove"

Danas ne postoji apsolutno nijedan imalo razuman način koji bi omogućio da se trenutne poljoprivredne površine obradjuju bez nafte. Da bi ste bilo gde u Evropi uzorali hetar zemljišta potrebno vam je oko 20 litara nafte – da bi ste skinuli usev, otpilike isto toliko, takodje u za setvopripremu, prskanje herbicidima ... 

Nemoguće je obradjivati  zemlju bez nafte – fosilnih goriva.

Medjutim to nije sve. Da bi ste imali pristojne prinose koji bi ekonomski opravdali obradu zemljišta – morate da koristite mineralna djubriva. Mineralna djubriva sadrži tri osnovna elementa koja su najpotrebnija biljci : fosofor, azot i kalijum.

Fosfor se dobija ili iz izmeta morskih prica (sada dosta retko) ili iz naslaga fosfatnih stena. Najveći deo nalazišta fosfata se nalazi u Africi. Da bi se napravilo bilo kakvo fostatno djubrivo – najosnovnije je da rudu dopremite iz Afrike – zašta su vam potrebna fosilna goriva , a zatim morate da uložite dosta energije kako bi ste od nje napravili djubrivo. Očekuje se da uz ovakav intenzitet razvoja poljoprivrede i potrošnju fosfata – rude nestane za oko 50 godina. Neki analitičari smatraju da bi ovo moglo da izazove veću katastrifu od nestanka nafte – bez fosfatnih djubriva prinosi bi toliko opali da zemlja jednostavno ne bi mogla da prehrani stanovništtvo.  

Kalijum se takodje dobija iz ruda, soli – medjutim nešto je lakše i pristupačniji od fostata.

I na kraju azot, se najčešće koristi u obliku ureje ili amonijum nitrata – da bi se ubacio u iskoristljivi oblik potrebno je da uložite ogromne količine prirodnog gasa. Gas se koristi i kao energenat i kao izvor sirovina u takozvanom Haberneovom postupku za dobijanje amonijaka. 

Azotare spadaju u najveće potrošače gasa na svetu.

Procejnuje se da u razvijenim zemljama 40% celokupne energije koja se utroši u poljoprivredi otpada na proizvodnju djubriva.

No svejedno , osim djubrenja – potrebno je u modernoj, intenzivnoj poljoprivredi koristiti herbicide. Proizvodnja herbicida se u najvećoj meri oslanja na hemijsku i petrohemijsku industriju. Manje više – svi herbicidi su ugljovodonični spojevi – a proces sinteze poadrazumva se taj , deo koji je kostur same hemikalije,  dobija uglavnom iz nafte. 

Kada uzberete letinu. Potrebno je da žitarice obradite, osušite i sl. Za sve ovo vam je potrebno još energija iz fosilnih goriva.

Prema studijama sprovedenim još 1984. godine u Americi se oko 16% celokupne proizvedene energije potroši na proizvodjnu hrane. Pri tome treba imati u vidu da je Amerika energetski veoma razvijena zemlja. Prema istraživanjima u Kanadi 88% svog utrošenog dizela se potroši u poljoprivredi.

Dakle, poljoprivreda – ne može bez nafte.

S druge strane – nafta je fosilno gorivo. Nastala je pre više miliona godina raspadanjem organskih ostataka pod visokim pritiskom i u izmenjenoj atmosferi.

Količina nafte koju svet poseduje je ograničena. Nafta je kredit koji je čovečanstvo uzelo iz prošlosti.

Po Hubertovom modelu, razvijenom još 1956. godine trenutno se nalazimo na vrhuncu eksplatacije nafte – zapravo upravo smo ga dosegli i sada idemo ka dole. 

Sada postoji dug koji moramo da vratimo.

Da li je poljoprivreda rešenje ?