Svet u 2018. godini

Protekla godina bila je burna u mnogim zemljama, a sve se prelilo i na ostatak planete.

Podeli
Foto: Tanjug/AP
Foto: Tanjug/AP

Kim Džong Un zakoračio u svet

Nepunih godinu dana od poslednje severnokorejske nuklearne probe i teških reči i uvreda između Vašingtona i Pjongjanga, Kim Džong Un je pokrenuo diplomatsku ofanzivu kojom je zemlju izveo iz potpune izolacije i ublažio bojazan od nukleranog sukoba. Na sastanku 27. aprila sa predsednikom Južne Koreje Mun Džae Inom, Kim je lično obećao da više neće biti ispaljivanja raketa.

Na samitu u demilitarizovanoj zoni na granici, Kim je postao prvi severnokorejski lider koji je prešao granicu s Južnom Korejom. Prethodno se 28. marta sastao s kineskim predsednikom Si Đinpingom, što je bio njegov prvi izlazak iz zemlje od dolaska na vlast 2011. Otvaranje Severne Koreje je kulminiralo Kimovim sastankom s predsednikom SAD Donaldom Trampom 12. juna u Singapuru koji je završen potpisivanjem deklaracije o denuklearizaciji, ali od tada nije ostvaren bitniji pomak.

Promena politike Pjongjanga najavljena je u novogodišnjem govoru Kim Džong Una kada je nagovestio slanje severnokorejskih sportista na Olimpijske igre u Južnoj Koreji. Godina u kojoj su održana tri samita Severne i Južne Koreje završila je prelaskom vojnika s jedne na drugu stranu prvi put posle 65 godina.

Tajlandska drama sa srećnim krajem

Dvanaestorica dečaka i njihov fudbalski trener su u pećinu Tam Luang na Tajlandu ušli normalno, 23. juna, tokom izleta.

Planirano je da tu provedu sat, ali su ostali zarobljeni usled obilne kiše koja je poplavila pećinu i blokirala jedini izlaz.

Roditelji su policiji prijavili nestanak dece, nakon čega je operacija potrage počela. Dvojica britanskih ronilaca pronašli su ih nakon devet dana.

Ali uzbuđenje je ubrzo preraslo u još veću brigu, jer je postalo jasno koliko će biti teško spasavanje izmučenih dečaka koji ne mogu da plivaju.

Pogibija spasioca Samana Gunana, koji je stradao pokušavajući dečacima da donese kiseonik, potvrdila je koliko je akcija opasna.

Tim ronilaca sproveo je dečake i trenera kroz tamne i potopljene prolaze pećine. Svakog dečaka vodio je ronilac koji je sa sobom imao bocu sa vazduhom.

Dečaci su imali maske preko celog lica.

Spasioci i ronioci su rekli za BBC da su dečaci bili pod sedativima tokom spasavanja, kako ne bi paničili. Akcija je bila iscrpljujuća, čak i za iskusne ronioce.

Dečaci su spasavani fazno - po četvorica tri dana zaredom. Zatim su prebačeni u bolnici i svi su se dobro oporavili.

Foto: EPA-EFE/Andy Rain
Foto: EPA-EFE/Andy Rain

Bregzit Stotinak dana pred planirani izlazak Velike Britanije iz Evropske unije i dalje je mnogo nepoznanica i sve opcije su otvorene – uređeni razlaz na osnovu sporazuma ili haotični bez njega, ali i do nedavno nezamisliv novi britanski referendum o Bregzitu.

Jedno je sigurno – i London i Brisel pripremaju se za mogućnost haotičnog Bregzita 29. marta, koji bi mogao da gurne britansku ekonomiju u recesiju i da stvori haos na njenim granicama. Posle godinu i po pregovora, dve strane su 13. novembra postigle sporazum o Bregzitu, ali britanska premijerka Tereza Mej ima problem da ga provuče kroz parlament. Svesna da nema većinu, Mejova je odložila glasanje u parlamentu za sredinu januara.

Mnogi članovi britanskog parlamenta protive se dogovoru jer on predviđa da Severna Irska ostane u carinskom sistemu EU, dok se tokom tranzicionog perioda od najmanje 21 meseca, a možda i duže, ne postigne sporazum koji bi se izbegla tvrda granica između Irske i Severne Irske.

Trgovinski rat

Odluka predsednika SAD Donalda Trampa početkom marta o uvođenju tarifa od 25 odsto na uvozni čelik i 10 odsto na uvozni aluminijum, uprkos upozorenjima brojnih saveznika da treba da poštuje međunarodna trgovinska pravila, uzdrmala je svetska tržišta. Na meti je bila Kina, ali su posle 1. juna te mere počele da se primenjuju i na zemlje koje su do tada bile izuzete uključujući i EU.

EU je kao recipročnu meru uvela carine od 25 odsto na niz američkih proizvoda od putera od kikirikija i burbona, do farmerki i motocikla. Te mere su ugrozile transatlantske odnose, ali je trgovinski rat bio najžešći između SAD i Kine. Tramp je uveo kaznene carine na kinesku robu vrednu 250 milijardi dolara, tvrdeći da Peking nanosi štetu američkim kompanijama krađom ili vršenjem pritiska na njih da otkriju svoje tehnološke tajne u zamenu za pristup tržištu.

Peking je potom uveo recipročne mere, ali je Vašington zapretio novim kaznenim merama. Predsednici Tramp i Si Đinping u novembru su, na samitu Grupe 20 u Argentini, dogovorili da uspostave “primirje” od 90 dana počev od 1. januara. Pregovori će biti nastavljeni 2019. godine.

Foto: Gettyimages
Foto: Gettyimages

Pročitajte još:

Srbija u 2018. godini

Kosovo i Metohija u 2018. godini

Region u 2018. godini

Kraljevsko venčanje

Britanski princ Hari i američka glumica Megan Markl venčali su se u podne 19. maja u kapeli Svetog Đorđa, u palati Vindzor.

Tridesetčetvorogodišnji princ i 37-godišnja Megan Markl upoznali su se preko zajedničkog prijatelja 2016. godine. Megan Markl, čija je majka Afroamerikanka, druga je razvedena Amerikanka u britanskoj kraljevskoj familiji – posle Volis Simpson zbog koje je kralj Evdard Osmi abdicirao 1936, izazvavši državnu krizu.

Hari je peti u redu za britanski tron. Par je proglasio venčanim nadbiskup Kenterberija Džastin Velbi, poglavar Anglikanske crkve, pred oko 600 zvanica među kojima su bili kraljica Elizabeta Druga i njen suprug princ Filip i veliki broj poznatih ličnosti. Oko 2.600 zvanica bilo je na proslavi venčanja u dvorcu. Par je sada zvanično poznat pod imenom vojvoda i vojvotkinja od Saseksa.

Megan Markl su do oltara dopratili britanski prestolonaslednik, otac mladoženje princ Čarls i 10 paževa i deveruša. Venčanje je privuklo ogromnu međunarodnu pažnju a prenos ceremonije je gledalo skoro dve milijardi ljudi u svetu.

Na dan venčanja u svetu je 5.958.379 tvitova bilo posvećeno ovom kraljevskom događaju, saopštila je organizacija specijalizovana za društvene mreže, Vizibrejn. Na prvo veliko putovanje od venčanja u maju par je krenuo u oktobru.

Na samom početku turneje po zemljama Pacifika, rezidencija vojvode i vojvotkinje od Saseksa saopštila je 15. oktobra da će princ Hari i Megan dobiti dete na proleće 2019.

Afera Skripalj

Trovanje nekadašnjeg dvostrukog agenta Sergeja Skripalja i njegove ćerke u Engleskoj produbilo je krizu u odnosima Zapada i Rusije.

Skripalj, tokom devedesetih pripadnik ruske vojne službe GRU i britanski špijun, i njegova ćerka Julija pronađeni su bez svesti 4. marta na klupi u Solzberiju a pregledom je ustanovljeno da su otrovani nervnim agensom. Britanska vlada je za njihovo trovanje odmah optužila Rusiju, dok Moskva negira krivicu. Prema britanskim tvrdnjama,

Sergej i Julija Skripalj otrovani su sovjetskim vojnim nervnim agensom “novičok”. Usledio je talas proterivanja diplomata iz zapadnih prestonica i Moskve, sa po preko 150 proteranih diplomatskih predstavnika na obe strane, kao i druge mere, poput sankcija, zatvaranja konzulata.

Istraga Organizacije za zabranu hemijskog oružja, u kojoj Rusiji nije dozvoljeno da učestvuje, potvrdila je da su Skripalji otrovani “novičokom” ali u izveštaju nije navedeno ko je odgovoran za trovanje.

I Sergej i Julija Skripalj oporavili su se od trovanja i sklonjeni su na nepoznatu lokaciju, a predstavnicima ruske ambasade u Londonu nije dozvoljen pristup Juliji Skripalj iako je državljanka Rusije. Za trovanje Skripalja su osumnjičeni navodni pripadnici GRU Aleksandar Miškin i Anatolij Čepiga.

Ubistvo Kašogija

Saudijski novinar Džamal Kašogi, poznat kao kritičar saudijskog prestolonaslednika Mohameda bin Salmana, ubijen je 2. oktobra u saudijskom konzulatu u Istanbulu, gde je otišao po dokumenta za venčanje.

Saudijska Arabija je danima negirala navode turskih zvaničnika da je Kašogi ubijen i tvrdila da je novinar napustio konzulat, priloživši kao dokaz snimke čoveka u Kašogijevoj odeći na ulici. Tek 12 dana kasnije Rijad je priznao da je Kašogi nastradao u konzulatu, ali je rečeno da je do toga došlo u tuči što su učesnici pokušali da zataškaju. Iako su SAD saopštile da su zadovoljne saudijskim objašnjenjem,

Turska je nastavila istragu i ustanovila da je Kašogija odmah po ulasku u konzulat ubila grupa od 15 ljudi specijalno poslatih iz Saudijske Arabije i da je njegovo telo raskomadano.

I dalje nije poznato gde se nalaze Kašogijevi ostaci.

Posle toga afera se u suštini fokusirala na to da li je saudijski prestolonaslednik naredio da se Kašogi ubije, a neke zapadne zemlje su najavile obustavu isporuka oružja Rijadu i uvele sankcije za umešane zvaničnike. SAD nisu, iako je CIA izvestila Senat da postoje veoma pouzdani dokazi da je Mohamed bin Salman nalogodavac ubistva Kašogija.

Foto: Gettyimages
Foto: Gettyimages

Povlačenje Angele Merkel

Nemačka kancelarka Angela Merkel iznenadila je, ali i zabrinula mnoge kada je krajem oktobra najavila povlačenje iz politike.

Dan posle loših rezultata njene Hrišćansko demokratske unije (CDU) na izborima u saveznoj državi Hesen, Merkel je rekla da se neće ponovo kandidovati za predsednicu stranke na decembarskom kongresu, a da namerava da ostane kancelarka do isteka mandata 2021. Pozicija Merkel oslabljena je još na parlamentarnim izborima 2017.

Posle šestomesečnog natezanja u postizbornim pregovorima, Merkelova je u martu uspela da formira vladu koju od tad potresaju krize. Pad vlade zamalo je izbegnut početkom leta kada se Merkel zbog politike prema migrantima sukobila s ministrom unutrašnjih poslova Horstom Zehoferom, liderom Hrišćansko-socijalne unije (CSU). Kap koja je prelila čašu bio je loš rezultat na izborima u Hesenu na kojima je CDU osvojila svega 27 odsto glasova, 11,3 odsto manje nego na prethodnom glasanju.

Za naslednicu Angele Merkel 7. decembra je izabrana njena bliska saradnica i saveznica Anegret Kramp-Karenbauer (56), dosadašnja generalna sekretarka stranke. Pobedila je Fridriha Merca, koji se zalagao za odlučniji raskid s kancelarkinom politikom.

U posleratnoj istoriji Nemačke, na čelu vlade najduže je bio konzervativac Helmut Kol – 16 godina i 26 dana. Ako Merkelova (64) ostane kancelarka do kraja mandata, imala bi dobre izglede da obori Kolov rekord.

Žuti prsluci

Protesti “Žutih prsluka” suočili su francuskog predsednika Emanuela Makrona s najvećom krizom od dolaska na vlast.

Građani koji su se prvobitno pobunili zbog najavljenog povećanja poreza na gorivo u sklopu ekoloških mera, kasnije su na ulicama izražavali nezadovoljstvo opštom državnom politikom. Pokret građana je 17. novembra nastao spontano na društvenim mrežama pozivom na blokade puteva, skladišta nafte, razne lokalne akcije i velike proteste svake subote u velikim gradova.

Na tim protestima je povređen i priveden veliki broj ljudi, a pojedini gradovi, među kojima Pariz, pretvorili su se u bojno polje s velikom štetom na ulicama. Makron se posle nekoliko nedelja ćutanja 10. decembra obratio naciji obećavajući ustupke i mere za smirivanje situacije. Vlada je najpre suspendovala najavu o povećanju poreza, a predsednik je obećao povećanje minimalne zarade za 100 evra i razne finansijske i poreske olakšice za zaposlene i penzionere s malim primanjima.

Makronova obećanja koja stupaju na snagu od 1. januara nisu u potpunosti ubedila Francuze koji su nastavili, ali u manjem obimu, proteste i širom zemlje.

Procenjuje se da će te mere državu koštati oko deset milijardi evra, što je izazvalo bojazan EU da Francuska ne pređe dozvoljeni evropski limit od tri odsto bruto domaćeg proizvoda.

Potop kriptovaluta

Vrednost najpopularnije kriptovalute na svetu pala je ove nedelje ispod 4.000 dolara i to je najniža vrednost bitkoina u 2018. godini.

Svoju najveću vrednost bitkoin postigao u decembru 2017. godine kada mu je cena bila skoro 20.000 dolara. Valuta je bila relativno stabilna od septembra kada se njena vrednost kretala od 6.000 do 7.000 dolara. Sadašnje generacije, a i one buduće, dobile su upravo bolnu lekciju o špekulacijama – bitkon je bio balon. I pukao je.

Bilo je takvih slučajeva ranije, na ovaj su mnogi pokušali da upozore. Prošle godine, cena bitkoina na kratko je dostigla 19.511 dolara, i onda je počeo potop epskih razmera i ta kriptovaluta izgubila je 82 odsto svoje vrednosti. Slično se dogodilo i ostalim kriptovalutama.

Da li to znači da je bitkoin umro? Ne mora da znači – ova kripovaluta se već nekoliko puta oporavljala i padala. Mada, treba napomenuti da je i sadašnja vrednost tri puta veća nego početkom 2017. godine. Međutim, za obične investitore, koji nemaju običaj da ulaze ranije na tržište potencijalno revolucionarnih novih tehnologija ili da imaju sreću na tržištu, bitkoin je balon koji bi trebalo da posluži kao lekcija. Najvažnija lekcija je: finansijski mehurići su stvarni i mogu da vas koštaju ako ne budete pažljivi.

Info

Kosovo i Metohija u 2018. godini

Godina za nama, iako je u jednom trenutku delovalo da bi moglo doći do nekakvog konkretnog napretka, nije donela rešenje "kosovskog pitanja". Štaviše, poslednja dešavanja kao da su unazadila sve ono što se činilo postignutim u svim u pregovorima, razgovorima, dijalogu...

Tema dana utorak 1.01. 12:00 Komentara: 0

Srbija u 2018. godini

Uz nezaobilaznu temu Kosova i Metohije, proteklu godinu u Srbiji obeležile su izborne trke, pregrupisavanja opozicije, ali i brojne društvene teme. Tako su mediji bili "krcati" pričama iz crne hronike, mafijaških i sličnih sukoba, društvenog aktivitzma...

Tema dana utorak 1.01. 08:46 Komentara: 2

Region u 2018. godini

Godinu za nama u zemljama bivše Jugoslavije obeležila su brojna otvorena pitanja - novo ime Makedonije, izbori u nekoliko zemalja, smrt Davida Dragičevića... Uz to, odnosi Srbije sa susedima i ove su godine nekoliko puta bili na ispitu.

Tema dana utorak 1.01. 08:46 Komentara: 0
strana 1 od 2 idi na stranu