Šta ili kako?

Kad se bolje pogledaju sadašnje prilike u našem agraru, vidi se da pravo pitanje koje neki neobavešteni,neuki i zato dezorijentisani poljoprivrednici postavljaju nije  š t a  da seju sade ili gaje već: k a k o da  obavljaju  (prastari) posao od kojeg (s pravom!) žele da bolje žive. Dileme i nedoumice nema: treba sejati, saditi i gajiti  s v e  što se u ovom podneblju gaji.Ipak mnogi i dalje insistiraju i ponavljaju „šta“ jer smatraju da o poljoprivredi znaju dovoljno,da ne kažem sve,te da nema razloga da pod starost uče.

To je velika zabluda.Danas je potrebno n o v o znanje, potrebne su nove tehnologije, bolja agrotehnika.Znanje  naših predaka i roditelja bilo je dovoljno za ono vreme i skoroman život u kojem nije bilo mašina,automobila,aparata u domaćinstvu.Ali to njihovo,staro znanje je danas nedovoljno za visoku i sigurnu berbu i žetvu, za veću zaradu.Svi žele da žive bolje,da ne zaostaju mnogo za farmerima Evropske unije.Lepo.Ja takve težnje razumem.Ali malo ko je spreman da prizna da manje zna od farmera sa Zapada Evrope i da mora da uči!Koliko za njima zaostajemo u  znanju  -  toliko zaostajemo u  bogatstvu i standardu života!

Primera i dokaza za ovu tvrdnju ima na pretek.Naprimer, mnogi ratari rok izvođenja nekih  važnih poslova  vezuju za verske datume.Kosidba trava se i danas odlaže za „ posle duhova“a u tom času u travi ima  manje belančevina a više celuloze!U laboratorijama se to za čas utvrdi i dokaže ali malo ko nosi uzorak trave , silaže i zemljišta da ispita hranjivu vrednost sena ili kiselost zemljišta! Ogromna  većina ratara i danas seje seme u njivu čiji hemijski sastav ne poznaje!To je dokaz da kod nas, nad znanjem još uvek caruje tradicija!Zakoračili smo u zimu.Radovi u polju su  prestali i ratari imaju više slobodnog vremena.Naravno, treba da se odmore,razgale,da zaborave neke brige i obaveze .Ali ne i onu koja ih,(da toga nisu svesni!)muči:k a k o da bogatije žive?Moj je savet da( pored odlaska na slave) odvoje malo vremena i za stručna predavanja i učenje.