Predsednik Azerbejdžana: Nema potrebe za mobilizacijom

"Želeo bih da još jednom naglasim da trenutno nema potrebe za tim. Nema potrebe za mobilizacijom", rekao je Alijev, dodajući da će vlada učiniti sve što je moguće da podrži svoju vojsku, prenosi TAS S.

U sukobima snaga Jermenije i Azerbejdžana u utorak korišćeni su dronovi i teško artiljerijsko oružje, a sa obe strane je poginulo 16 osoba, uključujući azerbejdžanskog generala.

Sukob na osetljivoj jermensko-azerbejdžanskoj granici izbio je u nedelju.

Azerbejdžan je saopštio da je poginulo 11 vojnika te zemlje i jedan civil tokom tri dana sukoba, dok je Jermenija saopštila da su u utorak ubijena četiri njena vojnika.

Zamenik azerbejdžanskog ministra odbrane Kerim Velijev je, međutim, izjavio u utorak da je tokom dvodnevnih borbi azerbejdžanska vojska "eliminisala do 100 neprijateljskih vojnika", kao i veliku količinu teškog naoružanja i motornih vozila.

Dodao je da je uništen i jedan broj "važnih objekata".

Sukob dve zemlje koji zbog sporne oblasti Nagorno-Karabah traje od 1988. godine eskalirao je u nedelju, kada je azerbejdžansko ministarstvo odbrane saopštilo da je jermenska strana granatirala položaje te zemlje na granici.

Sukob između Azerbejdžana i Jermenije je počeo u februaru 1988. godine, kada je autonomna oblast Nagorno-Karabah (NKAO), s većinskim jermenskim stanovništvom, objavila odluku o izlasku iz tadašnje Azerbejdžanske ŠR.

U septembru 1991. godine u centru ove oblasti, Stepankertu, objavljeno je formiranje Nagorno-Karabahske Republike (NKR).

Vlasti Azerbejdžana su tokom kasnijeg vojnog sukoba izgubile kontrolu nad Nagorno-Karabahom.

Od 1992. godine vode su pregovori o mirnom rešavanju sukoba u okviru Minske grupe OEBS-a.

Azerbejdžan insistira na očuvanju svog teritorijalnog integriteta, a Jermenija brani interese nepriznate republike, pošto Nagorno-Karabah nije strana u pregovorima.