Bivši izraelski obaveštajac za B92: Nije ovo okidač za bombu

Odluku predsednika SAD da prizna Jerusalim kao glavni grad Izraela prihvatile su zemlje čiji se broj može izbrojati na prste, a tenzije iz dana u dan rastu. Ipak, Efraim Lapid, bivši visoki oficir izraelske obaveštajne službe i profesor političkih nauka kaže da ovo "nije okidač za bombu".

Vesna Bjelić, Nevena Zdravković
Podeli
Foto: Gettyimages
Foto: Gettyimages

Sagovornici B92.net saglasni su u jednom - Tramp je 6. decembra ispunio još jedno obećanje dato u predizbornoj kampanji. Zašto je Tramp to uradio, docent na FPN Filip Ejdus smatra da postoje tri razloga.

Kako kaže, iako su Trampa savetnici za nacionalnu bezbednost, državni sekretar i sekretar za odbranu savetovali da to ne čini, on je to prevashodno učinio jer je to bilo pitanje kredibiliteta.

“Obećao je u kampanji i za njega je ovo bilo pitanje kredibiliteta, kao i recimo izgradnja zida na granici sa Meksikom. Drugo, ovoj odluci je sigurno kumovao i njegov savetnik i zet Džered Kušner, koji nema mnogo iskustva u spoljnoj politici, ali ima jake veze ne samo sa premijerom Netanijahuom već i sa izraelskim naseljenicima koji su se ilegalno naselili na okupiranoj palestinskoj teritoriji na Zapadnoj obali“, kaže Ejdus.

Kao treći razlog navodi i Trampovu želju da pridobije mnogobrojne evangeliste u SAD.

“Oni čine bazu republikanskih glasača i tradicionalno veruju da je povratak Jevreja u 'svetu zemlju' izraz božje volje“, dodaje Ejdus.

Kao prva reakcija na Trampovu deklaraciju kojom je najavio i premeštanje ambasade SAD u Jerusalim stiglo je negodovanje, kako iz Evrope, tako i od lidera izraelskih susednih zemalja. Ipak, sama izraelska vlast govorila je o “istorijskoj odluci“, iako je u nekoliko delova zemlje na ulicama gorela vatra.

Efraim Lapid, brigadni general, bivši visoki oficir izraelske obaveštajne službe i profesor političkih nauka na Univerzitetu Bar-Ilan za B92.net kaže da je reakcija koja je preovladavala u izraelskom društvu i štampi bila veoma pozitivna.

“Uglavnom se smatra istorijskom odlukom. Za Izraelce je bilo skoro neshvatljivo da se Jerusalim ne smatra prestonicom Izraela. Poricanje da postoji veza stara tri hiljade godina između Jerusalima i Jevreja nije prihvaćeno“, navodi on.

Na drugoj strani, Ejdus, docent na FPN, navodi da je bilo očekivano da će Trampova odluka da poveća tenzije u regionu.

“Status Jerusalima, koji je Izrael okupirao u šestodnevnom ratu pre 50 godina, je jedna od centralnih tačaka sporenja u izraelsko-arapskom sukobu. I jedna i druga strana tretiraju Jerusalim ne samo kao svoju prestonicu nego i kao sveto mesto. Zbog ogromnog simboličkog značaja koji ovaj grad ima za obe strane, unutar međunarodne zajednice postoji konsenzus da je neophodno izbegavati unilateralne korake kojim se menja status quo. Prošli ustanak Palestinaca je otpočeo kada je pre 17 godina tadašnji šef desničarske opozicije Arijel Šaron posetio Brdo hrama na kome se nalazi i džamija Al Aksa koju Palestinci tretiraju kao treće najsvetije mesto u Islamu“, navodi docent.

Upravo je, kako kaže, Trampova “piromanska“ odluka zapalila sukobe između palestinskih demonstranata i izraelske vojske u kojima je nekoliko ljudi izgubilo život. Zbog toga, dodaje, postoji realna mogućnost da dođe do novog palestinskog ustanka.

Foto: Gettyimages
Foto: Gettyimages

Sa druge strane, Lapid tvrdi da deklaracija nije “okidač za bombu u regionu“ kako su tvrdili mnogi analitičari.

“Sunitske arapske zemlje, kao što su Saudijska Arabija i Zalivske države mnogo više strahuju od Irana (njegove osovine preko Hezbolaha do Libana), njegove podrške terorizmu (na Sinaju i sa Hutima u Jemenu) nego od Izraela. One neće uspeti da nadomeste koaliciju sa SAD i Izraelom kroz saveze među sobom i Evropom i Rusijom“, kaže on.

Zašto je Tramp onda odluku doneo baš sada kada su goruća pitanja upravo Iran, Severna Koreja ili Rusija, Lapid navodi da nema dobro objašnjenje za to, ali naglašava da Tramp poštuje sve ono iz kampanje.

Kada je u pitanju izraelsko-palestinski mirovni proces, Filip Ejdus kaže da je on bio na istorijskom minimumu i pre odluke Vašingtona. Dodaje da su šanse za pregovore sada još manje.

“Ovim činom su nažalost SAD izgubile kredibilitet poštenog posrednika u mirovnom procesu. To bi možda mogla da bude šansa da EU pretoči svoje ogromne ekonomske poluge u regionu u politički uticaj koji bi mogao ideju od dve države da pokrene sa mrtve tačke“, dodaje on.

Lapid ipak navodi da deklaracija može da posluži u promociji mirovnog procesa, kao i da je američki interes posvećen ovom izazovu.

“Deklaracija ne određuje geografske granice grada Jerusalima, što bi moglo da bude predmet pregovora. Činjenica da je predsednik Tramp pokazao svoju podršku Izraelu, daje mu više opravdanja da gurne obe strane na donošenje kompromisa – što je suština svih pregovora. Ne vidim kako bi Evropa mogla da odigra ovu ulogu“, zaključuje on.

Međutim, Ejdus kaže da bi ljudi svakako trebalo da se plaše lokalnog ili čak regionalnog rata, jer je on realna opasnost i bez Trampove odluke “koja je samo dolila ulje na vatru“.

U Izraelu je, dodaje, rat postao potpuno normalna stvar jer se dešava na svakih nekoliko godina.

“Kada imate tako superiornu vojnu silu i toliko dobijenih ratova iza sebe, razvijate osećaj nepobedivosti. Taj osećaj je varljiv. Izrael je uprkos svojoj vojnoj nadmoći, izuzetno ranjiv, ne samo na asimetrične pretnje poput terorizma, već i na političku nestabilnost. Tu mislim na tenzije ne samo sa arapskim susedima i izraelskim Arapima nego i one među izraelskim Jevrejima. U ovom trenutku ne vidim ništa na vidiku osim nepresušnog potencijala za periodičnu eskalaciju, kojom se donekle može upravljati ali koja uvek preti da zapali ne samo region, već i globalnu bezbednost“, zaključuje docent.

Da podsetimo, Generalna skupština UN proglasalila je odluku o priznanju Jerusalima za prestonicu Izraela ništavnom sa 128 glasova “za“ i devet “protiv“. Protiv rezolucije UN kojom se Trampova odluka poništava bile su SAD, Izrael, Gvatemala, Honduras, Maršalska ostrva, Mikronezija, Nauru, Palau i Togo. 35 zemalja je bilo uzrdžano, a među 128 država koje su glasale za rezoluciju bila je i Srbija.

Vesna Bjelić, Nevena Zdravković

Info

"Test za Zapad, Rusi se ne zaleću"

Zapadni svet je daleko od jedinstvenog, tome svedoče Bregzit, migrantska kriza, odnos prema Turskoj, prema kosovskom pitanju, optužbe na račun Brisela da "gazduje" Evropom su česte, niti Trampova administracija nema najbolje relacije sa liderima Starog kontinenta. "Zajednički neprijatelj" je jasan politički razlog za novo izjašnjavanje i proveru "snage konsenzusa".

Tema dana četvrtak 29.03. 10:29 Komentara: 4
strana 1 od 100 idi na stranu