Priroda leči i odmara

Ako je neko naumio da godišnji odmor na plus 30 stepeni provede pešačeći po planini, u Beograd će se vratiti umorniji nego kad je krenuo na odmor.

Ovim upozorenjem profesor dr Olga Popović- Mladenović, specijalista fizikalne medicine i rehabilitacije, slikovito objašnjava koliko je važan stručni savet za one koji bi želeli da se u nekoj banji ili zdravstvenom centru zaista odmore.

– Banje su idealna mesta da se sklonimo sa tropskih vrućina koje već nedeljama ne popuštaju. Mladi ljudi, kojima je potrebna rehabilitacija, u banje mogu otići u bilo koje doba godine, ali starijim osobama savetujemo da se od vrućina sklone baš u vreme tropskih temperatura ili krajem avgusta. Najbolji izbor je banjsko lečilište u kome postoji bazen, ali i "debela" hladovina, znači šume, gde se može šetati – kaže doktorka Popović-Mladenović.

Idealno je da boravak u banji bude kombinacija lečenja i odmora. Svakome će prijati šetnja na čistom vazduhu, a za zdravlje je nemerljiva korist od plivanja, terapeutskih vežbi ili ručne masaže. Svaki odmor u prirodnom ambijentu doprinosi stvaranju pozitivne energije i optimizma. Već sam pogled na prirodu može da bude lekovit, a na usijanom gradskom asfaltu nemamo vremena, ali ni prilike, da "odmaramo" oči na "zelenom".

Ovo je ujedno odgovor naše sagovornice na pitanje da li banje služe za lečenje ili za odmor. Profesorka Popović, međutim, posle 30 godina prakse u lečenju povređenih i obolelih fizikalnom terapijom, upućuje nas da na banje ipak, gledamo kao na mesto koje je obavezna stepenica u lečenju. "Kad rešimo akutan medicinski problem, dođe trenutak u procesu rehabilitacije kada je pacijentu potrebno da koristi i klimatski faktor, da samostalno krene u šetnje i vežbe".

U banje se odlazi posle šloga, posle preloma kosti nogu ili ruku, a pogoduju i za neke oblike reumatizma.

I ove letnje sezone u banjama se možemo odmarati za mnogo manje novca nego na moru ili u nekom elitnom planinskom hotelu. Ipak, za mnoge penzionere, boravak u banji i nije jevtin. Zato doktorka Popović-Mladenović i savetuje da, ako smo se već odlučili za odmor u nekom rehabilitacionom centru, nikako ne propustimo koristi od fizikalnih terapija koje se tamo nude. U svakom od centara postoje izuzetno stručni fizijatri, a lekar može ponuditi najbolju preporuku kako se "regenerisati" u prirodi.

Mir banje ili hladovina nekog visinskog odmarališta naročito će prijati osobama izloženim stresu, koje su puno radile i istanjile svoje nerve.

– Psihički preopterećenim osobama najviše će prijati mesta sa lepim i bogatim parkovima, gde se mogu lepo šetati. Na primer, šumovita Sokobanja, Niška ili Bogutovačka Banja. Reumatičarima će pogodovati Bujanovačka Banja ili Vrdnik, dok će onima koje muče bolesti sistema za varenje najviše prijati Vrnjačka Banja – objašnjava naša sagovornica.

Onima koji ne mogu da skupe novac za odmor i "oživljavanje" potrošene snage u banji, dr Olga Popović-Mladenović, preporučuje stvaranje "banje u kućnim uslovima", pogodne prvenstveno za ljude koje stalno ili povremeno muče bolovi, čiji su pokreti ograničeni, koji osećaju različite tegobe...

Kako bi mogao da izgleda jedan "banjski dan" usred Beograda, kada temperatura danima ne silazi ispod tridesetog podeoka?

– Pre bilo kakve fizičke aktivnosti potreban je savet fizijatra, a "banjski" dan bi mogao da počne šetnjom između šest i sedam ujutro. – Brzim hodom, 40 minuta po najbližem parku ili na Adi Ciganliji, Topčideru, Tašmajdanu, Kalemegdanu, Dunavskom keju...Sve je više ranih šetača po beogradskim parkovima. Posle šetnje preporučuju se tuširanje i desetak minuta vežbi istezanja. Dva puta nedeljno koristilo bi plivanje u nekom od bazena ili na Adi, a privatne ordinacije nude mogućnosti za podvodnu masažu. Sa sedam-osam minuta večernjih vežbi istezanja dan se završava – nudi originalan recept naša sagovornica.