Sudar pravde i straha od bekstva kapitala

Mada ovih dana neki političari, pa i oni koji bi zbog mesta na kojem se nalaze morali da paze s čim “izleću” u javnost, najavljuju da će u Srbiji biti donet zakon o ispitivanju porekla imovine, srpski tajknuni mogu mirno da spavaju. Naime, čak i da Srbija dobije takav zakon, tvrde stručnjaci, on ne bi mogao da se primeni upravo na one koji su se u bivšim vremenima, kada su građani Srbije najviše osiromašili, obogatili – zakoni ne važe retroaktivno već samo od dana donošenja.

Problem je i kako definisati pojam “tajkun”, ko će javno saopštiti njihova imena a da ne rizikuje da bude tužen. Nisu svi bogati ljudi tajkuni i nisu svi došli do para nezakonito i nelegalno te ne bi bilo pošteno upirati prstom u sve one koji danas imaju para i žive na visokoj nozi. Bilo bi logično da pojedinci za nelegalno bogatstvo budu osuđeni, pa tek onda da im se oduzme imovina koju su na taj način stekli. Ali oni sada uglavnom imaju papire za sve ono čime raspolažu.

Svako prizivanje “recepta” koji je ruski predsednik Vladimir Putin na svojim tajkunima primenio je zakasnelo. Putin se tog posla prihvatio na vreme i uz snažnu podršku i ruske javnosti i političara bez obzira kojoj opciji pripadali. O tome u Srbiji sadašnja vladajuća koalicija ne može ni da sanja.

No, i pored svega toga postoji zalaganje da se ispita poreklo imovine srpskih tajkuna čak i po cenu da se to učini na način koji se ne bi “uklopio” u savremene tokove. Tako direktor Centra za proučavanje alternativa, sociolog Milan Nikolić i dalje smatra da je ispitivanje porekla imovine jedini način da se državi vrati ono što joj je u godinama Miloševićevog režima oduzeto.

- Prema podacima kojima raspolažu Sjedinjene Države iz Srbije je devedesetih godina izneto više od 10 milijardi dolara. Taj novac je delom vraćen SPS-u i Miloševićevoj porodici, ali kada su oni nestali, te pare su postale lični kapital takozvanih biznismena za koje u svetu niko živi nije čuo. Rođeni su tajkuni koji nikada ne bi mogli da dokažu da su legalno poslovali ako bi se država odlučila na akciju. Svima koji su se na bilo koji način ogrešili o zakon imovina bi trebalo da bude oduzeta i uplaćena u budžet ili poseban fond koji bi osnovala država, a služio bi za potrebe finansiranja najugroženijih slojeva siromaštva - objašnjava Nikolić.

Slično razmišlja i profesor Fakulteta političkih nauka dr Čedomir Čupić dodajući da je Srbija došla do granice kada se afere i nezakonito bogaćenje moraju rešavati. I on smatra da je potrebno pod hitno doneti zakon o ispitivanju porekla imovine počev od 1991. godine, otvaranju dosijea saradnika tajnih službi i denacionalizaciji.

- U narednih šest meseci do godinu dana trebalo bi razraditi zakon o poreklu imovine i odstraniti sve bivše saradnike tajnih službi iz organa vlasti, državne uprave, carine, tužilaštva, policije, zdravstva i obrazovanja. U prvih šest meseci trebalo bi preispitati poreklo imovine stotinu najbogatijih ljudi u Srbiji, a zatim, u narednih godinu i po do dve, trebalo bi pod “lupu” ovog zakona staviti još oko 20.000 ljudi.

Mi smo taoci približno 30.000 ljudi, a oni čine 0,5 odsto stanovništa Srbije, koče celu državu i sve građane. Kad bi se obračunali sa njima, najgori vid korupcije bio bi zaustavljen, i ona bi vrlo brzo ostala bez “hranljive podloge” u ostalim segmentima društva. Oduzeta imovina trebalo bi da uđe u Fond za razvoj Srbije iz koga bi se finansirali projekti za otvaranje malih i srednjih preduzeća dodelom kredita sa početkom otplate posle pet godina - ističe profesor Čupić.

Valja podsetiti i da je ovakav predlog profesor Čupić predlagao još 2001. godine kada je bio član Saveta za borbu protiv korupcije, ali da nije imao podršku ni političara, pa čak ni članova tog antikorupcijskog tela. Tada ga je podržala jedino profesorka Zagorka Golubović, dok su ostali članovi ćutali. Profesorka Golubović, kako nam je potvrdila, smatra da ni danas nije kasno da se učini to što je profesor Čupić predlagao 2001. godine, ali dodaje da sumnja “da za to postoji politička volja”.

- Danas nam je možda više nego ikada potrebno da se obračunamo i sa tajkunima i sa onima koji obavljaju javne funkcije a javnosti ne dokazuju poreklo svoje imovine. No, nije dovoljno samo doneti zakon ako nema političke volje da se on primeni, a sumnjam da nje u Srbiji ima. Upravo zbog toga i ne verujem da ćemo odgovore o poreklu imovine mnogih lica u Srbiji dobiti. Uostalom, ništa što je Savet za borbu protiv korupcije predlagao nije dobilo svoj zvanični epilog, iako smo na pravim mestima i sa argumentima ukazivali na korupciju - kaže profesorka Golubović.

Za politikologa profesora dr Jovu Bakića prošlo je vreme kada se socijalna pravda mogla namirivati na taj način i sada se tu pravno i zakonski više ništa ne može učiniti. Svako ko danas pitanje porekla imovine vraća u žižu javnosti bavi se demagogijom iz ličnih interesa, tvrdi.

- Šansa da se socijalna pravda zadovolji prošla je odmah nakon 5. oktobra 2000. godine. Taj revolucionarni momenat je prohujao, a u politici je jako važan upravo momenat kada nešto treba da se uradi. Ako se jednom propusti, kasnije se teško ponovo ukazuje. Dakle, da se odmah posle tog 5. oktobra 2000. krenulo u preispitivanje imovine za koju se osnovano sumnjalo, a i danas je tako, da je na nezakonit način stečena, onda bi to imalo puni legimitet zato što je celokuptni dotadašnji pravni poredak doveden u pitanje i što je trebalo graditi novi. U tom smislu socijalna pravda bi bila ne samo legitimna, nego i pravno izvodljiva.

Preispitali bi se oni koji su nezakonito stekli imovinu, oni koji su nevini bi je zadržali, a krivci bi išli u zatvor. Imovina bi bila konfiskovana i socijalna pravda zadovoljena. Međutim, to nije urađeno i to vreme je prošlo. Mi više ne živimo u revolucionarnom periodu, ovo je vreme kada pravni poredak važi i kada se građani po njemu ponašaju i poštuju ga. Kada si sada bio donet zakon o preispitivanju imovine on bi se primenjivao retroaktivno, a princip retroaktivnosti nije dozvoljen u pravu - tvrdi profesor Bakić.
On ističe da svima, a pogotovo političarima, to mora biti jasno, a njihovu potrebu da “prete” takvim zakonom naziva čistom demagogijom i “zaluđivanjem” naroda.

- Takve priče nemaju realnog političkog sadržaja, to je govor u propagadne svrhe i služi za varanje građana. Mogao bi se sada doneti zakon o ispitivanju porekla imovine ali bi on proizveo više štete nego koristi upravo zbog svoje retroaktivnosti. Više štete bi doneo zbog toga što bi se strani investitori uplašili i rekli da ne treba ulagati u državu koja uvodi princip retroaktivnosti kad joj to odgovara. “Mi ćemo uložiti kapital, a oni će za godinu-dve doneti drugi zakon i uzeće nam ono što smo uložili”, razmišljaće oni. Ma šta ko o njima mislio, Srbiji je neophodno da kapital uđe u zemlju jer ga nema dovoljno, a bez njega se teško može ići dalje - zaključuje profesor Bakić.